Masne naslage na stomaku u izvesnoj meri svako ima, bez obzira na godine i pol. One nastaju vremenom, talože se mesecima, pa i godinama dok ne počnu da nam smetaju. Uzroka za njihov nastanak ima više, a tu se ubrajaju i neke naše loše navike.
Jedemo dok nam nešto drugo odvlači pažnju
Umesto da skrolujemo kroz pametni telefon dok nešto grickamo, treba da obratimo pažnju na svoje obroke i uživamo u ukusima. Što smo pažljiviji dok jedemo, manja je verovatnoća da ćemo se prejedati. Treba da obratimo pažnju na ono što jedemo, da pažljivo žvaćemo i budemo prisutni u svom telu dok jedemo. Naš struk će nam biti zahvalan.
Prebrzo jedemo
Mozgu je potrebno oko 20 minuta da dobije poruku iz stomaka da je pun. Ako prebrzo trpamo hranu, nastavićemo da jedemo preko mere koja je potrebna našem organizmu. Oni koji sporo jedu unose manje kalorija – i sprečavaju nastanak viška kilograma.
Nedovoljno sna
U jednoj studiji, odrasli mlađi od 40 godina koji su spavali manje od 5 sati noću dobili su više masti na stomaku od onih koji su spavali više. Ali ako nismo dovoljno spavali, ne treba da preterujemo da bismo to ispravili – spavanje više od 8 sati noću može da ima isti efekat i da utiče na proširenje creva.
Kasni obroci
Svom digestivnom sistemu treba da obezbedimo dovoljno vremena da obavi posao sagorevanja obroka tako što ćemo jesti ranije uveče. Što kasnije unosimo kalorije, naš organizam ima manje sati da ih potroši.
Beli hleb umesto onog od celog zrna
Rafinisane žitarice u belom hlebu i drugoj prerađenoj hrani lišene su sporosvarljivih vlakana, tako da ih naše telo brže vari, podižući nivo šećera u krvi. Vremenom, to može dovesti do povećanja telesne težine. Umesto toga, izaberite ugljene hidrate od celog zrna.
Dijetalna gazirana pića
Mnogi misle da dijetalne verzije gaziranih pića imaju malo kalorija i da samim tim ne uzrokuju povećanje telesne težine. Ali naučnici kažu da to uopšte nije tačno: aspartam, veštački zaslađivač u mnogim dijetalnim gaziranim pićima, zapravo povećava masnoću na stomaku. Zato u potpunosti treba da zaboravimo na gazirana pića i da žeđ gasimo samo vodom.
Preskakanje obroka
Ne treba da zaboravimo na to da ako preskačemo doručak postoji 4½ puta veća verovatnoća da ćemo biti gojazni. Zbog izostanka obroka usporava se naš metabolizam, što čini verovatnijim da ćemo se prejesti kasnije kada budemo gladni.
Hrana sa niskim sadržajem masti ili bez masti
Dobro je ako pazimo na unos masti, ali hrana bez masnoće često može imati više ugljenih hidrata. Hrana sa visokim sadržajem ugljenih hidrata može povećati trigliceride, osetljivost na insulin i masnoću na stomaku.
Pušenje
Već znamo da je pušenje izuzetno štetno za zdravlje, ali jedan od mnogih loših efekata pušenja je odnosi se na naš stomak. Što više pušimo, više masti se skladišti u stomaku, za razliku od bokova i butina.
Jelo servirano na velikom tanjiru
Vrlo je jednostavno – hranu treba da stavimo na manji tanjir i da koristimo manji pribor da bismo svoj mozak naveli da misli da jedemo više nego što to u stvari činimo. Ako hranu serviramo na ogroman tanjir, veća je verovatnoća da ćemo sve pojesti i to više nego što nam je potrebno.
Ne krećemo se dovoljno
Naučnici su saglasni – fizička aktivnost je ključ zdravlja. Cilj treba da nam bude 30 minuta kretanja umerenog intenziteta svakog dana i struk će nam se smanjiti, a mišići rasti, čak i ako naša težina ostane ista.
Često smo pod stresom
Stres u naše telo oslobađa hormon kortizol. Viši nivoi kortizola mogu dovesti do povećanja telesne težine, posebno do visceralne težine koja je na stomaku. Redovne tehnike opuštanja, kao što su duboko disanje i meditacija, mogu da pomognu da se održi smirenost i obuzdaju nivoi stresa.
