Rak jajnika je bolest koja se u našoj zemlji uglavnom otkriva slučajno. Karcinom se tiho razvija bez jasnih simptoma, a kada dođe do tegoba, lekari mogu da konstatuju karcinom u odmaklim stadijumima III i IV, kada se bolest već posmatra kao neizlečiva. Lekari rade sve što je najracionalnije i najbolje kako bi se pacijentu produžio životni vek i omogućio bolji kvalitet života. Izlečenje je izvesnije u početnim stadijumima bolesti, s ciljem da rak jajnika postane hronična bolest. Nastoji se da se bolest „otupi“, a pacijenti dočekaju sve bolju savremenu terapiju. Lekari nas podsećaju da su pre nekoliko decenija žene sa dijagnozom raka jajnika u odmaklom stadijumu umirale posle šest meseci, dok danas pacijentkinje žive sa ovom bolešću i do 10 godina.
Kada se rak jajnika najbolje leči?
Redovni ginekološki pregled, jednom godišnje, najbolja je zaštita od raka jajnika, opominju nas stručnjaci. Najbolje prognoze su kada se bolest prepozna na samom početku. Kada se bolest otkrije u odmaklim stadijumima III ili IV, mali procenat pacijentkinja može se smatrati izlečenim na kraju petogodišnjeg perioda. Samo izlečenje od karcinoma jajnika nikada nije sigurno, podvlače stručnjaci.
– Žena bez bilo kakvih tegoba trebalo bi da jednom godišnje dođe na ginekološki pregled. Kada se konstatuje da je nalaz odgovarajući u odnosu na životnu dob pacijentkinje, jako je mala verovatnoća da će do sledećeg pregleda pacijentkinja dobiti takvu vrstu bolesti od koje će stradati. U tih godinu dana, i ako dođe do karcinoma jajnika, taj karcinom će verovatno biti takvih osobina da će pružiti mogućnost za kvalitetno lečenje i, zašto ne, izlečenje. Stvar je u tome da se bolest dijagnostikuje u ranom stadijumu, kada procenat izlečenja može da ide do 80 odsto, što su samo stadijumi I i IIa. Kod nas se bolest u ranom stadijumu uglavnom otkrije slučajno, zato što su pacijentkinje iz nekog drugog razloga došle kod lekara – kaže za portal eKlinika prof. dr Vladimir Pažin, od nedavno u penziji, dugogodišnji šef hirurške i onkološke službe Ginekološko-akušerske klinike Narodni front u Beogradu.
Hirurgija je osnova lečenja
Kod lekara uglavnom idemo tek kada osetimo tegobe, kada je u pitanju rak jajnika, tegobe znače da je bolest uznapredovala. Prof. dr Pažin kaže da se kod 75 odsto pacijentkinja karcinom zato otkrije u III i IV stadijumu, kada su mogućnosti lečenja već ograničene.
– Rak jajnika se u svojoj osnovi leči hirurgijom i hemioterapijom. Jedno bez drugog je retko uspešno, osim u jako ranim stadijumima bolesti. Hirurgija je osnova lečenja i primarni postupak da se bolest histološki potvrdi i ukloni što je više moguće tumorske bolesti. U ranim stadijumima to tehnički nije nikakav problem i operativni zahvat onda nije posebno komplikovan. Obuhvata, u prvom redu, uklanjanje materice, jajnika i jajovoda, a zatim detaljnu dijagnostiku s ciljem da se dobije uvid u ostatak stomaka. Hirurgija je početak lečenja sa ciljem da se što više tumora izvadi i da trbušna šupljina posle operacionog zahvata bude bez vidljive bolesti – navodi prof. Pažin
Kada je moguće sačuvati jedan jajnik?
Profesor dodaje da se u toku operacije radi niz različitih biopsija – trbušne maramice, zidova trbuha, uzimaju se brisevi, sve da bi se utvrdio tačan stadijum bolesti.
Profesor pojašnjava da se hirurško odstranjivanje materice, jajovoda i jajnika, kao i tumorskih masa, primenjuje kod svih bolesnica, osim kod žena koje nisu još rađale, ako je bolest otkrivena u početnim stadijumima. U ovoj situaciji moguće je da se hirurški odstrani samo jedan jajnik koji je zahvaćen bolešću.
Lečenje planira multidisciplinarni tim stručnjaka
Lečenje planira multidisciplinarni tim stručnjaka različitih specijalnosti. Sve u bitnoj meri zavisi od stadijuma raka, karakteristika tumora i rizika za pacijentkinju. Posle primarnog operativnog tretmana, karcinom jajnika se leči hemioterapijom koja najčešće podrazumeva primenu više različitih lekova (ciostatika). Pacijentkinje sa uznapredovalim rakom jajnika primaju terapiju baziranu na platini, posebno kombinaciji karboplatine i paklitaksela.
– Za određene stadijume bolesti danas imamo i ciljanu terapiju. Antiangiogenezna terapija blokira dalji razvoj tumora tako što sprečava stvaranje novih krvnih sudova – kaže prof. dr Pažin.
Ciljana terapija zasnovana je na primeni antitela bevacizumab, koje se vezuje za vaskularni endotelijalni faktor rasta (VEGF), faktor rasta za krvne sudove. Ćelije raka jajnika proizvode veliku količinu VEGF koji podstiče stvaranje novih krvnih sudova unutar i u okolini tumora, a antitelo bevacizumab nastoji da to spreči i onemogući priliv kiseonika i hranjivih materija u tumor.
Terapija PARP inhibitorima se preporučuje kao dobra za određenu grupu pacijenata. Kod žena sa genskom BRCA mutacijom, ako su osetljive na preparate platine.
