Hitno vam treba nešto slatko: Kada ovom potrebom diriguje mozak, a kada telo?

Hormoni stresa poput kortizola povećaju apetit i potrebu za energijom, ali primat ima slatka hrana - ne obavezno nešto slano ili neutralno

Koliko puta ste bili u situaciji da vam se "traži" nešto slatko sa opravdanjem da vam je sigurno pao šećer? Naučnici su razmatrali da li je ova potreba psihološka ili fiziološka, i u kojoj meri svaka od tih komponenti učestvuje u ovom činu.

Fiziološki mehanizmi potrebe za slatkim: Kada nam je zaista pao šećer?

Preporučujemo

Kada šećer u krvi (glukoza) padne ispod određene granice (hipoglikemija ili “crash” nakon visokog unosa ugljenih hidrata), telo i mozak registruju deficit energije. Mozak posebno zavisi od glukoze kao izvora energije, pa signalizira potrebu za brzim unosom ugljenih hidrata. A to često znači upravo - slatko.

Uloga hormona

Hormoni ovde igraju važnu ulogu. Insulin reguliše apsorpciju šećera. Kada nivo šećera naglo opadne osećamo glad i slabost, što može da pokrene želju za nečim slatkim. Takođe, hormoni stresa kao što je kortizol, teže da povećaju apetit za energijom i to u obliku slatke hrane.

Psihološki faktori u ovom procesu

• Navike i njihovo uslovljavanje: ako ste navikli da pojedete nešto slatko kad ste gladni, kad ste pod stresom ili kao nagradu, onda će mozak očekivati slatko kao automatski odgovor.
• Emocije i stres: osećaj anksioznosti, frustracije ili dosade može aktivirati potrebu za nečim što pruža zadovoljstvo. Slatkiši brzo donose osećaj zadovoljstva ulogom neurotransmitera kao što je dopamin.
• Kulturni / društveni uticaji: dostupnost, reklame, tradicija (obevezni dezert posle jela, rođendani, praznici, kokteli) doprinose psihološkoj povezanosti između slatkog i nagrade.

Odgovor: Fiziološki, psihološki razlozi ili...?

Najtačniji odgovor bi bio: kombinovano.

I fiziološka i psihološka komponenta značajno utiču na našu potrebu da hitno pojedemo nešto slatko. Često se dešava da pad šećera u krvi pokrene fiziološki signal (telo traži energiju), ali psihološki obrasci, navike i emocionalno stanje moduliraju šta i koliko će se pojesti “slatkog”.

Na primer, osoba može na fiziološkom nivou da ima pad glukoze, ali umesto da uzme zdrav izvor (voće, orašaste plodove), poseže za kolačem jer je to navika ili zato što takav model statkog donosi brži osećaj zadovoljstva.

Strategije za bolje prevladavanje potrebe za slatkim

Ako želite da smanjite želju za slatkišima kada vam padne šećer, evo nekoliko strategija:

• Jedite uravnotežene obroke sa proteinima, zdravim mastima i vlaknima kako bi se sprečili nagli padovi glukoze.
• Izbegavajte preterani unos prostih šećera i rafinisanih ugljenih hidrata koji brzo popune, ali i brzo isprazne depoe energije.
• Pronađite zdravije alternative slatkog (voće, tamna čokolada, kombinacije tipa voćni jogurt i orašasti plodovi.
• Pobrinite se da imate redovan san i smanjite stres jer manjak sna i visok stres pojačavaju psihološku žudnju za takozvanom “komfor hranom”.