Najteži rak želuca leči se terapijom koja „otključava maligne ćelije i čini ih vidljivim“

Tumor je smanjen u toj meri da je bilo moguće hirurško uklanjanje

Rak želuca je podmukla bolest koja uglavnom počinje nespecifičnim tegobama, kao što su osećaj težine u stomaku posle obroka, slabljenje apetita, povremena mučnina, povraćanje. Pacijenti često misle da je sve posledica čira na želucu. U kasnijim fazama bolesti, dolazi do gubitka telesne težine, moguće je i da se oseti tumorska masu u gornjem delu stomaka. Pojačava se osećaj mučnine, povraćanje je učestalije, u kasnijim stadijuma dolazi do anemije. Antonio Lekhrajmal je pacijent koji je dobio dijagnozu metastatskog raka želuca. Doktori su mu odmah rekli da je bolest izuzetno teška.

Pet godina od dijagnoze raka želuca

Preporučujemo

Danas pet godina posle dijagnoze IV stadijuma raka želuca Antonio se dobro oseća. Kontroliše bolest i sve zasluge pripisuje svojoj porodici i lekaru koji mu je saopštio dijagnozu, ali i predočio najbolje oblike lečenja.

- Moja doktorka gastrointestinalni onkolog iz Memorial Sloan Kettering Cancer Center, Jelena Janjigian otvoreno je rekla da je situacija veoma teška, ali i da ćemo zajedno učiniti sve što je moguće da pobedimo bolest- kaže Antonio.

Kako deluje imunoterapija?

Antonio je lečen vrstom imunoterapije - inhibitori kontrolnih tačaka. Cilj ove terapije jeste da ojača prirodne odbrambene snage tela i natera organizam da prepozna i uništi maligne ćelije. Ova terapija stimuliše imuni sistem, omogućava T-ćelijama da prepoznaju i napadnu ćelije raka.

Američka agencija za hranu i lekove odobrila je inhibitore kontrolnih tačaka kao prvu terapijsku liniju, koja omogućava duže preživljavanje pacijentima sa metastatskim rakom želuca.

Kako se prepoznaju maligne ćelije?

Lekari objašnjavaju da ćelije našeg imunog sistema imaju "ugrađenu kočnicu" koja ih sprečava da greškom napadnu zdrave ćelije.

- Dešava se ipak da u nekim okolnostima maligne ćelije "otkoče, pokvare", ovu prirodnu kočnicu, preruše se u benigne ćelije i obmanu ćelije imunog sistema. Inhibitori kontrolnih tačaka mogu da otkriju ovu obmanu i spreče ćelije raka da aktiviraju kočnicu imunog sistema. Inhibitori kontrolnih tačaka prepoznaju ćelije raka. Na taj način maligne ćelije postaju vidljive, imunološki sistem može da ih napadne, uništi i spreči njihov povratak - objašnjava dr Jelena Janjigian.

Kada se savetuje imunoterapija?

Dr Janjigijan dodaje da imunoterapija omogućava imunom sistemu duži nadzor nad malignim ćelijama u odnosu na klasičnu hemioterapiju.

Inhibitori kontrolnih tačaka su izuzetno moćna i prilagodljiva terapija kao i sam imuni sistem. Ovaj način lečenja može da se koristi lokalizovani tumor kao i za metastatski rak. Inhibitori kontrolnih tačaka mogu da se kombinuju sa hemioterapijom, pre ili posle operacije i/ili zračenja.

U maloj, ali dosta uticajnoj studiji Memorial Sloan Kettering Cancer Center posle primene inhibitora kontrolnih tačaka došlo je da povlačenja raka rektuma kod pacijenata sa specifičnom genetskom mutacijom. Uloga inhibitora kontrolnih tačaka izučava se kao terapija za različite vrste karcinoma. Dobri rezultati su postignuti kod melanoma, raka pluća, bešike, bubrega i raka jajnika.

Dr Janjigijan objašnjava da je ovaj oblik imunoterapije posebno koristan kod gastrointestinalnih  karcinoma, uključujući jednjak, kolorektalni karcinom, želudac i karcinom jetre. Inhibitori kontrolnih tačaka u sadejstvu sa drugim terapijama omogućavaju pacijentima bolje lečenje i kontrolu bolesti.

Imunoterapija neće biti delotvorna za sve pacijente

Dr Janjigijan naglašava da ovaj vid imunoterapije, ipak, neće biti delotvoran kod svih onkoloških bolesnika. Kod nekih vrsta karcinoma do poboljšanja je došlo samo kod malog broja pacijenata.

Rak želuca u IV stadijumu u Antonijevom slučaju lečen je inhibitorima kontrolnih tačaka zajedno sa hemioterapijom. Na ovaj način tumor je smanjen u toj meri da je bilo moguće hirurško uklanjanje.

Lečite heliko bakteriju

Adenokarcinomom želuca je najčešći oblik raka želuca. Prognoza je dobra ako maligne ćelije ne prodru duboko u zid želuca. U takvim slučajevima, do 80 odsto pacijenata preživi 5 godina.

Najjači faktor rizika za rak želuca je nelečena i slabo kontrolisana heliko bakterija - Helicobacter pylori. U riziku su i osobe sa određenim genskim mutacijama, kao i osobe koje imaju autoimuni atrofični gastritis.

Polipi želuca mogu da postanu maligni, pa se zato savetuje uklanjanje. Veruje se i da je neodgovarajuća ishrana sa dosta soli, ugljenih hidrata, uz nedovoljan unos voća i zelenog lisnatog povrća, jedan od faktora rizika. Do sada ipak nije dokazana veza između konzumacije prerađenog mesa i raka želuca. Jak faktor rizika je i pušenje, koje može da utiče i na ishod lečenja.