Na kolorektalni karcinom mogu da ukažu 4 skrivena znaka – evo na šta treba obratiti pažnju

U Srbiji svake godine oko 4.500 ljudi oboli od raka debelog creva, oko 3.000 umre, a polovina njih bolest otkrije tek kada je već u poodmaklom stadijumu. Ovo su prvi, često neprimetni znaci koje ne smete da ignorišete

Rak debelog creva i rektuma (kolorektalni karcinom) jedan je od vodećih uzroka smrti od raka širom sveta. Ono što ovu bolest čini posebno opasnom jeste činjenica da u ranim fazama često nema nikakvih simptoma – bolest može dugo da napreduje tiho i neprimetno.

Rak debelog creva i rektuma (kolorektalni karcinom) neprestano se nameće kao jedan od ozbiljnijih zdravstvenih izazova i u Srbiji. Svake godine oko 4.500 ljudi oboli i 3.000 ljudi premina, a alarmantan podatak je i taj da je ova bolest drugi vodeći uzrok smrti usled malignih bolesti — odmah iza raka pluća. Polovina pacijenata u trenutku postavljanja dijagnoze ima već metastatsku bolest, što značajno umanjuje šanse za izlečen

Preporučujemo

U poslednjoj deceniji, lekari beleže zabrinjavajući trend: sve više mlađih osoba oboleva od raka debelog creva. Stručnjaci upozoravaju da nema mesta panici, ali da svaka promena koju primetimo u svom telu zaslužuje pažnju.

Iako bolest može biti bez simptoma, postoje znakovi koji se ne smeju zanemariti.

1. Promene u pražnjenju creva

Rak debelog creva može se „maskirati“ i ličiti na hemoroide, infekciju ili sindrom iritabilnog creva. Ali ako primetite uporne promene u pražnjenju – učestalu dijareju, zatvor, uske ili „olovkaste” stolice, kao i osećaj da creva nisu potpuno ispražnjena – to može biti znak za uzbunu.

Posebno treba obratiti pažnju na:

• stolicu crne, crvene, glinaste ili bele boje,
• prisustvo sluzi ili gnoja,
• neobjašnjive nagle i učestale nagone na pražnjenje,
• tanak, „pencil-like” oblik stolice, koji može ukazivati na opstrukciju u crevu.

Naravno, ovakve promene mogu biti i prolazne, uzrokovane ishranom ili infekcijom, ali ako traju duže od nekoliko nedelja – obavezno se javite lekaru.

2. Bol u stomaku

Hronični bol ili nelagodnost u stomaku često se potcenjuju. Kod raka debelog creva ovaj simptom može izgledati kao grčevi, mučnina, nadimanje, osećaj sitosti i kada niste jeli mnogo.

– Ako je bol oštar, jak, tipa „nož u stomak”, to je signal za hitnu pomoć. Ali čak i blagi, uporno prisutni bolovi ne treba da se zanemaruju – poručuju stručnjaci.

3. Rektalno krvarenje

Krv u stolici, u WC šolji ili na toalet papiru nikada nije normalna i uvek zahteva pregled.

Može biti reč o hemoroidima ili fisurama, ali može biti i prvi znak raka debelog creva. Važno je obratiti pažnju na:

• učestalost pojave krvi,
• mesto gde se javlja (u stolici, na površini ili nakon brisanja),
• da li je praćena bolom ili promenama u učestalosti pražnjenja.

4. Slabost i neobjašnjiv gubitak težine

Rak troši energiju organizma na više načina. Ćelije tumora se brzo umnožavaju i bukvalno „kradu” energiju, dok imuni sistem troši dodatne resurse pokušavajući da ih uništi.

Zbog toga pacijenti mogu osećati:

• izražen umor i slabost,
• otežano disanje,
• naglo mršavljenje koje se ne može objasniti dijetom ili fizičkom aktivnošću.

Pored toga, gubitak težine može biti posledica krvarenja iz tumora koje izaziva anemiju, ili blokade creva koja sprečava apsorpciju hranljivih materija.

Koji simptomi zahtevaju hitnu posetu lekaru?

Prema rečima dr Pola Oberštajna, onkologa sa NYU Langone Perlmutter Cancer Center, najveći razlog za zabrinutost su simptomi koji su uporni ili se ponavljaju.

– To uključuje bol u stomaku, promene u pražnjenju creva (posebno tanke, olovkaste stolice), dijareju ili novonastali zatvor. Ovi simptomi mogu biti nespecifični, ali ako traju – treba ih ozbiljno shvatiti –  ističe dr Oberštajn.

On dodaje da su rektalno krvarenje, krv u stolici, neobjašnjiv gubitak težine i umor praćen anemijom simptomi koji odmah zahtevaju posetu lekaru.

Prevencija i rana dijagnostika spašavaju život

Rak debelog creva može dugo da se razvija tiho, ali rana dijagnostika drastično povećava šanse za izlečenje. Zato su redovni pregledi a prvenstveno  kolonoskopija posle 45. godine u Srbiji posle 50. godine života, ili ranije ako postoji porodična istorija bolesti, najvažniji način prevencije.

Ako primetite bilo koji od ovih znakova – nemojte čekati. Razgovarajte sa svojim lekarom, uradite analize i ne potcenjujte signale koje vam telo šalje.