Nizak krvni pritisak prate pospanost, vrtoglavica i glavobolja: Kako da reagujemo ako dođe do naglog pada?

Nizak krvni pritisak se javlja i kod oslabljene funkcije štitne žlezde (hipotireoza) ili disbalansa elektrolita. U veoma retkim i ekstremnim situacijama, nizak pritisak može biti životno ugrožavajuće stanje

Nizak krvni pritisak je česta tegoba, koja posebno tokom vrelih letnjih dana muči i zdrave osobe. Ukoliko nije posledica drugih bolesti ili stanja, ne leči se lekovima, već određenim higijensko-dijetetskim režimom. Pacijenti se najčešće žale na vrtoglavicu pri naglom ustajanju ili promeni položaja tela. Moguća je i mučnina, ubrzan rad srca i glavobolja. Lekari uglavnom fiziološki zdravim osobama koje imaju nizak pritisak savetuju poseban način ishrane i dovoljne količine sna, kao najbolju zaštitu od neprijatnih simptoma.

Šta je nizak krvni pritisak  - hipotenzija?

Preporučujemo

Nizak krvni pritisak ili hipotenzija definiše se kao vrednost krvnog pritiska niža od 100/60 mmHg.

Za razliku od visokog pritiska, nizak pritisak nema dovoljnu snagu delovanja na zidove krvnih sudova, zbog čega organi ne dobijaju dovoljne količine kiseonika i hranljivih materija. Vrednosti krvnog pritiska mogu imati genetsku osnovu. Nizak krvni pritisak se javlja i kod oslabljene funkcije štitne žlezde (hipotireoza) ili disbalansa elektrolita. U veoma retkim i ekstremnim situacijama, nizak pritisak može biti životno ugrožavajuće stanje.

Do komplikacija može doći nakon naglog ustajanja, zbog dehidracije, gubitka telesne mase ili dugotrajne fizičke aktivnosti.

Primarna i sekundarna hipotenzija

Primarna hipotenzija se javlja kod zdravih osoba i nepoznatog je uzroka. Sekundarna hipotenzija je posledica stanja kao što su sepsa, trovanje, alergijske reakcije ili krvarenje. Osobe koje pate od niskog krvnog pritiska lako se umaraju, mogu imati promene raspoloženja i bolove u mišićima. Pacijenti sa niskim pritiskom bolje podnose hladno vreme, dok se tegobe mogu pogoršati tokom toplih letnjih dana.

Prevencija prvi oblik kontrole

Kada govore o lečenju primarne hipotenzije, lekari najpre preporučuju mere prevencije kao oblik kontrole krvnog pritiska. Na primer, ako je poznat uzrok hipotenzije, lečenje se prilagođava uzrocima. Ukoliko je uzrok niskog krvnog pritiska nejasan, savetuje se primena određenih mera.

Način ishrane

Pacijentima sa hipotenzijom savetuje se više manjih obroka u toku dana. Preporuka je da se izbegavaju obilni ručkovi, jer nakon izrazito velikog obroka može doći do dodatnog pada pritiska.

Osobe s niskim pritiskom treba da piju dovoljne količine vode – oko 30 ml na kilogram telesne težine dnevno. Preporučuje se i unos kuhinjske soli, koja zadržava vodu u organizmu, povećava volumen cirkulišuće krvi i podiže vrednosti pritiska. Kafa u prvi mah podiže pritisak, ali kasnije deluje kao diuretik, pa ga može sniziti. Savet je da se nakon kafe obavezno popije jedna čaša vode.

Upotreba soli

Savetuju se nešto veće količine soli od standardno preporučenih – između 1,3 i 2,3 grama dnevno (otprilike jedna ravna kašičica soli). Važno je naglasiti da se znatne količine natrijuma nalaze i u industrijski prerađenim namirnicama i gotovim obrocima. Ishrana bi trebalo da se sastoji od više manjih, raznovrsnih obroka, sa dovoljnim količinama voća, povrća, ribe, piletine, kao i hleba i peciva od integralnog brašna. Takođe, važno je piti dovoljno vode.

Savetuje se 8 sati sna

Lekari pacijentima sa potvrđeno niskim vrednostima krvnog pritiska (mereno više puta u ambulanti uz prisustvo simptoma) savetuju dovoljne količine sna – najmanje 8 sati noću.

Potrebno je izbegavati alkohol, jer podstiče dehidraciju i dovodi do dodatnog pada pritiska.

Vitamini i minerali

Veruje se da kontinuiran i dovoljan unos vitamina i minerala može ublažiti simptome hipotenzije.

Posebno je važno unositi vitamin C (štiti krvne sudove), kao i vitamine B i E. Ovi vitamini se nalaze u mesu, mleku, jajima, voću i povrću, limunu, zelenom lisnatom povrću, brokoliju...

Pojedine studije navode da đumbir i bademi mogu blago povisiti krvni pritisak.

Ortostatska hipotenzija

Ortostatska hipotenzija je stanje u kojem, u roku od tri minuta nakon uspravljanja iz sedećeg ili ležećeg položaja, dolazi do pada sistolnog pritiska za 20 mmHg, ili dijastolnog za 10 mmHg.

Lekari ističu da se ovo stanje u blažim slučajevima može regulisati laganim ustajanjem, dovoljnim unosom tečnosti i blago slanom hranom. Međutim, potreban je dodatni oprez, jer nagli pad pritiska može izazvati gubitak svesti, pad, povredu i potrebu za hitnom pomoći.

Kako reagovati ako dođe do nesvestice zbog niskog pritiska?

Ukoliko pritisak toliko padne da dođe do nesvestice, lekari savetuju da se osoba umije ili polije hladnom vodom, legne i podigne noge (na primer na nekoliko jastuka), kako bi se krv slila ka mozgu. Pomaže i konzumiranje vode – nekoliko čaša kisele ili obične vode sa razmućenom kašičicom soli. Osoba bi trebalo da dođe svesti u roku od 20 minuta. Ako se to ne dogodi, neophodno je pozvati hitnu pomoć.

Kada je obavezno da dođemo na pregled?

Savetuje se da se, ako dođe do nesvestice prvi put, obavezno javimo lekaru radi dodatnih pregleda i isključenja drugih potencijalnih bolesti.

Do pada pritiska može doći zbog velike vrućine, nedovoljnog unosa tečnosti, preskakanja doručka, obilnog menstrualnog krvarenja, povreda ili hroničnih bolesti. Takođe je moguće da i kod pacijenata sa visokim pritiskom dođe do pada, naročito ako terapija nije pravilno dozirana ili se lekovi ne uzimaju kako je propisano.