Ojačajte pamćenje i srčanu aktivnost uz igre koje su pravi izazov za celokupno telo

Uz malo volje i truda uvek možemo da ojačamo pamćenje i druge kognitivne funkcije. Postoje jednostavne i svima dostupne vežbe koje će na dobar način da angažuju misaone procese

Pamćenje je složen mehanizam sastavljen od obrade, zadržavanja i pronalaženja informacija, koje potom reprodukujemo i koristimo. Ipak, sa starenjem pamćenje iz raznih razloga postaje sve teže. Manje je efikasna komunikacija između neurona i smanjen je protok krvi. Ove promene utiču na sposobnost učenja, pamćenje, brzinu obrade informacija i druge kognitivne funkcije. Stručnjaci ističu da zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost, redovan san, dobra kontrola stresa i kvalitetni međuljudski odnosi mogu da nam pomognu da mozak kvalitetno radi i u poznom životnom dobu.

Angažujte misaone procese

Preporučujemo

Uz malo volje i truda uvek možemo da ojačamo pamćenje i druge kognitivne funkcije. Postoje jednostavne i svima dostupne vežbe koje će na dobar način da angažuju misaone procese.

Možemo da naučimo da sviramo instrument, koristimo nedominantnu ruku za obavljanje rutinskih poslova, promenimo uobičajenu putanju kretanja. Neuronaučnik Kevin Woods predlaže da ojačamo pamćenje i druge moždane aktivnosti na 3 jednostavna načina.

Žvakanje

Žvakaće gume mogu da utiču na mozak na više načina, s tim da sam mehanizam delovanja aktivnosti kao što je stalno žvakanje na mozak nije do kraja jasan. Neke studije navode da žvakanje povećava protok krvi, doprema više kiseonika i glukoze u prefrontalni korteks i hipokampus, područja od vitalne važnosti za proces pamćenja i učenja.

Veruje se da se na ovaj način jača fokus i pažnja i smanjuju simptomi stresa i anksioznosti. Savetuju se žvakaće gume bez šećera koje neće štetiti zubima. Još bolja opcija je griženje tvrdih supstanci, kao na primer olovke. Bolji izbor je tvrda i zdrava jabuka ili sirova šargarepa, koja ipak ima nešto viši glikemijski indeks i ne savetuje se osobama sa nestabilnim šećerom.

Hodanje unazad

- Hodanje unazad poboljšava zdravlje mozga jer ga na dobar način opterećuje, usmerava pažnju i jača neuronske veze, a u isto vreme formira nove neuronske puteve. Studije su pokazale da hodanje unazad povećava kontrolu, pa čak i pamćenje - kaže Woods.

Hodanje unazad, poznato i kao retro hodanje, može poboljšati ravnotežu, koordinaciju i držanje, ojačati određene mišiće, smanjiti bol u donjem delu leđa i sagoreti više kalorija nego hodanje napred. Stručnjaci preporučuju da ovu vežbu radimo polako, na terenu bez prepreka. Glava i stomak su uspravni i u isto vreme se angažuju trbušni mišići. Vežba može da se radi i u zatvorenom prostoru bez prepreka.

Zujanje

Zujanje, tiho brundanje, koristi samo glasne žice bez izgovaranja reči. Veruje se da se na ovaj način može ublažiti stres i stimulisati vagus nerv. Istraživanja pokazuju da zujanje može da poveća nivo azotnog oksida u nosnoj šupljini,  na taj način poboljša protok krvi ka mozgu i podigne raspoloženje.

- Studije u kojima su učestvovali horski pevači pokazuju da se na ovaj način poboljšavaju srčani ritam i kognitivne funkcije. Pored toga, tokom zujanja je potrebna dobra kontrola disanja koja pokreće iste neuronske mreže uključene u regulaciju pažnje - navodi Woods. On savetuje da se ove aktivnosti često praktikuju, zujanje je moguće i pod tušem. Mozak je centar zadužen za razmišljanje, osećanja i postupke koji utiču na naše opšte fizičko i psihičko zdravlje i blagostanje. Bitna napomena jeste da neke od ovih aktivnosti možda neće svima odgovarati. Savet je da odaberemo jednu od aktivnosti koja nam je najprijatnija.