Previše sna moglo bi da poveća rizik od smrti: Šta može da bude uzrok predugog spavanja

Uz ishranu i fizičku aktivnost, san je suštinski stub zdravlja. Tokom sna se odvijaju fiziološki procesi koji omogućavaju našem telu da efikasno funkcioniše kada smo budni

Previše sna može da poveća rizik od smrti iako je dobro poznato da nedovoljno sna loše utiče na  mozak, srce i opšte zdravlje, a da ne pominjemo kožu i seksualni nagon. Novinski članci i objave na društvenim mrežama konstantno nas podsećaju da bi trebalo više da spavamo. Ali, naučnici su se zapitali - šta je sa druge strane, šta se dešava kada se „previše“ spava?

San je neophodan za naše zdravlje

Preporučujemo

Nedavni izveštaji da spavanje duže od 9 sati može da bude gore za naše zdravlje nego premalo sna neke bi moglo da natera da dignu ruke od primene zdravih životnih navika. Koliko nam je sna u stvari potrebno? I šta nam dosta spavanja zaista može reći o našem zdravlju?

Uz ishranu i fizičku aktivnost, san je suštinski stub zdravlja. Tokom sna se odvijaju fiziološki procesi koji omogućavaju našem telu da efikasno funkcioniše kada smo budni. To uključuje procese uključene u oporavak mišića, konsolidaciju pamćenja i emocionalnu regulaciju. Sleep Health Foundation – vodeća australijska neprofitna organizacija, koja pruža informacije zasnovane na dokazima o zdravlju sna, preporučuje odraslima da spavaju 7 do 9 sati noću.

Kratkoročne i dugoročne posledice manjka sna

Neki ljudi prirodno kratko spavaju i mogu dobro da funkcionišu sa manje od 7 sati sna. Međutim, za većinu nas, spavanje kraće od 7 sati imaće negativne efekte. Ti negativni efekti mogu da budu kratkoročni - na primer, dan nakon lošeg noćnog sna možete da imate manje energije, lošije raspoloženje, osećati se pod stresom i teže se koncentrisati na poslu.

Dugoročno gledano, nedovoljno kvalitetnog sna je glavni faktor rizika za zdravstvene probleme. Ima veze sa većim rizikom od razvoja kardiovaskularnih bolesti – kao što su srčani i moždani udari – metaboličkih poremećaja, uključujući dijabetes tipa 2, lošeg mentalnog zdravlja, kao što su depresija i anksioznost, raka i smrti.

Previše spavanja nosi skoro tri puta veći rizik od nedostatka sna

Dakle, jasno je da je nedovoljno sna loše za nas. Ali, šta je sa previše sna? Da li previše sna može da bude loše? U nedavnoj studiji, istraživači su analizirali rezultate 79 drugih studija koje su pratile ljude najmanje godinu dana i merile kako trajanje sna utiče na rizik od lošeg zdravlja ili smrti kako bi videli da li postoji opšti trend.

Otkrili su da su ljudi koji su spavali kratko – manje od 7 sati noću – imali 14 odsto veći rizik od smrti tokom perioda istraživanja, u poređenju sa onima koji su spavali između 7 i 8 sati. Ovi rezultati nisu iznenađujući, kažu naučnici, s obzirom na utvrđene zdravstvene rizike lošeg sna.

Međutim, istraživači su takođe otkrili da oni koji su mnogo spavali – što su definisali kao više od 9 sati noću – imali su veći rizik od smrti: 34 procenata veći od ljudi koji su spavali 7 do 8 sati.

Loše zdravlje je često uzrok previše sna

Ovi rezultati podržavaju slično istraživanje iz 2018. godine, koje je kombinovalo rezultate iz 74 prethodne studije koje su pratile san i zdravlje učesnika tokom vremena, u rasponu od jedne do 30 godina. Utvrđeno je da spavanje duže od 9 sati ima veze sa 14 odsto povećanim rizikom od smrti tokom perioda istraživanja.

Istraživanja su takođe pokazala da predugo spavanje (što znači više nego što je potrebno za vaše godine) ima veze sa zdravstvenim problemima kao što su depresija, hronični bol, povećanje telesne težine i metabolički poremećaji. Sve ovo može da zvuči alarmantno, kažu istraživači, ali je ključno zapamtiti da su ove studije pronašle vezu samo između predugog spavanja i lošeg zdravlja – to ne znači da je predugo spavanje uzrok zdravstvenih problema ili smrti.

Duže spavanje može da bude simptom lošeg zdravlja, a ne uzrok

Pa, koja je onda veza? Višestruki faktori mogu da utiču na vezu između previše sna i lošeg zdravlja. Uobičajeno je da ljudi sa hroničnim zdravstvenim problemima konstantno spavaju duže vreme. Njihovim telima može da bude potreban dodatni odmor kako bi podržali oporavak, ili mogu da provode više vremena u krevetu zbog simptoma ili neželjenih efekata lekova. Ljudi sa hroničnim zdravstvenim problemima takođe možda ne dobijaju kvalitetan san i mogu duže ostati u krevetu kako bi pokušali da se naspavaju dodatno.

Pored toga, znamo da faktori rizika za loše zdravlje, kao što su pušenje i prekomerna težina, takođe imaju veze sa lošim snom. To znači da ljudi mogu više da spavaju zbog postojećih zdravstvenih problema ili načina života, a ne da više spavanja uzrokuje loše zdravlje. Jednostavno rečeno, spavanje može biti simptom lošeg zdravlja, a ne uzrok.

Koja je idealna količina?

Naučnici navode da razlozi zašto neki ljudi spavaju malo, a drugi mnogo zavise od individualnih razlika – i još uvek ih u potpunosti ne razumeju. Naše potrebe za snom mogu da budu u vezi sa sa godinama. Tinejdžeri često žele da spavaju više i možda im je to fizički potrebno, a preporuke za spavanje za tinejdžere su nešto veće nego za odrasle, 8 do 10 sati. Tinejdžeri takođe obićno kasnije ležu i kasnije se bude.

Starije osobe ponekad žele da provode više vremena u krevetu. Međutim, osim ako nemaju poremećaj spavanja, količina sna koja im je potrebna biće ista kao kada su bili mlađi. Ali, većini odraslih će biti potrebno7 do 9 sati, tako da je ovo formula kojoj treba težiti.

Takođe, nije stvar samo u tome koliko spavamo. Dobar kvalitetan san i stalno isto vreme odlaska u krevet i buđenja podjednako su važni – ako ne i važniji – za naše opšte zdravlje. Kako bi sebi pružili najbolje šanse za dobar noćni san, izlažite se sunčevoj svetlosti i ostanite aktivni tokom dana, pokušajte da održite redovno vreme za spavanje i buđenje. U satu pre spavanja izbegavajte ekrane, uradite nešto opuštajuće i uverite se da je vaš prostor za spavanje tih, taman i udoban. A ako primetite da redovno spavate mnogo duže nego obično, to bi moglo da znači da vam vaše telo poručuje da se nešto dešava.