– Širok je spektar terapijskih opcija. Cilj je da se karcinom jajnika pretvori u hroničnu bolest, da pacijentkinje uz odgovarajuću terapiju, žive normalnim načinom života. Ukoliko se sve razvuče u hroničnu bolest, može se desiti da se tokom tog višegodišnjeg perioda pronađu i nove mogućnosti lečenja i dodatno obezbedi bolji i duži kvalitet života pacijentkinja – naglašava prof. dr Vladimir Pažin.
Kako može da se dijagnostikuje i prati lečenje raka jajnika?
Za praćenje rezultata lečenja, ali i u samoj dijagnostici raka jajnika, koristi se tumorski marker CA 125. Prof. dr Pažin nam objašnjava da je CA 125 za sada jedini tumorski marker koji pruža dovoljno informacija tako da može da se koristi i u analizi na konzilijarnim pregledima.
– Tumorski marker CA 125, u odnosu na sve ostale markere, ima najbolje osobine jedne naučno-istraživačke metode, kao nešto što može da nam ponudi dodatne podatke. Samo na osnovu rezultata CA 125 ne možemo da potvrdimo ili isključimo bilo koju vrstu karcinoma, pa i karcinom jajnika. Daleko od toga da je pouzdan i naravno nije povećan kod svih vrsta karcinoma. Ipak, CA 125 je najspecifičniji od svih onih faktora koji mogu da se koriste za dijagnozu karcinoma jajnika. CA 125 je jedan od faktora koji se uzima u obzir u analizi kliničke slike, kako bi se utvrdio stav po pitanju toga da li je ta tumorska masa u maloj karlici i stomaku verovatno neki karcinom jajnika – kaže prof. dr Pažin.
U razgovoru za portal eKlinika profesor pojašnjava da je CA 125 standardan marker, dok drugi markeri to nisu, jer nisu pokazali dovoljno validne osobine.
– Svaka korisna naučno-istraživačka metoda ima odgovarajuće osobine. Što znači da kada je test pozitivan, odnosno kada je CA 125 povećan, on obuhvata najveću grupu pacijenata koji zaista imaju rak. Kada se radi o praćenju bolesti, CA 125 je veoma koristan, pogotovo za onu grupu pacijenata koji su pre početka lečenja imali visoke vrednosti CA 125. S druge strane, ako su vrednosti CA 125 bile niske na početku i na kraju lečenja, on tada nije relevantan parametar za praćenje toka bolesti – precizira prof. dr Pažin.
Šta posle, šta ako terapija ne bude dovoljno efikasna?
Ipak, i pored svih napora medicinskih radnika i truda pacijenata, dešava se da se bolest vrati, posebno u kasnijim stadijumima raka jajnika. Recidivi tumora su dosta ređi u ranim stadijumima, pa je zato posle kvalitetne terapije, kako ističe prof. Pažin, procenat preživljavanja, praktično do 80 odsto.
– Recidivi su očekivani u odmaklim stadijumima. Čim se pojavi recidiv, to je neizlečiva bolest. Veoma je mali broj pacijentkinja koje će u kasnijim stadijumima preživeti pet godina bez ponovne pojave bolesti. Zato se lečenje planira dugoročno, u odnosu na mogući povratak bolesti. Na svakom konzilijumu, kada se odlučuje o potrebi određene terapije, uvek se razmišlja o tome šta posle, šta ako ovo ne bude dovoljno efikasno? Sve ide u smislu da se poveća i dužina i kvalitet života pacijenata. S početka moje karijere, u nekim slučajevima, preživljavanje je bilo šest meseci i ne više od toga. Danas te pacijentkinje koje su nekada živele samo šest meseci žive 10 godina. Nastoji se da se bolest malo razvuče i otupi, da uz zadovoljavajući kvalitet života traje dugo vremena, čak i ako neće potpuno nestati – naglašava prof. dr Vladimir Pažin.
Ne postoji skrining, ginekološki pregled jednom godišnje nas rešava brige
Prof. dr Pažin ponovo ponavlja da je najbolji način da se bolest spreči prevencija – samo jedan ginekološki pregled tokom godine. Ne postoji skrining za rak jajnika, zato svaka skrining metoda mora da ima osobine naučno-istraživačkog rada, da bude visoke senzitivnosti, visoke specifičnosti, da bude lako primenjiva, jeftina i da obuhvata veliku grupu pacijenata u jednoj populaciji, dodaje doktor.
– Nijedna od metoda na današnjem stepenu razvoja medicinske nauke ne zadovoljava te karakteristike, tako da se karcinom jajnika otkriva slučajno. Pošto je ključno da se dijagnostikuje u ranom stadijumu, preventivni pregledi, kada ne postoje nikakve tegobe, ključni su u prevenciji. Jedan ginekološki pregled godišnje rešava pacijentkinju brige, a u slučaju bolesti obezbeđuje pravovremeno lečenje, kada su mogući najbolji rezultati – zaključuje prof. dr Vladimir Pažin.
Profesor Pažin spada u red najboljih ginekoloških hirurga u Srbiji. Radi najsloženije hirurške zahvate u lečenju ginekološkog raka. Bio je višegodišnji predsednik Udruženja za ginekološku onkologiju Srbije, član je ESGO (Evropskog društva za ginekološku onkologiju) i IGCS (Internacionalnog društva za ginekološki rak).
Sustina je u prevenciji raka ,zdravim životnim stilom. Ne verujem da „zvanična“ medicina leči, jer ne zna uzrok raka( odavni je poznat ali ga negiraju),oni se bave samo uklanjanjem simptima što uvek dovodi da se bolest vrati.