Čak 6-7 odsto svetske populacije ima fibrozu jetre, a većina nije ni svesna: Ovo su prvi simptomi

Fibroza jetre nastaje kada zdravo tkivo jetre postane ožiljno i više ne može da obavlja svoju funkciju na isti način. Fibroza predstavlja prvi stadijum ožiljavanja jetre. U nekim slučajevima, fibroza može da bude reverzibilna.

Uzroci fibroze jetre

Fibroza jetre najčešće nastaje nakon povrede ili upale jetre. Ćelije jetre pokreću proces zarastanja, tokom kojeg dolazi do nakupljanja proteina, poput kolagena i glikoproteina. Vremenom, posle ponovljenih pokušaja regenerisanja ćelije jetre (hepatociti) više ne mogu da se regenerišu, a višak proteina stvara ožiljno tkivo.

Preporučujemo

Bolesti koje mogu da dovedu do fibroze uključuju autoimuni hepatitis, opstrukciju žučnih puteva, preopterećenje gvožđem, nealkoholnu masnu bolest jetre (NAFL i NASH), virusne hepatitise B i C i alkoholnu bolest jetre.

Najčešći uzrok fibroze jetre je nealkoholna masna bolest jetre, dok je drugi po učestalosti dugotrajno prekomerno konzumiranje alkohola.

Fibroza jetre i faze bolesti

Ožiljavanje jetre razvija se sa različitim stepenima težine. Neki oblici mogu da budu izlečivi i reverzibilni, a lekovi i promena životnih navika mogu da pomognu da se spreči dalje pogoršanje fibroze.

Postoji nekoliko skala za određivanje stadijuma fibroze jetre, pomoću kojih lekar procenjuje stepen oštećenja. Koriste se različite metode: analize krvi, snimanja i biopsija jetre, pri čemu se uzorak tkiva dodatno ispituje pod mikroskopom (histološka analiza).

Pre svega, lekar mora da dijagnostikuje osnovnu hroničnu bolest jetre, kao što su masna jetra ili hepatitis. To pomaže u identifikaciji uzroka upale koja dovodi do fibroze i omogućava preciznije određivanje stadijuma i terapije.

Iako stadijum fibroze pomaže lekaru i pacijentu da razumeju stepen oštećenja jetre, važno je naglasiti da je identifikovanje osnovnog uzroka važnije od samog fokusiranja na određeni stadijum. Ako se urade biopsija jetre i histološka analiza, fibroza se često procenjuje pomoću METAVIR sistema bodovanja. Ovaj sistem određuje skor na osnovu dva faktora: aktivnosti upale i stepena fibroze. Niži skor ukazuje na manju upalu i oštećenje, dok viši skor znači teže promene.

Koji su stadijumi fibroze jetre

Stadijumi fibroze su:

• F0: bez fibroze
• F1: portalna fibroza bez septi
• F2: portalna fibroza sa malim brojem septi
• F3: brojne septe bez ciroze
• F4: ciroza

Osoba sa najtežim oblikom bolesti može da ima METAVIR skor A3, F4.

Drugi sistem bodovanja zasnovan na histologiji je Batts i Ludwig, koji fibrozu rangira od stepena 1 do 4, pri čemu je stepen 4 najteži.

Međunarodno udruženje za proučavanje jetre (IASL) takođe ima histološki sistem sa četiri kategorije: minimalni, blagi, umereni i teški hronični hepatitis.

Stadijum fibroze može da se proceni i bez biopsije. Na primer, lekar može da koristi test iz krvi koji meri Fibrosis-4 indeks (Fib-4). Vrednosti ispod 1,3 smatraju se niskim rizikom, dok vrednosti iznad 3,25 ukazuju na visok rizik od fibroze jetre.

Takođe se koriste metode snimanja koje procenjuju veličinu i oblik jetre, prisustvo viška masti, čvorova ili smanjenja jetre. To uključuje ultrazvuk abdomena, CT skener, magnetnu rezonancu i elastografiju, koja se kombinuje sa ultrazvukom ili MR-om.

Koji simptomi ukazuju da se razvija fibroza jetre 

Lekari često ne dijagnostikuju fibrozu jetre u blagim i umerenim fazama, jer ona obično ne izaziva simptome dok ne dođe do većeg oštećenja. Kako bolest napreduje, mogu da se jave simptomi kao što su gubitak apetita, poteškoće sa koncentracijom i jasnim razmišljanjem, nakupljanje tečnosti u nogama ili stomaku, žutica (žućenje kože i beonjača), mučnina, neobjašnjiv gubitak telesne težine i slabost.

Procene pokazuju da 6-7 odsto svetske populacije ima fibrozu jetre, a da toga nisu svesni jer nemaju simptome.

Mogućnosti lečenja

Lečenje zavisi od osnovnog uzroka fibroze. Ako je moguće, leči se primarna bolest kako bi se smanjilo oštećenje jetre. Na primer, osobama koje prekomerno piju alkohol preporučuju se programi za odvikavanje, dok se kod masne jetre savetuju promene u ishrani, gubitak telesne težine i bolja kontrola šećera u krvi. Fizička aktivnost i mršavljenje mogu da uspore napredovanje bolesti.

Postoje i terapije usmerene na specifične uzroke, kao što su antivirusni lekovi za hepatitis C, imunosupresivna terapija za autoimuni hepatitis i potpuna apstinencija kod alkoholne bolesti jetre.

Lekar može da preporuči i antifibrotične lekove koji potencijalno smanjuju rizik od trajnog ožiljavanja jetre (ciroze). Međutim, njihova primena je još uvek ograničena i klinička ispitivanja kod ljudi su u toku.

Ukoliko fibroza napreduje do teške ciroze i jetra više ne funkcioniše, transplantacija jetre često predstavlja jedinu definitivnu terapiju, iako su liste čekanja duge i nisu svi pacijenti kandidati za operaciju.

Komplikacije i prognoza

Najozbiljnija komplikacija fibroze jetre je ciroza, odnosno teško ožiljavanje koje dovodi do otkazivanja jetre. Obično se razvija tokom jedne ili dve decenije.

Kod uznapredovale bolesti mogu da se jave ascites, hepatična encefalopatija, hepatorenalni sindrom, portalna hipertenzija i krvarenje iz varikoziteta. Sva ova stanja mogu da budu životno ugrožavajuća.

Ciroza jetre je jedan od vodećih uzroka smrti u svetu. Zbog toga je izuzetno važno da se fibroza jetre dijagnostikuje i leči što ranije, pre nego što pređe u cirozu. Kako fibroza često nema simptome, lekari se u dijagnostici oslanjaju i na faktore rizika, kao što su gojaznost i dugotrajna konzumacija alkohola.

(eKlinika.rs)