Ako nam nedostaje vitamin D imaćemo više masnih naslaga na stomaku, ali i rizik od jedne bolesti jetre

Masnoće imaju sposobnost da "zarobe" vitamin D i onemoguće njegovu efikasnu upotrebu u organizmu

Dokazano je da nedostatak vitamina D slabi imunitet i povećava rizik od zapaljenskih procesa, virusnih infekcija, osteoporoze, srčanih bolesti, dijabetesa, čak i nekih oblika raka. Posebno su ugrožene gojazne osobe, koje su pod najvećim rizikom od deficita ovog važnog vitamina.

Vitamin D, gojaznost i masne naslage: Ako smo u nedostatku, rizici se uvećavaju

Preporučujemo

Savremena istraživanja, poput jednog koje su sproveli holandski naučnici, jasno pokazuju da osobe sa većim obimom struka i viškom masnog tkiva, bilo potkožno, visceralno (oko organa) ili u jetri – imaju znatno niži nivo vitamina D u krvi. Studija je obuhvatila više hiljada muškaraca i žena uzrasta od 45 do 65 godina, i otkrila je značajne razlike u zavisnosti od pola.

Kod žena je deficit vitamina D direktno povezan sa ukupnom telesnom masnoćom i salom u predelu stomaka, dok se kod muškaraca više vezuje za masnu jetru i unutrašnje trbušne masti.

Ono što naučnici tek treba da utvrde jeste da li višak masti uzrokuje slabiju apsorpciju vitamina D, ili pak hronični nedostatak vitamina D doprinosi nakupljanju masti u organizmu. U svakom slučaju, veza između gojaznosti i ovog vitamina je obostrana i kompleksna.

Jedan od ključnih za jačanje organizma i zaštitu od bolesti: Koristi i važnost vitamina D su poznati

I pandemija Covid-19 dodatno je ukazala na važnost vitamina D u očuvanju imuniteta. Osim što pomaže u borbi protiv virusa, optimalan nivo ovog vitamina smanjuje rizik od:

• hroničnih zapaljenskih stanja
• bolesti srca i krvnih sudova
• dijabetesa tipa 2
• osteoporoze i degenerativnih bolesti kostiju
• autoimunih bolesti
• hroničnog bola i depresije.

Gojaznost dodatno povećava rizik od svih ovih stanja, pa kombinacija prekomerne težine i niskog nivoa vitamina D predstavlja ozbiljnu pretnju zdravlju.

Svaki sedmi čovek pati od nedostatka vitamina D

Zabrinjavajuće je što više od milijardu ljudi širom sveta ima deficit vitamina D, što znači da svaki sedmi čovek ne unosi dovoljne količine. Naučnici potenciraju da većina ljudi ne zna da im nedostaje ovaj vitamin, čak i kada uzimaju suplemente.

Gojaznost se do nedavno nije smatrala jednim od uzroka nedostatka vitamina D, ali nova saznanja menjaju tu sliku. Naime, masti imaju sposobnost da "zarobe" vitamin D i onemoguće njegovu efikasnu upotrebu u organizmu.

Koliko vitamina D nam je potrebno?

Preporučeni dnevni unos varira u zavisnosti od uzrasta i telesne mase:

Odojčad: 1.000–1.500 IU dnevno

Deca 1–8 godina: 2.500–3.000 IU

Odrasli: čak do 5.000 IU dnevno za postizanje optimalnog nivoa od 50 ng/ml u krvi

Cilj je da nivo vitamina D u krvi bude između 40–80 ng/ml, dok se vrednosti ispod 30 ng/ml smatraju niskim i rizičnim po zdravlje.

Kako pravilno unositi vitamin D

Vitamin D3 se najbolje apsorbuje kada se uzima uz obrok bogat dobrim mastima. Preporučuje se konzumacija uz: masnu ribu (losos, sardina, skuša), orašaste plodove, meso, maslac...

Važno je i ne preterivati sa unosom. Nivo iznad 150 ng/ml može biti toksičan, ali vrednosti do 80 ng/ml su bezbedne i korisne.