Osnovni neurološki pregled često izaziva strah i sumnju kod pacijenata na najteže bolesti. Trnjenje duž ruke ili noge nije obavezno znak moždanog udara, bolovi u donjem delu leđa kao i bezazlene položajne vrtoglavice uglavnom nisu simptomi neurološke bolesti. Stručnjaci tvrde da je mnogo neuroloških pregleda inicirano tegobama koje mogu da se uspešno leče i u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Kojim pacijentima je neophodan neurološki pregled i kako on izgleda, objašnjava neurolog sci. med. dr Jasmina Jović.
Osnovni neurološki pregled počinje procenom stanja svesti
Neurolozi potvrđuju da pacijenti dolaze na pregled sa izvesnom dozom straha, koji se gubi kada počne pregled za koji se ispostavi da može da bude interesantan i zabavan.
– Osnovni neurološki pregled počinjemo procenom stanja svesti i ispitivanjem kognitivnih funkcija mozga. Proverava se da li je pacijent očuvane ili izmenjene svesti, da li je sposoban da izvrši naloge, da li može da ponudi relevantne podatke o tegobama koje ima. Ispituje se i koliko je orijentisan u vremenu, prostoru i prema ličnostima, da li je govor izmenjen. Nakon toga se proverava funkcija kranijalnih nerava, očuvanost i snaga muskulature, refleksi, koordinacija, senzibilitet, hod – kaže u razgovoru za portal eKlinika dr Jasmina Jović, načelnica Odeljenja neurologije u Opštoj bolnici „Dr Radivoj Simonović“ u Somboru.
Neurološki pregled bi trebalo da traje najmanje pola sata
Pacijent bi trebalo da se pripremi za osnovni neurološki pregled. Dr Jović ističe da je bitno da se na ovaj pregled ponese medicinska dokumentacija, jer je neurologija blisko povezana sa kardiologijom, oftalmologijom, otorinolaringologijom, ortopedijom i drugim granama medicine, pa su zato izveštaji lekara drugih specijalnosti dragoceni. Osnovni neurološki pregled razlikuje se od uobičajenog pregleda lekara drugih internističkih grana, pre svega zbog instrumenata koje neurolozi koriste, kao što su neurološki čekić, zvučna viljuška, „četkice“ i iglice za ispitivanje senzibiliteta, objašnjava dr Jović.
– Priznaćete, nije prijatno da Vam neko prilazi sa čekićem u ruci… Ipak kada noga ili ruka „poskoče“ pri ispitivanju refleksa, uglavnom krene smeh pacijenta. Ništa od ovoga nije bolno za pacijenta. Neurološki pregled bi trebao da traje najmanje pola sata, jer je veoma kompleksan. Ipak, veliki broj pacijenata i preopterećenost ambulanti, često nam ne dopuštaju da svoj posao odradimo kako bismo trebali i želeli – kaže dr Jović.
Dosta tegoba može da se leči i kod lekara opšte prakse
Neobjašnjive glavobolje, nesvestice, vrtoglavice, problemi sa ravnotežom, bolovi u vratu i u kičmi, često se pa i po automatizmu, od strane pacijenata, ali i lekara opšte prakse, pripisuju neurološkim bolestima. Dešava se zato da se pacijent koji može da se leči u primarnoj zdravstvenoj zaštiti uputi na neurološki pregled.
– Neurologa na celoj teritoriji Srbije ima malo. Mislim da ne postoji nijedna opšta bolnica koja ima dovoljan broj neurologa. Ukoliko se šalju pacijenti koji se mogu zbrinuti u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, blokiraju se termini i oni kojima zaista treba konsultacija neurologa ne mogu da dođu na red. Na primer, upravo kod bolnih stanja – naglašava dr Jović.
Kada je potrebno poslati pacijenta kod neurologa?
Dr Jović nas podseća da je 2004. godine Ministarstvo zdravlja izdalo Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za lečenje lumbalnog sindroma. Vodič navodi da bi većina pacijenata trebalo da se leči u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Ukoliko bol kod lumbalnog sindroma ne popusti tokom 6 nedelja, onda je potreban pregled lekara specijaliste. Stručnjaci dodaju da su specijalističke ambulante često zatrpane pacijentima, koji mogu da se leče kod izabranog lekara u domu zdravlja.
– Potrebno je pacijenta sa lumbalnim bolom poslati hitno kod neurologa, ukoliko uz bol ima smetnje mokrenja, trnjenje oko genitalija ili slabost stopala, ili je bol toliko izražen da zahteva bolničko lečenje. Često se desi i da se trnjenje duž ruke ili noge protumači kao znak moždanog udara, a radi se o pritisku na nerv na njegovom putu od kičmenog stuba do prstiju šake ili stopala. Kako bi izabrani lekar mogao pravilno da proceni koga treba, a koga ne, uputiti na pregled kod neurologa, mora da uradi osnovni, orijentacioni neurološki pregled, a što je još važnije, da sasluša pacijenta – precizira dr Jović.
