Foto: Shutterstock
Slip apneja opasna je za vozače Foto: Shutterstock
Čak trećina vozača motornih vozila, koji su zaspali u toku vožnje i na taj način izazvali saobraćajnu nezgodu, bolovala je od slip apneje (sleep apnea), pokazuju studije. Reč je o poremećaju koji se manifestuje prestankom disanja i /ili izrazito smanjenim protokom vazduha kroz disajne puteve u toku spavanja, koji traju duže od deset sekundi. Ova bolest se najčešće povezuje sa hrkanjem.
Zbog toga što je opasna po učesnike u saobraćaju jer usporava psihomotorne sposobnosti vozača prilikom vožnje, mnoge zemlje EU su uvele zabranu da na njihovim drumovima voze profesonalni vozači koji nemaju uverenje da nemaju ili da na adekvatan način ne leče ovaj poremećaj. On se manifestuje prekidima disanja tokom sna, uzrok je umora i pospanosti, i može da izazove brojne zdravstvene probleme.
– Simptomi koji ukazuju na slip apneju su hrkanje, prekidi sna, nemiran san, osećaj pritiska na grudni koš, potreba da se duže spava, izraženo znojenje. Ujutro se bude umorni, preznojeni a u toku dana su pospani. Zbog toga vozači mogu da se uspavaju za volanom. Takođe, često ujutro imaju glavobolje, dekoncentrisani su, zaboravni. Pažnja im je snižena, a prisutne su i česte promene raspoloženja, kao i sekualna disfunkcija – navodi Tatjana Radosavljević za eKliniku.
Opstruktivna slip apneja (OSA) – dolazi do delimičnog ili potpunog zatvaranja disajnih puteva u snu, uz prisutan rad disajne muskulature;
Centralna slip apneja (CSA) – kod nje ne dolazi do disajnih pokreta;
Mešovita slip apneja – prestavlja kombinaciju ovih dveju vrsta.
Od slip apneje pati svaki svaki dvadeseti čovek u svetu. Rizik da od nje obole imaju gojazne osobe, osobe koje hrču, konzumiraju alkohol, uzimaju antidepresive, imaju nosne devijacije i druge promene, određeni oblik ždrela, ali i neke pridružene bolesti. Nije povezana sa starosnom dobi, ali od nje češće obolevaju muškarci.
– Dijagnoza ove bolesti postavlja se upotrebom specijalnih aparata. Oni, slično kao i holter, beleže proces disanja, respiratorne pokrete, faze sna, koncentraciju kiseonika u krvi, EKG, intenzitet hrkanja, ali i sve druge događaje u toku spavanja. Splip apneja se u zavisnosti od vrste i težine bolesti može lečiti. Najčešće se preporučuje upotreba aparata odnosno posebnih maski (CPAP). One se nose u toku spavanja, a njihova uloga je da „dišu umesto pacijenta“ u trenucima kada dolazi do pauza u disanju. Jedan broj pacijenata leči se i hirurški – kaže naša sagovornica.
Postoje i specijalne proteze za nos, vilicu ili jezik. Ukoliko je neophodno hirurško lečenje, to radi otorinolaringolog ili maksilofacijalni hirurg. U lečenje se, osim njih i pulmologa, mogu uključiti i neurolozi i internisti.
Studije pokazuju da je čak trećina vozača motornih vozila, koji su zaspali u toku vožnje i na taj način izazvali saobraćajnu nezgodu, bolovala od slip apneje. Zato je bitno da oni redovno idu na kontrolne preglede. Vozači koji imaju umeren oblik bolesti na preglede treba da idu na tri, dok se oni sa teškim oblikom, kontrolišu na dve godine.
Posledice slip apneje
Osim što je uzrok saobraćajnih nezgoda, slip apneja može da bude uzrok i povšenog krvnog pritiska sa koronarnom bolešću i popuštanjem srca, zatim hroničnog respiratornog otkaza pluća, moždanog udara, depresije…
Opstruktivna slip apneja može da pogorša visok krvni pritisak kod ljudi koji ga već imaju. Česta noćna buđenja koje imaju osobe sa slip apnejom mogu da izazovu prenadraženost hormonalnog sistema zbog stresa, koji se ispoljava povišenim krvnim pritiskom u toku noći. Niska zasićenost krvi kiseonikom, takođe, doprinosi pojavi povišenog krvnog pritiska kod ljudi sa slip apnejom.
Osobe slip apnejom mnogo češće pate od srčanih udara i umiru u toku noći („nagla srčana smrt“). Uzroci mogu biti niska koncentracija kiseonika ili stres zbog češćeg buđenja u toku noći. Moždani udari i apsolutna aritmija često su udružene sa slip apnejom. Pad koncentracije kiseonika u krvi zbog perioda kada osoba ne diše, velika je teškoća i za mozak da reguliše protok krvi kroz arterije i kroz mozak.
Čak 80 odsto dijabetičara ima neki oblik opstruktivne slip apneje. Gojaznost je zajednički faktor rizika za obe bolesti. Manjak sna ili nekvalitetan san kakav je kod oslip apneje, može da izazove insulinsku rezistenciju (otpornost na sopstveni insulin, zbog čega on ne deluje), a to je uvod u dijabetes.
Ovo istovremeno i povećava rizik za slip apneju, i oko dve trećine osoba sa njom su ekstremno gojazne. Ponekad opstruktivna slip apneja može da se leči ako pacijent izgubi dovoljno na težini, ali to je jako teško postići. Kod gojaznih postoji taloženje masnih naslaga na vratu što može da blokira disanje u snu. Sa druge strane sleep apneja može da ošteti endokrini sistem, dovodeći do oslobadjanja specijalnog hormona koji pojačava žudnju za slatkišima i ugljenim hidratima. Dakle,osobe sa slep apnejom su umorni i pospani i sve vreme imaju sporiji metabolizam, koji takodje doprinosi dodavanju kilograma. Lečenje sleep apneje može da učini da se osoba oseća bolje, sa viže energije za vežbanje ili druge aktivnosti.
Slip apneju mogu imati čak i deca, ali su mehanizmi nastanka različiti.
Iako neposredna veza ove dve bolesti nije pouzdano dokazana, osobe koje se leče od slip apneje mogu da smanje učestalost i težinu napada astme.
Mnogi ljudi sa slip apnejom žale se na ovo stanje, osećaju gorušicu, i lečenje tog poremećaja je neophodno uz uzročno lečenje slip apneje.
Može biti prisutna kod čak 40 odsto muškaraca sa slip apnejom, i rezultat je hormonskih poremećaja, promena u nervnoj regulaciji i lošije prokrvljenosti ove regije na mikro nivou. Primena adekvatnih metoda lečenja slip apneje značajno popravlja stanje.