Na koje organe se širi metastatski rak pluća i kakve su prognoze sa metastazama na mozgu

Kada maligne ćelije uđu u krvotok širenje je obično brže i agresivnije u odnosu na limfne puteve

Kada se rak pluća proširi na mozak, mogu se javiti simptomi poput glavobolje i problema sa pamćenjem. Praktično, to znači da je primarni tumor u plućima stvorio sekundarni tumor u mozgu.Prognoza zavisi od opšteg zdravstvenog stanja i od toga koliko dobro organizam reaguje na lečenje.

Rak pluća i metastaze na mozgu: Na koje još organe se širi ovaj karcinom?

Preporučujemo

Rak pluća je ujedno i najčešći tip raka koji metastazira u mozak.

Kod 15–20 odsto odraslih sa nemikrocelularnim rakom pluća (NSCLC) već prilikom prve dijagnoze otkrivaju se metastaze u mozgu. Tokom bolesti, do 40 odsto obolelih razvije ovu komplikaciju. Metastaze u mozgu češće se javljaju kod mikrocelularnog raka pluća i kod određenih genetskih mutacija, kao što su:

EGFR-pozitivan rak pluća

ALK-pozitivan rak pluća

Pored mozga, rak pluća se najčešće širi i na:

• kosti
• jetru
• nadbubrežne žlezde
• drugo plućno krilo ili disajni sistem.

Kako se rak pluća širi na mozak?

Do širenja raka pluća dolazi kada se ćelije odvoje od primarnog tumora i putem limfe ili krvotoka dospeju u druge organe i zahvate tkiva. Limfni sudovi su „lakši put“, ali metastaze tada nastaju sporije. Kada maligne ćelije uđu u krvotok, širenje je obično brže i agresivnije.

Kakva je prognoza kada se rak pluća proširi na mozak?

Rak pluća je vodeći uzrok smrti od raka u svetu. Hronološki gledano, prognoza nakon dijagnoze metastaza u mozgu nekada je bila u potpunosti nepovoljna. Međutim, napretkom metoda lečenja, preživljavanje se produžava.

Prema istraživanju iz 2021. godine, prosečno preživljavanje iznosi oko 12 meseci.

Baza podataka SEER (Institut za rak SAD) navodi petogodišnje stope preživljavanja:

• nemikrocelularni rak pluća u kasnijoj fazi (mozak, drugi organi): 8,2 odsto
• mikrocelularni rak pluća u kasnijoj fazi: 3,6 odsto

Na prognozu utiču: pol, starost, etnička pripadnost, opšte zdravlje, vrsta raka, genetske mutacije tumora i odgovor na terapiju. Ljudi kod kojih se metastaze pojave kasnije u toku bolesti obično imaju nešto duže preživljavanje, ali razlika nije velika.

Simptomi metastaza u mozgu

Metastaze u mozgu ne moraju odmah izazvati simptome. Kada se jave, mogu biti različitog tipa. Fokalni simptomi vezani su za deo mozga gde je tumor i to su:

• zamućen vid
• otežan govor
• slabost, utrnulost ili trnci na jednoj strani tela
• nestabilnost pri hodu.

Globalni simptomi zahvataju ceo mozak i mogu da daju sledeće simptome:

• glavobolje zbog edema mozga
• problemi sa pamćenjem, pažnjom i rasuđivanjem
• mučnina i povraćanje
• promena ličnosti i ponašanja
• epileptični napadi.

Ako osoba sa rakom pluća primeti ovakve simptome, važno je odmah razgovarati sa kako bi se pronašli načini lečenja ili ublažavanja tegoba.

Kako se otkrivaju metastaze u mozgu?

Najčešće se koriste radiološki pregledi i to MRI (magnetna rezonanca) i CT skener. U retkim slučajevima može se raditi i biopsija.

Opcije lečenja

Izbor terapije zavisi od tipa primarnog raka, broja i veličine tumora (metastaza) u mozgu, genetskih karakteristika ćelija, starosti i opšteg zdravlja pacijenta.

Iako metastaze nastaju u mozgu, one se i dalje tretiraju rakom pluća (sekundarnim depozitime), a ne rakom mozga, pa se lečenje zasniva na terapijama za rak pluća. Glavne metode su:

• hirurgija (primenjuje se kada postoji mali broj tumora i kada je bolest pod kontrolom)
• radiohirurgija (visoka doza zračenja koja precizno gađa tumor)
• zračenje celog mozga (koristi se kada postoji više tumora ili kao dodatak nakon operacije)
• imunoterapija i ciljane terapije (noviji vidovi lečenja koji aktiviraju imunski sistem organizma ili blokiraju specifične mutacije (EGFR, ALK, ROS1). Studije pokazuju da kombinacija imunoterapije i zračenja može poboljšati preživljavanje.

Šta se od simptoma oseća u završnim fazama raka pluća sa metastazama u mozgu?

U poodmakloj fazi najčešći problemi su bol i umor, otežano disanje, smanjena svest, glavobolje i delirijum, kao i slabost moždanih nerava.

U ovom periodu palijativna nega ima za cilj da poboljša kvalitet života medicinskim, psihološkim i socijalnim pristupom.

Iako je prognoza ranije bila loša, savremene terapije uključujući operacije, zračenje i imunoterapiju, daju bolje rezultate i povećavaju šanse za preživljavanje.