Najagresivniji tumor mozga može da počne jakim glavoboljama, traži se terapija koja može da produži život pacijenata

Nadu i podstrek nam pružaju pacijenti i njihove porodice koje se hrabro bore protiv ove teške bolesti. Lekar najbolje uči kada je pored pacijenta, kada zajedničkim snagama prolaze kroz operacije, cikluse zračenja, različite sistemske i kombinovane terapije, klinička istraživanja, kaže dr Koteča

Glioblastom je najsmrtonosniji i najagresivniji maligni tumor mozga, praćen lošom prognozom. Maligne promene razvijaju se iz glijalnih ćelija, čiji je zadatak da podržavaju i štite nerve centralnog nervnog sistema. Tumor brzo raste i napada okolno zdravo moždano tkivo. Glioblastom je u ovom trenutku neizlečiv, a prosečno preživljavanje pacijenata iznosi 15 do 18 meseci. Glioblastomi su heterogeni tumori, zbog čega je lečenje komplikovano. U velikim svetskim centrima ulažu se značajna finansijska sredstva kako bi se bolje razumeo ovaj tumor mozga i omogućio duži životni vek pacijenata uz dobar kvalitet života.

Šta mogu da znače jutarnje glavobolje?

Preporučujemo

Duže preživljavanje i bolja kontrola bolesti mogući su ako se bolest otkrije na vreme. Neurolozi upozoravaju da ne treba zanemarivati jutarnje glavobolje, jer one ponekad mogu biti prvi simptom glioblastoma. Ipak, ističu da to nisu uobičajene i česte tenzione glavobolje — jutarnje glavobolje kod glioblastoma vremenom postaju sve jače i učestalije, posebno neposredno nakon buđenja. Mogu biti praćene mučninom, povraćanjem, ne reaguju na analgetike, a pogoršavaju se pri ležanju, saginjanju ili naprezanju.

Tumor mozga IV stadijuma

Radiolog dr Rupeš Koteča sa Instituta za rak u Majamiju navodi da su napori stručnjaka uvek usmereni na dugoročno preživljavanje pacijenata, bez obzira na to koliko je bolest agresivna. Pored heterogenosti tumora, problem predstavlja i brzo širenje na okolno tkivo.

– Glioblastom je tumor mozga IV stadijuma, najagresivniji oblik. Izuzetno brzo raste i zahteva agresivno lečenje – kaže dr Koteča.

Treća sreda u julu je Dan podizanja svesti o glioblastomu

Nažalost, uprkos znatnom napretku u lečenju malignih bolesti, prognoza za glioblastom se nije značajno poboljšala. Pacijenti uz lečenje obično prežive 15 do 18 meseci od postavljanja dijagnoze. Oko 25 odsto pacijenata preživi dve godine, a manje od 5 odsto preživi pet godina ili duže.

Glioblastom je tumor mozga od kojeg je preminuo Bo Bajden, najstariji sin bivšeg američkog predsednika Džoa Bajdena. Ista bolest odnela je i američke senatore Džona Mekejna i Teda Kenedija. Zbog toga je američki Senat jednoglasno odlučio da se treća sreda u julu proglasi Danom podizanja svesti o glioblastomu.

Simptomi mogu da liče na moždani udar

Simptomi glioblastoma mogu značajno varirati od pacijenta do pacijenta, ali česti su glavobolje, promene vida, mučnina, dezorijentacija i teškoće u govoru. Simptomi mogu ličiti na moždani udar. Ne postoji skrining za ovu bolest, a pacijenti se često javljaju lekaru kada je tumor već uznapredovao i počeo da se širi.

Kako se leči glioblastom?

Standardni tretman glioblastoma uključuje kombinaciju različitih pristupa. Kada je moguće, neurohirurzi uklanjaju što veći deo tumora. Često se odstrani i mala površina zdravog tkiva oko tumora, tzv. margina.

Uklanjanje može biti otežano ako se tumor nalazi pored regija mozga koje kontrolišu osnovne funkcije poput govora, jezika i pokreta. Tokom operacije, neurohirurzi nastoje da odstrane što je moguće veći deo tumora bez oštećenja važnih funkcionalnih područja.

Može da zahvati bilo koji deo mozga

Glioblastom može zahvatiti bilo koji deo mozga, ali se najčešće javlja u frontalnom (čeonom) i temporalnom (slepoočnom) režnju. Frontalni režanj ima ključnu ulogu u govoru, voljnom kretanju, ponašanju i pamćenju.

– Maksimalno bezbedna hirurška resekcija je prvi korak. Ona je i terapijska i dijagnostička metoda jer nam pruža informacije o vrsti tumora. Kada imamo molekularni profil tumora, možemo potvrditi dijagnozu i započeti drugi deo lečenja – objašnjava dr Koteča. Ključne molekularne podvrste glioblastoma su IDH mutacija i MGMT status.

