Šta je lipoprotein (a) u analizi krvne slike i zašto su kritične povišene vrednosti?

Povišene vrednosti lipoproteina(a) mogu da udvostruče, pa čak i utrostruče rizik od srčanog udara, a sve češće se smatra skrivenim uzročnikom bolesti srca u mlađoj životnoj dobi

Vrednosti lipoprotein (a), koji nosi oznaku Lp(a),  u analizi krvne slike treba pažljivo pratiti jer je u pitanju vrsta lipida, masne supstance u krvi koja podseća na loš - LDL holesterol, ali nosi i dodatne rizike. Povišene vrednosti Lp(a) mogu da udvostruče, pa čak i utrostruče rizik od srčanog udara, a sve češće se smatra skrivenim uzročnikom bolesti srca u mlađoj životnoj dobi.

Šta je lipoprotein (a)?

Preporučujemo

Mala, masna čestica koja putuje krvotokom, lipoprotein(a) na prvi pogled izgleda poput lošeg - LDL holesterola, ali je dosta opasniji. Povišene vrednosti Lp(a) mogu udvostručiti, pa čak i utrostručiti rizik od srčanog udara, a sve češće se smatra skrivenim uzročnikom bolesti srca koje nastupaju u mlađoj životnoj dobi. Smatra se da od 20 do 30 odsto ljudi širom sveta ima povišene nivoe lipoprotein (a).

Lipoprotein (a) nastaje u jetri i sastoji se od lipoproteina nalik LDL, kojem su dodate dve  belančevine – ApoB i Apo(a). Upravo je Apo(a) “lepljiv”, pa se veruje da učestvuje u mehanizmima zgrušavanja krvi. Kada se spoji s lipoproteinom, ponaša se poput posebno lepljive "zakrpe" koja pojačava rizik od nastanka ugrušaka.

Na šta utiče povišen nivo lipoprotein (a)?

Povišen nivo lipoprotein (a) ima veze sa:

• aterosklerozom
• koronarnom bolešću srca
• infarktom
• moždanim udarom
• bolestima perifernih arterija
• oštećenjem zaliska
• srčanom slabošću.

Baš kao i LDL, i lipoprotein (a) može da se taloži na zidovima arterija i stvara plak. Ako se plak odvoji, može da zapuši arteriju i izazove srčani ili moždani udar.

Kada je potrebna analiza vrednosti lipoprotein (a) ?

Već decenijama naučnici dovode u vezu povišene vrednosti Lp(a) sa bolestima srca i krvnih sudova. Istraživanja pokazuju da je reč o jednom od vodećih naslednih faktora rizika, čak i značajnijem od hipertenzije, dijabetesa ili gojaznosti. To, međutim, ne znači da će osoba s povišenim lipoproteinom (a) nužno doživeti srčani ili moždani udar, već da je njen rizik znatno veći.

Naime, nivo lipoproteina(a) u krvi gotovo je u potpunosti određena genetikom, uz vrlo mali ili nikakav uticaj životnih navika ili spoljnih činilaca. Povišen nivo lipoproteina(a) dostigne se već u detinjstvu, tipično do pete godine i od tada ostaju relativno stabilne, navode istraživači iz American College of Cardiology. Zato je testiranje lipoproteina(a) u ranoj dobi posebno važno jer rano otkrivanje visokih vrednosti omogućuje pravovremenu intervenciju u drugim faktorima  rizika kao što su LDL-holesterol, krvni pritisak, ishrana, fizička aktivnost... čime se može značajno smanjiti rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti u odrasloj dobi.

Kome se preporučuje ova analiza?

Lekari obično preporučuju testiranje lipoproteina(a) osobama koje imaju:

• porodičnu anamnezu bolesti srca
• porodičnu hiperholesterolemiju jer više od 30 odsto tih osoba ima i povišen Lp(a)
• visoke LDL vrednosti u lipidnom profilu
• istoriju prevremene koronarne bolesti
• ponovljene srčane i moždane događaje uprkos terapiji
• bliske rođake s povišenim Lp(a).

Lekari podsećaju da na rezultate testa mogu da utiču određeni lekovi, a među njima su oralni estrogen i niacin.

Koje su normalne vrednosti lipoproteina(a) ?

Laboratorije koriste dve jedinice merenja: nanomole po litri (nmol/L) i miligrame po decilitru (mg/dL). Ne postoji univerzalno prihvaćen prag, ali najčešće se koriste ove vrednosti:

• Normalne vrednosti Lp(a): ispod 30 mg/dL
• Povišene, kritične vrednosti Lp(a): više od 50 mg/dL

Visoke vrednosti Lp(a) povećavaju verovatnoću razvoja kardiovaskularnih bolesti, čak i ako su ostale vrednosti holesterola unutar granica. Između ostalog, dovodi se u vezu sa koronarnom bolešću srca, infarktom, srčanom insuficijencijom i moždanim udarom.