Nije „samo glavobolja” od ošamućenosti do osećaja "naelektrisanja" u mozgu

Migrena nije samo još jedna „glavobolja”, a bol je u nekim situacijama mnogo manji problem od osećaja da gubimo tlo pod nogama, da nam zvoni u ušima. Migrena je stanje koje u bitnoj meri može da utiče na kvalitet života, nekada nastupi iznenada i ispoljava se na različite načine. U određenim situacijama moguće je da migrena ima osobine moždanog udara, bitno je zato brzo da reagujemo i dođemo na pregled, iako mislimo da nam „nije ništa”.

Bol na jednoj polovini glave

Neurolozi kažu da migrene nisu samo „užasne glavobolje”, već složena neurološka stanja koja jako deluju na telo. Glavobolja kod migrene ima tendenciju da se ponavlja na sličan način. Kod nekih pacijenata sve je praćeno mučninom, pojačanim znojenjem, bledilom. Migrena je reč grčkog porekla i u originalnom značenju opisuje bol u jednoj polovini glave, koji i jeste najučestaliji. Jak bol može da traje čak do tri dana.

Preporučujemo

Kod nekih pacijenata sve počinje pulsirajućim bolom iza jednog oka. Kod drugih se javljaju vrtoglavica, trnjenje kože ili čak kratki električni udari u glavi ili vratu.

Zujanje i osećaj elektriciteta u glavi

Migrene mogu stvoriti osećaj „naelektrisanja” u mozgu. Neki pacijenti kažu da osećaju peckanje, kao da struja prolazi kroz glavu. Sve počinje u potiljku i širi se prema temenu, ponekad i prema vratu.

Gubitak osećaja

Tokom napada migrene možemo da izgubimo osećaj na delu lica ili u udovima. Sve nekada može da liči i na moždani udar. Javlja se utrnulost koja traje satima, prisutni su problemi sa govorom, slabost mišića ili osećaj konfuzije, jer tokom faze aure dolazi do širenja talasa neurološke aktivnosti koji izaziva privremene senzorne smetnje. Savet je da se u ovom slučaju obavezno odmah javimo lekaru, kako bi se isključila mogućnost moždanog udara.

Pulsirajući bol u glavi

Pulsirajući bol jedan je od najčešćih simptoma migrene. Javlja se na jednoj strani glave i može trajati par dana. Nekada je toliko jak da poremeti ravnotežu i koordinaciju.

Pulsiranje je povezano sa aktivacijom trigeminalnog nerva, glavnog senzornog nerva za glavu. U isto vreme šire se krvni sudovi i pojačava osećaj pulsirajućeg bola.

Osetljivost na svetlo

Ovaj simptom je poznat kao fotofobija. Jaka svetla su nepodnošljiva kada počne migrena, pa pacijenti instinktivno traže tamnu prostoriju. Gašenje svetala i ekrana može u bitnoj meri da smanji tegobe. Lekari često koriste ovu tegobu kao simptom koji upućuje na mogućnost postojanja hroničnih migrena.

Zamućen vid i aure

Tokom trajanja migrene može doći do zamućenog vida ili čak kratkotrajnog gubitka vida. Pojedini pacijenti prijavljuju bljeskove svetlosti, slepe tačke ili plutajuće oblike. Sve ovo su simptomi vizuelne aure. Lekari objašnjavaju da je aura skup simptoma koji se javljaju pre ili tokom napada migrene. Dolazi do poremećaja vida, osećaja ili govora, s tim što su vizuelne aure najčešće. Nastaju zbog talasa električne i hemijske aktivnosti koji utiču na funkciju moždanih ćelija zaduženih za vid.

Bol na dodir

Blag dodir koji nam inače ne bi smetao može da bude izuzetno bolan tokom migrene. Češljanje kose, smejanje ili tuširanje mogu da izazovu nagli bol. Pacijenti koji imaju migrene osećaju ovu preosetljivost (alodiniju) uglavnom na glavi. Nekima je bol toliko izražen da se javlja i kada spuste glavu na jastuk.

Ukočenost i napetost

Pokreti mogu da budu izuzetno otežani tokom migrene. Pacijenti imaju osećaj da se vilica koči, teško pomeraju vrat. Kod tenzionih migrena često se nesvesno stežu mišići ramena, leđa i vrata. Važno je naglasiti da ukočen vrat može da bude znak ozbiljnijeg zdravstvenog problema, pa je važno konsultovati lekara.

Vrtoglavica ili osećaj omamljenosti

Pacijenti sa migrenama prijavljuju kao simptome i vrtoglavicu ili nesvesticu. Vestibularne migrene (one koje izazivaju vrtoglavicu) mogu da budu opasne ako se ne leče. Javlja se osećaj ošamućenosti; savet je da zato polako menjamo položaj tela, pijemo dovoljno tečnosti i izbegavamo gledanje nagore ili nadole dok hodamo. Migrene remete signale koje mozak prima iz unutrašnjeg uva, očiju i tela.

Zvonjenje u ušima (tinitus)

Migrene su povezane sa tinitusom i drugim poremećajima sluha. Osećaj zvonjenja u uhu može da bude deo aure, ali i da se javi bez nje. Tokom migrene taj zvuk u ušima je obično visok i može da potisne druge zvuke u prostoru. Trajanje se razlikuje od osobe do osobe. Istraživanja pokazuju da osobe sa migrenama češće imaju tinitus, a kod mnogih se on pojača tokom glavobolje.

Pritisak u glavi

Stezanje ili osećaj kao da vam neko „obavija” glavu čest je simptom migrene. Pritisak može biti u celoj glavi ili samo na jednom mestu. Stres često utiče na ovaj vid migrene.

(eKlinika)