Samozaposlene žene imaju manje faktora rizika od srčanog udara nego koleginice koje rade za druge

Radno okruženje može da ima značajnu ulogu u razvoju faktora rizika koji mogu da dovedu do srčanog udara i drugih kardiovaskularnih problema

Samozaposlene žene mogu da imaju značajno manji rizik od srčanog udara nego njihove koleginice koje zarađuju platu radeći za drugog, u nekom sistemu. Novo istraživanje sprovedeno na University of California u Los Anđelesu pokazuje da samozaposlene žene imaju manje faktora rizika za kardiovaskularne bolesti u poređenju sa ženama koje nisu samozaposlene, što ukazuje da radno okruženje može da ima značajnu ulogu u razvoju faktora rizika koji mogu dovesti do srčanog udara. Studija je objavljena u časopisu BMC Public Health.

Žene imaju najpovoljniji profil rizika od kardiovaskularnih bolesti, što ne važi za samozaposlene žene

Preporučujemo

Iako su nalazi studije takođe pokazali neke pozitivne veze između zdravstvenih ishoda i samozapošljavanja među muškarcima, istraživači su otkrili da žene imaju najpovoljniji profil rizika od kardiovaskularnih bolesti koji se dovodi u vezu sa samozapošljavanjem, verovatno zato što se zna da će one pre nego muškarci iskusiti stres zbog zahteva vremena, odnosno balansiranja  obaveza između posla i doma.

- Studija je jedna od retkih koja koristi mere dobijene laboratorijskim testovima i telesnim merama, umesto da se oslanja na samoprocene, kako bi istražila vezu između samozapošljavanja i faktora rizika od srčanih bolesti - istakla je glavna autorka istraživanja dr Kimberly Narain profesor medicine na Odeljenju za opštu internu medicinu i istraživanje zdravstvenih usluga na David Geffen School of Medicine na University of California. 

Treba razumeti kako nam radno okruženje "ulazi pod kožu"

- Postoji veza između samozapošljavanja i faktora rizika od srčanih bolesti i čini se da je ona jača kod žena u odnosu na muškarce. Neophodno je da proširimo naše razumevanje kako nam radno okruženje "ulazi pod kožu" kako bismo mogli da smislimo načine da osiguramo da svi imaju pristup zdravom radnom okruženju - navodi dr Narain.

Prethodne studije pokazale su veze između strukture zaposlenja i rizika od kardiovaskularnih bolesti. Neka istraživanja pronašla su bolje zdravstvene ishode među ljudima na rukovodećim pozicijama u poređenju sa onima na činovničkim ili administrativnim pozicijama, koje često zauzimaju žene.

Drugi su pronašli veze između kontrole posla i zdravstvenih beneficija. Na primer, poslovi koji iziskuju visok napor, koji imaju veće psihološke zahteve i manju autonomiju dovode se u vezu sa hipertenzijom i kardiovaskularnim bolestima.

Samozaposlene žene manje su gojazne i bolje spavaju

Za ovu studiju, istraživači su koristili podatke 19.400 zaposlenih odraslih u Nacionalnom istraživanju zdravlja i ishrane (NHANES). Analizirali su vezu između samozapošljavanja i faktora rizika za kardiovaskularne bolesti, koji su uključivali povišen holesterol, hipertenziju, netoleranciju na glukozu, gojaznost, lošu ishranu, fizičku neaktivnost, pušenje, prekomerno pijenje, neoptimalno trajanje sna i loše mentalno zdravlje.

Istražili su ova pitanja na osnovu pola, rase i etničke pripadnosti, koristeći biološke i fizičke mere koje su pouzdanije od samoprocene mera u nekim kontekstima. Pronašli su niz negativnih veza – odnosno niže stope specifičnih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti – između samozapošljavanja i zdravstvenih ishoda.

Među ženama bele rase, samozapošljavanje je se dovodi u vezu sa:

• 7,4 procentna poena smanjenja gojaznosti
• 7,0 procentnih poena smanjenja fizičke neaktivnosti
• 9,4 procentna poena smanjenja lošeg trajanja sna.

Među ženama drugih rasa samozapošljavanje ima veze sa:

• 6,7 procentnih poena smanjenja loše ishrane
• 7,3 procentna poena smanjenja fizičke neaktivnosti
• 8,1 procentni poen smanjenja lošeg trajanja sna.