Koji je standardni lek za glioblastom?

Bolest se dijagnostikuje i imidžing metodama kao što su CT, magnetna rezonanca i ABTI (napredno snimanje tumora mozga). Ukoliko je operacija moguća, nakon nje se primenjuje radioterapija koja cilja mesto tumora. Moderna terapija koristi visoko fokusirane zrake kako bi se minimalizovalo oštećenje zdravog moždanog tkiva. Temozolomid je standardni hemioterapijski lek za glioblastom. Oštećuje DNK ćelija raka i time sprečava njihovu deobu i rast, objašnjava dr Jazmin Odija, neuroonkolog sa Instituta za rak u Majamiju.

– Od značajnog istraživanja objavljenog 2005. godine, temozolomid je postao standardna i najefikasnija terapija za glioblastom – kaže dr Odija.

Srpski stručnjaci propisuju ovaj lek odraslim pacijentima sa novodijagnostikovanim multiformnim glioblastomom. Prvo se koristi uz zračenje (faza istovremene primene), a zatim samostalno (faza monoterapije). Temozolomid se koristi i kod dece starije od tri godine, kao i kod odraslih sa malignim gliomima, uključujući multiformni glioblastom i anaplastični astrocitom, naročito u slučaju recidiva ili progresije bolesti nakon standardne terapije.

Šta još otežava terapiju?

Glioblastom je genetski raznolik tumor, zbog čega je lečenje otežano. Jedan tumor može sadržati više vrsta ćelija sa različitim mutacijama. Terapiju dodatno komplikuje i krvno-moždana barijera, prirodni mehanizam odbrane mozga, koja sprečava mnoge lekove da prodru do tumora. Iako štiti mozak od toksina i infekcija, barijera istovremeno otežava isporuku lekova na mesto bolesti.

Istraživanja su usmerena na bolje razumevanje prirode bolesti i razvoj terapija koje ciljaju specifične genetske promene u tumorima, uz poboljšanja u imunoterapiji.

– Postoje novi alati koji nam omogućavaju precizniju dijagnozu i planiranje terapije prema individualnim potrebama pacijenata – objašnjava dr Odija. Takođe, razvijaju se metode koje bi mogle efikasnije premostiti krvno-moždanu barijeru.

Nadu pružaju kliničke studije

Jedan od najboljih načina da pacijenti sa glioblastomom dobiju savremene terapije jeste učešće u kliničkim ispitivanjima. Imunoterapije, vakcine i ciljani lekovi trenutno se ispituju u velikim svetskim centrima.

Iako za glioblastom još uvek ne postoji lek, svako novo naučno otkriće približava stručnjake ka efikasnijim terapijama i dužem preživljavanju.

– Nada leži u odlučnosti istraživača, lekara i pacijenata koji zajedno nastoje da prevaziđu granice onoga što je trenutno moguće. Nove terapije nisu široko dostupne, ali napreduju kroz ispitivanja koja imaju za cilj da promene paradigmu. Nadu i podstrek nam pružaju pacijenti i njihove porodice koje se hrabro bore protiv ove teške bolesti. Lekar najbolje uči kada je pored pacijenta, kada zajedničkim snagama prolaze kroz operacije, cikluse zračenja, različite sistemske i kombinovane terapije, klinička istraživanja – naglašava dr Koteča.

Pacijenti ponekad učestvuju i u ranim kliničkim studijama (faza 1), kada ni sami ne znaju da li primaju placebo ili aktivni lek. Iako nema leka za glioblastom svako naučno otkiće približava stručnjake boljim terapijskim mogućnostima i dužem preživljavanju pacijenata.

Imunoterapija i dijagnostika zasnovana na veštačkoj inteligenciji

Ciljane terapije, imunoterapija i dijagnostika zasnovana na veštačkoj inteligenciji nude nove mogućnosti, navode stručnjaci.

– I pored toga što, nažalost, nije bilo napretka u produženju životnog veka, mnogo smo naučili iz ovih istraživanja. Buduća klinička ispitivanja usmerena su na napredniju, personalizovanu i biološki ciljanu radioterapiju. Magnetna rezonanca se ne koristi automatski kao dijagnostička metoda, već se njome skenira i područje bolesti koje može ukazivati na mogući recidiv – kaže dr Koteča.

Protonska terapija isporučuje visoke doze zračenja, istovremeno štedeći obližnje zdravo tkivo i vitalne organe. Dodatne studije ispituju da li bi povećane doze protonske terapije mogle biti efikasnije od tradicionalnog fotonskog zračenja koje se koristi u kliničkoj radijacionoj onkologiji, posebno za pacijente koji se suočavaju sa recidivom bolesti.