Talas anksioznosti može da nas pogodi kada ga najmanje očekujemo. Osećaj da smo pod stresom nameće misao da nas je telo izdalo u najgorem mogućem trenutku – posebno kada smo okruženi prijateljima ili voljenim osobama. U takvim trenucima potrebno nam je neko jednostavno, ali efikasno rešenje za smirenje.
Zašto hladnoća pomaže kod anksioznosti
Na TikToku i Instagramu tvrde da nanošenje leda na zadnji deo vrata može zaustaviti anksioznost. Istina je da dodirivanje leda ili bilo čega hladnog može delovati kao šok za organizam, ali kada se primeni strateški, izaziva fiziološke promene koje pomažu u regulisanju stresa.
– Kada stavite led na bočni deo vrata, to izaziva stimulaciju vagus nerva, a to zauzvrat zaista na neki način pokreće mehanizam bori se ili beži, pri čemu je ključni deo izlaganje potiljka ili čak grudi hladnoći – kaže dr Ashwini Nadkarni, pomoćnica medicinskog direktora u Brigham Psychiatric Specialties u Brigham and Women’s Hospital i docent na Harvard Medical School.
Vagus nerv je najduži kranijalni nerv u telu, koji se proteže od dna mozga niz vrat do grudi i stomaka. On čini deo parasimpatičkog nervnog sistema. Parasimpatički nervni sistem kontroliše nevoljne funkcije poput otkucaja srca i varenja i pomaže telu da se opusti i oporavi.
– Možemo da ga zamislimo kao suprotstavljenu silu našem simpatičkom nervnom sistemu i mehanizmu bori se ili beži. To je sila koja našem telu kaže „odmori se i vari” – kaže dr Nadkarni. Dok simpatički autonomni nervni sistem upravlja našom reakcijom borbe ili bekstva i priprema telo za potencijalni fizički napor, parasimpatički u suštini deluje kao kočnica.
– Ovo funkcioniše kao gas i kočnica. Ponekad gas možete da pritisnete do kraja, dok drugi put to može da bude samo malo, ali se uvek nekako prebacujete između ova dva sistema – objašnjava dr Emily Casanova, docent neuronauke u psihologiji na Univerzitetu Lojola.
Kada je telo u režimu bori se ili beži, led koji dodiruje zadnji deo vrata stimuliše vagus nerv i parasimpatički nervni sistem kroz celo telo, sve do mozga. Kada se aktivira, počinje da se suprotstavlja režimu bori se ili beži.
Ova stimulacija može stvoriti povratne petlje u telu i mozgu, kaže dr Casanova. Dok hladnoća može pomoći u smanjenju otkucaja srca, mozak pomno nadgleda telo i zapravo može pomoći u smanjenju anksioznosti dok prikuplja povratne informacije.
– Glavna stvar je smanjivanje telesne temperature, a to će izazvati led na vratu – kaže dr Casanova. To može da se postigne i potapanjem glave u hladnu vodu, kupanjem ili tuširanjem hladnom vodom, prskanjem lica hladnom vodom ili čak pijenjem veoma hladne vode – dodaje dr Nadkarni.
Drugi načini zaustavljanja anksioznosti
Probajte da pevušite, smejete se ili grgljate
Pevušenje, smejanje i grgljanje vode drugi su efikasni načini da se stimuliše vagus nerv na način koji zaista remeti napad panike, savetuje dr Nadkarni. Pošto vagus nerv prolazi kroz larinks i ždrelo, dok glasne žice vibriraju, delovi vagus nerva se stimulišu, efikasno pomerajući telo iz režima borbe ili bega.
Dugo, duboko udahnite
– Disanje kroz slamku zapravo može stimulisati parasimpatički nervni sistem – kaže dr Casanova. Čak i samo skupljanje usana i usporeno disanje može pomoći da se smirimo. Dok mozak nastavlja da nadgleda telo, duboko disanje može pomoći telu da reguliše otkucaje srca i stvori povratnu petlju koja zahteva opuštanje i smirenost.
Sednite i podignite noge
Sedenje i podizanje nogu može pomoći srcu da se smiri, podstičući opuštanje i efikasno smanjujući napetost. Cilj nam je da umirimo rad srca – objašnjava dr Casanova.
