Čitaoci pitaju: Kada treba otići na prvi pregled srca, čak i kada nemamo simptome

Iako rizik od srčanih oboljenja raste s godinama, srčane bolesti pogađaju i mlade ljude, čak i decu, a moderno doba beleži porast broja slučajeva srčanih problema kod mladih

Prvi pregled srca ili kardiološki pregled, ne mora rutinski da se radi kod svake osobe, već se obavlja u zavisnosti od simptoma, ako postoje, faktora rizika, porodične istorije bolesti ili zbog prevencije. Srce je jedan vredan mišić, koji u toku dana otkuca više od 100.000 puta i zbog toga je važno preventivno voditi računa o ovom ključnom organu.

Ljudi koji nemaju srčanih problema ne znaju kada tačno treba da obave prvi pregled srca

Preporučujemo

Bolesti srca su vodeći uzrok smrti širom sveta, a kada je u pitanju zdravlje srca - ulog je visok. Međutim, ljudima bez poznatih srčanih oboljenja može biti teško da znaju kada treba da urade prvi pregled srca i posete kardiologa. Zbog toga kardiolozi savetuju da treba uzeti u obzir nekoliko faktora.

Naše telo se menja s godinama a ljudi koji imaju 65 ili više godina imaju veći rizik od razvoja srčanih oboljenja, navode stručnjaci National Institute of Aging. U većini slučajeva, ove promene utiču na protok krvi do naših srca. Neke od najčešćih promena su:

• Vremenom masne naslage mogu da se nakupe na zidovima arterija
• Uobičajeno je da se velike arterije ukrute, što uzrokuje visok krvni pritisak
• Električni sistem srca može da se promeni, što dovodi do aritmije
• Zidovi srčane komore mogu da se povećaju smanjujući tako količinu krvi koju može da zadrži.

Koji su simptomi srčanih oboljenja koji bi ukazali da treba zakazati prvi pregled srca?

Iako rizik od srčanih oboljenja raste s godinama, srčane bolesti pogađaju i mlade ljude i danas su sve češći slučajevi srčanih problema kod mladih ljudi. Studije koje proučavaju preživele od srčanog udara klasifikuju osobe starosti od 41. do 50 godina kao „mlade“, a mlađe od 40 godina kao „veoma mlade“. Dijabetes, visok krvni pritisak, visok holesterol, pušenje i porodična istorija utvrđeni su kao faktori rizika.

The National Heart, Lung and Blood Institute (Nacionalni institut za srce, pluća i krv) predlaže da se ljudi mlađi od 20 godina testiraju na srčana oboljenja, čak i ako nemaju nikakve faktore rizika. Deci, s druge strane, može biti potreban skrining ako imaju faktore rizika, uključujući gojaznost, ograničenu fizičku aktivnost i porodičnu istoriju srčanih problema.

Ako već imate simptome srčanih oboljenja, kardiolozi savetuju da zakažete pregled srca, bez obzira na životnu dob. Srčana bolest – tačnije, koronarna bolest srca – krovni je termin za nekoliko koronarnih stanja i bolesti sa svojim simptomima. Najčešći simptomi su:

• Angina
• Hladan znoj
• Vrtoglavica
• Mučnina
• Otežano disanje
• Umor
• Bol u vratu.

Koji su faktori rizika za srčana oboljenja?

Čak i ako čovek nema simptome, postoje faktori koji povećavaju rizik od srčanih oboljenja. Ako se neki od ovih faktora odnose na vas, kardiolozi predlažu pregled kod kardiologa. Ovi faktori su:

• Porodična istorija i genetika
• Visok krvni pritisak
• Visok holesterol
• Loša ishrana
• Dijabetes
• Pušenje
• Visok nivo stresa
• Preeklampsija.