U većini slučajeva, pravilno uzeta anamneza sa ciljanim pitanjima usmeriće lekara u adekvatnom pravcu.
– Na primer, ukoliko pacijent ima vrtoglavicu koja se javlja pri promeni položaja tela, kratko traje i prestaje u mirovanju, pacijenta prvo treba da pregleda specijalista otorinolaringologije. Što se tiče duplih slika, pitanje je da li pacijent vidi dva predmeta, ili vidi nejasno jedan predmet, da li ima ispad vidnog polja, crne mrlje … Ukoliko ima duple slike, potreban mu je pregled neurologa – kaže dr Jasmina Jović.
Kada je potreban hitan pregled neurologa?
Dr Jović ističe da je najvažnije da prepoznamo simptome moždanog udara, kao što su naglo nastala slabost ili trnjenje polovine tela, smetnje govora, „krivljenje“ ugla usana.
– U tim slučajevima potreban je hitan pregled neurologa, jer postoji trombolitička terapija čija primena je vremenski ograničena na prva 4.5 sata od početka simptoma, ukoliko nema kontraindikacija – podvlači dr Jović.
Otvorena komunikacija neophodan element dobrog lečenja
Veoma je bitno i da pacijent pre pregleda zapiše sve simptome. Dr Jović kaže da se se dešava da neko ne može svega da se seti u trenutku pregleda, a neurologu je svaki detalj važan.
Veoma je bitno i da pacijent pre pregleda zapiše sve simptome. Dr Jović kaže da se se dešava da neko ne može svega da se seti u trenutku pregleda, a neurologu je svaki detalj važan.
– Takođe, veoma je važno poverenje i iskrenost. Lekar je osoba kojoj bi trebalo da kažete sve probleme, bez stida. Lekar je dužan da lične podatke o bolesti pacijenta sačuva za sebe. Prema Zakonu o zaštiti prava pacijenata, lekar je u obavezi da podatke o zdravstvenom stanju saopšti samo pacijentu, a u specifičnim situacijama i članovima porodice. Nikako nije dozvoljeno da se podaci saopštavaju drugim osobama. Upotreba alkohola, psihoaktivnih supstanci i slično, važan je anamnestički podatak, jer je često i uzrok tegoba pacijenta. Ukoliko se sve ovo prećuti, ulazi se u bespotrebne dijagnostičke analize kako bi se utvrdio uzrok bolesti, koji će do kraja ostati skriven, ukoliko pacijent ne da lekaru adekvatne podatke – upozorava dr Jović.
Jedan od ključnih delova pregleda
Pitali smo dr Jović i da nam opiše kako kako izgleda pregled refleksa čekićem, na šta može da ukaže deo pregleda hod prst-peta po zamišljenoj liniji?
– Pregled refleksa neurološkim čekićem jedan je od ključnih delova neurološkog pregleda. Da li su refleksi pojačani, sniženi ili ugašeni, da li su simetrični ili ne, važni su detalji koji nas usmeravaju u pravcu oštećenja centralnog ili perifernog nervnog sistema. Na primer, ukoliko su refleksi pojačani to govori o oštećenju centralnog nervnog sistema kao što je u moždanom udaru, multiploj sklerozi, tumorima mozga i drugo. Sniženi refleksi mogu da ukažu na radikulopatiju, polineuropatiju kod obolelih od šećerne bolesti. Hod prst-peta po zamišljenoj liniji ukazuje na poremećaje koordinacije, oštećenja malog mozga, centra za ravnotežu – objašnjava nam dr Jasmina Jović.
Različite bolesti mogu dati iste simptome
Sagovornica portala eKlinika napominje da su osnovni neurološki pregled, adekvatno uzeta anamneza i iskrenost pacijenta, ključni su za usmeravanje dijagnostičkog procesa u adekvatnom pravcu.
– Ipak, oni nisu dovoljni za preciznu dijagnozu, za šta je neophodno uraditi određene dijagnostičke procedure, u zavisnosti od toga na šta neurolog na osnovu gore navedenog sumnja. Nekada se pacijent upućuje na kompjuterizovanu tomografiju, ili magnetnu rezonancu endokranijuma ili kičmenog stuba, RTG snimke, elektromioneurografiju, lumbalnu punkciju, određene laboratorijske analize, elektroencefalografiju i drugo. Neurologija je jedna veoma kompleksna nauka, koja se stalno razvija. Različite bolesti mogu dati iste simptome. Posao neurologa je na nivou detektivskog, da na osnovu svog znanja, iskustva, dobijenih podataka i rezultata dijagnostičkih procedura dođe do tačne dijagnoze. U obavezi smo da stalno pratimo nova dostignuća. Veliki broj naučnih istraživanja kontinuirano se bavi otkrivanjem do sada nerazjašnjenih funkcija mozga i novih lekova, koji su poslednjih decenija napravili izuzetne pomake u lečenju neuroloških bolesnika – zaključuje neurolog dr Jasmina Jović.
