Tek ste se probudili a oko vas se sve vrti: 6 razloga za jutarnju vrtoglavicu i nestabilnost

Ukoliko je jutarnja vrtoglavica česta ili se kombinuje sa simptomima poput bolova u grudima, ubrzanog rada srca ili jakih glavobolja, potrebno je hitno obratiti se lekaru

Postoji više razloga zbog kojih se neko može probuditi sa osećajem da ih muči vrtoglavica ili sličan vid nestabilnosti. Sam tretman zavisi od uzroka, a najvažnije je propratiti prirodu i trajanje simptoma.

Od infekcija do slip apneje: Zašto može da se javi jutarnja vrtoglavica

Preporučujemo

Vrtoglavica je veoma česta pojava i većina ljudi je povremeno doživi. Može se ispoljiti na više načina: kao osećaj da ćete se onesvestiti, kao nestabilnost u hodu ili kao osećaj da se prostor oko vas vrti. Najčešće traje kratko i prolazi sama od sebe, ali ako se redovno javlja odmah nakon buđenja, to može ukazivati na neki prikriveni zdravstveni problem.

Najčešći uzroci uključuju dehidrataciju, nizak krvni pritisak, nizak nivo šećera u krvi, infekcije unutrašnjeg uha poput labirintitisa, neželjena dejstva lekova, kao i poremećaje disanja tokom sna, poput opstruktivne (slip) apneje.

Dehidratacija i vrtoglavica

Ako tokom noći telo izgubi previše tečnosti, moguće je da se ujutru probudite omamljeni ili nestabilni. Prateći simptomi mogu biti osećaj žeđi, umor, glavobolja, suva usta i ispucale usne. Do dehidratacije može doći ako ne pijete dovoljno tečnosti tokom dana, ako spavate u pretoploj sobi, konzumirate previše alkohola ili kofeina, imate stanja koja izazivaju povraćanje ili proliv, ili ako uzimate lekove koji pojačavaju mokrenje.

Nizak krvni pritisak

Hipotenzija, odnosno nizak krvni pritisak, takođe može biti uzrok vrtoglavice. Posebno se ističe ortostatska hipotenzija - nagli pad pritiska koji se javlja prilikom ustajanja iz ležećeg ili sedećeg položaja, što je vrlo često ujutru pri ustajanju iz kreveta. Ona može izazvati vrtoglavicu, zamagljen vid, pa čak i nesvesticu. Uzroci mogu biti određene bolesti poput Parkinsonove ili Adisonove, produženo mirovanje, ali i neki lekovi, na primer beta-blokatori. Pomoć može doneti sporije ustajanje iz kreveta, nošenje kompresivnih čarapa, kao i prilagođavanje terapije.

Nizak nivo šećera u krvi

Hipoglikemija, odnosno nizak šećer u krvi, može dovesti do vrtoglavice u ranim jutarnjim satima. Najčešće pogađa osobe koje boluju od dijabetesa, naročito ako koriste insulin. Uzroci mogu biti prevelika doza lekova, preskakanje obroka, intenzivna fizička aktivnost ili prekomerna upotreba alkohola.

Simptomi uključuju drhtavicu, glavobolje, znojenje, zamagljen vid, umor i konfuziju. Ipak, hipoglikemija se može javiti i kod ljudi bez dijabetesa, pa je važno potražiti lekarsku pomoć ako se simptomi ponavljaju.

Labirintitis

Labirintitis je infekcija unutrašnjeg uha, najčešće virusna, koja dovodi do zapaljenja struktura odgovornijih za ravnotežu. Zbog toga osoba može imati jak osećaj vrtoglavice i teško održavati stabilnost pri ustajanju. Prateći simptomi mogu biti bol u uhu, glavobolja, zujanje u uhu, mučnina, povraćanje i zamagljen ili dupli vid. Obično se javlja posle prehlade ili gripa.

Lečenje najčešće uključuje odmor i dovoljan unos tečnosti, a kod težih slučajeva lekari mogu propisati lekove za kontrolu vrtoglavice ili antibiotike ako je uzrok bakterijska infekcija.

Neželjeni efekti upotrebe lekova

Određeni lekovi mogu imati vrtoglavicu kao neželjeni efekat. To može biti slučaj kod antibiotika, diuretika, lekova protiv bolova na bazi opioida, antiepileptika, antidepresiva, antipsihotika, imunosupresiva ili antiretrovirusnih lekova. Ako postoji sumnja da lek izaziva jutarnju vrtoglavicu, najbolje je razgovarati sa lekarom kako bi se terapija prilagodila.

Opstruktivna apneja u snu

Opstruktivna apneja u snu (slip apneja/OSA) je poremećaj disanja koji se javlja kada disajni putevi tokom spavanja povremeno bivaju blokirani. Dolazi do prekida disanja, pada nivoa kiseonika u krvi i posledično do jutarnje vrtoglavice.

Prateći simptomi uključuju glasno hrkanje, gušenje tokom sna, česta buđenja zbog mokrenja, jutarnje glavobolje, probleme sa pamćenjem i pažnjom, kao i izraženi dnevni umor.

Nelečena slip apneja povećava rizik od hroničnih bolesti poput srčanih problema, dijabetesa ili astme. Terapija može da podrazumeva promenu životnih navika, nošenje posebnih uređaja tokom spavanja ili hirurške intervencije.

Kako sprečiti jutarnju vrtoglavicu, a kada potražiti pomoć lekara

Postoje mere koje mogu pomoći u prevenciji: unos dovoljno tečnosti, smanjenje alkohola i prestanak pušenja, balansirana ishrana, izbegavanje kafe uveče, dovoljno sna, redovna fizička aktivnost i smanjenje stresa.

Ako se vrtoglavica javlja povremeno, obično nema razloga za brigu. Međutim, ukoliko je česta ili se kombinuje sa simptomima poput bolova u grudima, ubrzanog rada srca ili jakih glavobolja, potrebno je hitno obratiti se lekaru.