Nesanica tj. nedostatak sna može dovesti do povećanog rizika od hipertenzije, gojaznosti, dijabetesa, depresije, srčanog udara i/ili moždanog udara. Prosečna osoba provešće jednu trećinu svog života spavajući. Spavanje igra važnu ulogu u našem zdravlju i blagostanju, a i kvalitet i kvantitet sna mogu imati velike uticaje na različite zdravstvene ishode. Pored toga, nedostatak sna predstavlja glavni uzrok smanjene produktivnosti, povećane verovatnoće povreda i ukupnog smanjenja kvaliteta života.
Najčešći poremećaj spavanja je nesanica
Iako individualne potrebe za spavanjem variraju, preporučuje se odraslima od 18 do 60 godina da redovno spavaju 7 ili više sati tokom noći kako bi imali optimalno zdravlje. Nažalost, mnogi ne postižu ovaj cilj, a nedovoljno sna postaje sve veća briga među adolescentima, pri čemu šest od 10 srednjoškolaca ne spavaju preporučenih 8 do 12 sati tokom noći. Nedostatak sna može se pripisati mnogim društvenim faktorima, kao što su rasporedi rada, konstantni pristup ekranima tableta ili telefona, način života i putovanja. Poremećaji spavanja uključuju probleme sa uspavljivanjem ili spavanjem, prerano ili prekasno buđenje i probleme sa lošim kvalitetom sna.
– Najčešći poremećaj spavanja je nesanica. Veća prevalencija nesanice je primećena kod žena, starijih osoba od 60 godina i pacijenata sa psihijatrijskim poremećajima. Farmaceuti su često prvi zdravstveni radnici kojima se pacijenti obraćaju zbog nesanice navodeći hronično nezadovoljstvo kvantitetom ili kvalitetom sna koje je povezano sa poteškoćama u uspavljivanju, čestim noćnim buđenjima sa poteškoćama u povratku u san, buđenjem ranije ujutru nego što se želi, što dovodi do problema dnevnog funkcionisanja, kao što je dnevna pospanost i/ili poremećaji raspoloženja. Mnogi faktori mogu izazvati neravnotežu u sistemu buđenja ili spavanja kao što su način života, okruženje, anksioznost, dijabetes, hronični bol, uvećanje prostate, astma, bolesti želuca. Nesanicu karakteriše otežano uspavljivanje (duže od 30 minuta), često buđenje u toku noći, prerano jutarnje buđenje, loš kvalitet spavanja, osećaj umora i bezvoljnosti nakon buđenja. Prema dužini trajanja može biti prolazna (do sedam dana i može biti posledica na primer putovanja sa promenom vremenskih zona, promene ležaja, prisustva buke), kratkotrajna (jedna do tri sedmice kao posledica stresne situacije, gubitka dragih osoba, preispitivanje sopstvenih grešaka, zabrinutosti budućim događajima, prisećanje na neprijatne događaje) i hronična (duže od mesec dana koje su najčešće udružene sa hroničnim bolestima, mentalnim poremećajima, hroničnim bolom itd.) – objašnjava mag. farm. spec. Jasna Anđelković, farmaceutkinja Farmaceutske komora Srbije.
Nesanica i nefarmakološke mere
Nesanica koja traje duže od četiri nedelje je razlog za upućivanje lekaru. Mnogi pacijenti koji pate od nesanica će se obratiti farmaceutu tražeći savet o tome kako da najbolje pristupe svojim poteškoćama sa spavanjem. Farmaceuti u apotekama u Srbiji precizno procenjuju pacijenta sa nesanicom kako bi razlikovali poremećaj sna od nesanice. Pitanja poput „Koliko vam je potrebno da zaspite?“ i „Koliko sati spavate?“ treba uporediti sa normalnim obrascima spavanja pacijenta.
– Prvi pristup farmaceuta savetovanju pacijenta sa nesanicom uključuje nefarmakološke intervencije. Ovo podrazumeva rešavanje higijene spavanja i kontrolu stimulusa. Higijena spavanja uključuje preporuku raznih promena u ponašanju i životnoj sredini kako bi se omogućio kvalitetniji san. Primeri uključuju održavanje redovnog rasporeda spavanja, izbegavanje alkohola i nikotina pred spavanje, izbegavanje kofeina posle podneva, izbegavanje dnevnih dremki, izbegavanje teških obroka pred spavanje i prilagođavanje okruženja za spavanje kako bi se smanjili stimulansi. Kontrola stimulusa ima za cilj da pomogne pacijentu da ponovo poveže spavaću sobu i krevet sa spavanjem. Pacijentima treba savetovati da ne idu u krevet dok ne postanu pospani, koristiti krevet prvenstveno za spavanje, da izbegavaju čitanje, gledanje televizije ili korišćenje telefona dok su u krevetu, da napuste spavaću sobu ako ne mogu da zaspe duže od 20 minuta i da održavaju fiksno vreme buđenja ujutru. San je u velikoj meri povezan sa lučenjem melatonina prirodnog hormona koji proizvodi epifiza i igra glavnu ulogu u održavanju smene budnosti i spavanja – ističe Anđelković.
Koji lekovi mogu biti uzrok nesanice
Naša sagovornica pojašnjava da se melatonin kod nas može pronaći u apotekama kao dodatak ishrani i dostupan je u preparatima različitih farmaceutskih oblika sa trenutnim i sporim oslobađanjem, sa dozama u rasponu od 1 do 3 mg. Melatonin ima relativno siguran profil neželjenih efekata kada se koristi kratkotrajno, ali nije poznato kakva je bezbednost kada se koristi dugotrajno. Neželjena dejstva uključuju mučninu, glavobolju, vrtoglavicu i pospanosti u toku dana.
– Najviše proučavana lekovita biljka za poremećaje spavanja je valerijana. Koristi se više od 2.000 godina za lečenje nervnih nemira, stresa i poremećaja spavanja. Ponovljenom primenom, najmanje dvonedeljnom upotrebom, valerijana proizvodi blagi efekat izazivanja sna, smanjujući vreme do početka spavanja, promovišući održavanje sna i potencijalno poboljšavajući kvalitet sna. Retki neželjeni efekti uključuju gastrointestinalne smetnje, kontaktne alergije, glavobolju, nemiran san i midrijazu. Iako u apotekama imamo dosta preparata koji se izdaju bez recepta kod nesanice i poremećaja spavanja, moramo napomenuti da oni mogu biti efikasni kod povremene nesanice, ali nisu izbor za hroničnu nesanicu. Takođe lekovi kao što su antidepresivi, kardiovaskularni lekovi (beta blokatori, diuretici i dr.), oralni kontraceptivi, antiepileptici i drugi, koje često imaju naročito stariji pacijenti potencijalno mogu imati negativan uticaj na san – savetuje naša današnja sagovornica Jasna Anđelković.
