Portalna hipertenzija je povišen krvni pritisak u portalnoj veni i portalnom venskom sistemu. Portalna vena (vena porta) jetre velika je vena koja dovodi krvi iz organa za varenje u jetru. Portalni venski sistem krv iz želuca, creva, pankreasa i slezine dovodi do jetre kroz portalnu venu, potom jetra filtrira krv i vraća je u srce i cirkulaciju. Ipak, dešava se da neki zdravstveni problem uspori ili onemogući tok krvi kroz portalnu venu, zbog čega dolazi do rasta pritiska u portalnom venskom sistemu.
Krvarenje može da ugrozi život
Kada dođe do pritiska, portale vene se šire, u isto vreme zidovi ovih vena zbog istezanja slabe, pa je moguće da dođe do curenja tečnosti u abdomen, pucanja i krvarenja vena. Moguće je da se u isto vreme krv preusmeri iz portalne u druge vene i da dođe do proširenja tih vena (variksi), kasnije i krvarenja koje može da ugrozi život.
Portalna hipertenzija – simptomi
Normalan pritisak u portalnoj veni je 5–10 mmHg, ako su vrednosti veće, radi se o portalnoj hipertenziji. Najčešći simptomi portalne hipertenzije su povraćanje krvavog sadržaja, konfuznost, zaboravnost ili pospanost, otežano disanje. Savet je da se u ovim slučajevima odmah javimo lekaru.
I ostali simptomi kako što su krv u stolici i/ili katranasta stolica, bol u stomaku, otok stomaka, dehidracija, su razlog da potražimo što pre lekarski savet.
Kada se javljaju simptomi?
Stručnjaci kažu da čak do 90 odsto osoba sa cirozom jetre ima portalnu hipertenziju, pre nego što se jave prvi simptomi.
Lekari objašnjavaju da je portalna hipertenzija asimptomatska, do simptoma i znaka bolesti dolazi kada se jave komplikacije. Najopasnija komplikacija je akutno krvarenje iz variksa jednjaka.
Lekari upozoravaju da je moguće da neće svi pacijenti imati komplikacije, ali generalno rizik je veći kada dođe do jačeg pritiska, usled čega se vene šire i mogu da puknu. Portalna hipertenzija je glavni razlog za bolničko lečenje pacijenata sa cirozom, koje se može završiti i smrtnim ishodom.
Portalna hipertenzija je bolest koja je često praćena ozbiljnim komplikacijama. Moguće je da dođe do gastrointestinalnog krvarenja, usled pucanja vena i dalje razvoja anemije. Česta komplikacija je ascites, to jest tečnost u trbušnoj duplji. Tečnost iz proširenih vena curi u trbušnu duplju nakuplja se u peritonealnoj šupljini, dolazi dalje do otoka abdomena, stanje može da se dodatno iskomplikuje i da se ascites proširiti u grudnu šupljinu, ugrozi disanje. Moguće je da dođe i do umanjenog protoka krvi kroz slezinu i otoka, to jest, uvećanja slezine, bubrežne slabosti.
Zašto dolazi do portalne hipertenzije?
Stručnjaci napominju da je najčešći uzrok portalne hipertenzije ciroza jetre. Moguće ja da se portalna hipertenzija javi i iz nepozatih razloga. Primećuje se da je u zapadnim zemljama, portalna hipertenzija najčešće posledica ciroze jetre. Dugotrajna bolest jetre dovodi do pojave ožiljka na tkivu jetre koji blokiraju protok krvi kroz portalnu venu usled čega dolazi do rasta pritiska. Smatra se da je u drugim delovima sveta ova hipertenzija i posledica parazitske infekcije – šistozomijaze.
Faktori rizika
Najjači faktor rizika jeste ciroza jetre koja vremenom stvara na jetri ožiljke koji ne mogu da se ublaže ili uklone. Stanje se javlja i kod alkoholne, ali i nealkoholne bolesti jetre.
Drugi faktori rizika su i:
- Hemohromatoza (taloženje gvožđa)
- Vilsonova bolest (nakupljanje bakra u tkivima)
- Nealkoholni steatohepatitis (NASH)-oblik nealkoholne masne bolesti jetre
- Oštećenje jetre usled delovanja hepatitisa C ili B
- Šistosomijaza – parazitska infekcija
- Fokalna nodularna hiperplazija (asimptomski tumor jetre), uglavnom je posledica HIV-a
Dijagnostika
Lekari dijagnostikuju portalnu hipertenziju fizikalnim pregledom, praćenjem znaka i simptoma bolesti. Dodatne mogućnosti su imidžing metode, testovi krvi mogu da dosta pomognu da se tačno utvrdi o čemu je reč. Detaljne analize krvne slike mogu da ukažu na pojačanu aktivnost slezine u uklanjanju trombocita, belih krvnih zrnaca. Merenje pritiska u venama jetre je najdirektniji način dijagnostike, ali se ipak ne koristi često u svakodnevnoj praksi.
Lečenje i prevencija
Kada je lečenje u pitanju ono je uglavnom usmereno na kontrolu komplikacija. Primenjuju se endoskopska terapija i praćenje, beta-blokatori, moguće je i postavljanje šanta u portalnu venu.
Dugotrajna terapija lekovima je primena neselektivnih beta-blokatora, koji snižavaju portalni pritisak prvenstveno smanjenjem protoka kroz portalnu venu. Moguća je i transplantacija jetre kod nekih pacijenata.
Najbolje je raditi na prevenciji portalne hipertenzije, pre svega očuvanjem zdravlja jetre i smanjenjem rizika koji mogu da dovedu do ciroze jetre. Izbegavajte akohol, adekvatna telesna težina je dobra zaštita, savetuje se oprez pri upotrebi hemikalija. Pre svega potrebno je da se smanji rizik od infekcije hepatitisom C – koristite kondom, čiste igle, birajte proverene salone za pirsing, tetovažu, jer hepatitis može da se prenese i na ovaj način, upotrebom nesterilnog kozmetičkog pribora. Vakcinišite se protiv hepatitisa B.
