Tabu teme o ženskom zdravlju – šta žene nikad ne pitaju, a trebalo bi

Zašto žene i dalje ćute o intimnim problemima, iako je 21. vek? O tabuima, mitovima i važnosti edukacije o reproduktivnom zdravlju govori ginekolog-akušer dr Mima Fazlagić.

Razgovori o ženskom reproduktivnom zdravlju i danas nosi brojne predrasude i tabu teme. Iako je društvo napredovalo, deo tih uverenja i dalje opstaje. Na ovo ukazuje i dr Mima Fazlagić, ginekolog-akušer, koja za eKliniku otkriva zbog čega su žene često ućutkivane kada je reč o intimnim problemima, šta ih najčešće sprečava da se obrate ginekologu i kako se generacije razlikuju u odnosu prema svom zdravlju.

Zašto i dalje postoje tabui

Preporučujemo

Društvene predrasude i nedovoljno edukacije i danas oslikavaju način na koji govorimo o ženskom zdravlju.

– Ono što mogu reći jeste da je stid i dalje prisutan, iako ga danas ima manje nego ranije. U osnovi svega uvek je nedostatak edukacije. Godinama su žene učene da je sve što je povezano sa njihovim reproduktivnim zdravljem sramotno. Sećamo se predrasuda da je žena tokom menstruacije „nečista“, da ne sme da obiđe novorođenče ili uđe u crkvu. A to nisu mitovi iz davnih vremena, već iz perioda od pre samo nekoliko decenija. Vekovima su žene živele sa tim da je sve vezano za njihovo intimno zdravlje nešto nedozvoljeno i sramotno. Još donedavno su se skrivale i same trudnoće, jer je bilo sramota da trudna žena izađe u javnost. Sve to je doprinelo da i danas postoje brojne tabu teme, a u osnovi svega, ponavljam, jeste nedostatak edukacije – kaže dr Mima Fazlagić.

Pitanja koja žene najčešće izbegavaju

I kada dođu kod ginekologa, mnoga pitanja je i dalje je teško izgovoriti – ali situacija se menja na bolje.

– Najteža pitanja kojima je ženama teško da izgovore su upravo ona o bolu tokom odnosa, neprijatnom mirisu, obilnim menstruacijama, libidu u trudnoći... Ipak, poslednjih decenija primećujem velike promene. Danas nove generacije znaju da probleme treba rešavati u razgovoru sa lekarom. U odnosu na vreme kada sam počinjala, pre više od tri decenije, situacija je neuporedivo bolja – izjavila je dr Fazlagić.

Vaginalni sekret – šta je normalno, a kada je alarm

Normalne varijacije sekreta postoje, ali promene mirisa, boje i konzistencije traže pregled.

– Vaginalni sekret je normalna pojava. Javlja se u većoj količini posle ciklusa, pre ciklusa i u plodnim danima. Kao i sve u telu, zavisi od genetike i nasleđa, jer svaka žena ima svoj mikrobiom. Normalan sekret je beličast, providan i bez neprijatnog mirisa. Na pregled treba otići kada se menja boja, miris ili konzistencija – objašnjava dr Mima Fazlagić.

Bol tokom odnosa – kada i zašto nastaje

Bol nije „normalan“ i zahteva razumevanje uzroka – od anatomskih varijanti do bolesti.

– Bol tokom odnosa nikada nije normalan, jer uvek postoji razlog. Dešava se da žena ima anatomske varijante, poput spuštenog jajnika, pa u određenim pozama odnos može biti neprijatniji, iako nema bolesti. Međutim, kada su bolovi jaki, prvo isključujemo stanja poput endometrioze, hroničnih upala i infekcija, a zatim radimo dalju analizu – ističe dr Fazlagić.

Libido u trudnoći i kroz život

Želja je individualna i često više zavisi od psihičkog opterećenja nego od hormona.

– Libido u trudnoći je individualan. Često budući očevi imaju više straha nego trudnice, jer misle da mogu da povrede bebu. Nove generacije žena su svesne da je seksualni odnos u trudnoći dozvoljen i bezbedan. Što se tiče seksulane želje kroz različite periode života, pa i u postmenopauzi, ona najviše zavisi od mozga. Hormonske promene svakako utiču, ali često je presudno koliko život i obaveze iscrpljuju ženu. Videla sam i da žene u postmenopauzi, kada se zaljube, vrlo brzo dožive porast libida – naglašava dr Fazlagić.

Intimna nega – šta pomaže, a šta šteti

Klasična ispiranja nisu preporučljiva; očuvanje mikrobioma i odgovarajući pH jesu.

– Klasična ispiranja vagine odavno nisu preporučljiva, jer pod pritiskom sadržaj može otići u matericu. Danas postoje posebni proizvodi koji to sprečavaju, ali kod kuće se takva praksa ne savetuje. Ono što zaista preporučujemo u svim životnim dobima jesu vaginalni probiotici, jer znamo koliko je mikrobiom važan – i u crevima i u vagini kao i u usnoj šupljini. Probiotici, oralni i vaginalni, imaju veliku korist. Kupke mogu biti stvar izbora, ali važno je čuvati prirodni pH kože od oko 4,2, jer upravo to štiti od infekcija – poručuje dr Fazlagić.

Kontracepcija – individualni izbor bez straha

Kontracepcija je bezbedna kada je personalizovana; prezervativ je obavezan za zaštitu od infekcija.

– Iako kontraceptivna pilula postoji više od 60 godina, i dalje postoji veliko nepoverenje. Kada se pomene hormon, mnogi odmah pomisle na nešto opasno, a to nije tačno. Kontracepcija mora biti individualno prilagođena. Najvažnije je da mlade devojke koriste prezervativ, jer on štiti i od infekcija. Kasnije, kada žena ima obilne cikluse, može se preporučiti hormonska spirala, a u drugim periodima tablete. Ključ je u dobroj anamnezi, analizama i razgovoru, na osnovu čega lekar i pacijentkinja zajedno odlučuju – istakla je dr Mima Fazlagić.

Poruka ženama

Briga o intimnom i reproduktivnom zdravlju je osnova opšteg zdravlja tokom celog života.

– To je osnovno i za to se borim čitav život – intimno i reproduktivno zdravlje je baza celokupnog zdravlja žene. Od puberteta do starosti, ono je okosnica života, jer je povezano sa trudnoćom, porođajem, pobačajem i hormonskim promenama. Tome se mora posvetiti velika pažnja – naglašava dr Mima Fazlagić.