Kombinacija dva leka pomaže u zarastanju hroničnih rana

Istraživači testirali novu terapiju lekovima koja bi mogla da uništi teško lečive bakterije koje naseljavaju hronične infekcije rana

Kombinacija dva leka pokazala je ohrabrujuće rezulate kao pomoć u zarastanju hroničnih rana, saopštili su istraživači sa University of Oregon. Oni su testirali novu kombinovanu terapiju lekovima koja bi mogla da uništi teško lečive bakterije koje naseljavaju hronične infekcije rana.

Tretmani poput kombinacija dva leka mogli bi da pomognu u smanjenju rizika od teških infekcija koje ponekad dovode do amputacija

Preporučujemo

Nalazi njihove studije objavljeni 29. septembra u časopisu Applied and Environmental Microbiology, osvetljavaju načine za razvoj efikasnijih antimikrobnih tretmana koji podstiču zarastanje hroničnih rana. Takvi tretmani bi takođe mogli da pomognu u smanjenju rizika od teških infekcija koje ponekad dovode do amputacija, kao što su čirevi dijabetičkog stopala.

Ovaj pristup kombinuje dugo poznate supstance, koje same po sebi malo deluju protiv teško lečivih patogena koji se gnoje u hroničnim ranama, pre svega bakterije Pseudomonas aeruginosa. Ali, dodavanjem malih doza jednostavnog molekula nazvanog hlorat standardnim antibioticima, kombinacija se pokazala 10.000 puta efikasnijom u ubijanju bakterijskih ćelija u laboratoriji nego antibiotici sa jednim lekom. Ta vrsta jačine smanjila je dozu lekova potrebnu za uništenje P. aeruginosa.

Kombinacije lekova biće ključni pristup u borbi protiv porasta rezistencije na antibiotike

Ako se nalazi studije mogu preneti na ljude, mogli bi da pomognu u skraćivanju vremena koje pacijenti moraju da uzimaju antibiotike i smanjenju rizika od toksičnosti, ističe Melanie Spero profesorka biologije na UO's College of Arts and Sciences. 

Iako se ovde ispituje u kontekstu hroničnih infekcija rana, strategija može da da rezultate za rešavanje problema rezistencije na antibiotike u širem smislu.

- Mislim da će kombinacije lekova biti ključni pristup koji nam pomaže u borbi protiv porasta rezistencije na antibiotike. Pronalaženje primera sinergije među antimikrobnim sredstvima koja su već na tržištu biće zaista vredno. I moraćemo dalje da istražimo mehanizme zašto dobro funkcionišu zajedno - ističe profesorka Spero.

Hronična rana treba da zaraste u okviru od četiri do 12 nedelja

Hronična rana je povređeno tkivo koje nije počelo da zarasta u normalnim vremenskim okvirima od četiri do 12 nedelja. Najčešći tip je dijabetički čir na stopalu, što je otvorena rana na donjoj strani stopala koja se formira usled loše cirkulacije, produženog pritiska i nedostatka osećaja.

Prema istraživanju, koje je objavilo Američko udruženje za dijabetes, prosečno jedna od 4 osobe sa dijabetesom tipa 2 razvije čir na stopalu, a više od polovine tih slučajeva se inficira.

– Aktivna infekcija je najčešća komplikacija koja sprečava zarastanje i zatvaranje rane. Kada je težak slučaj, 1 od 5 dijabetičkih čireva na stopalu zahteva amputaciju. To je veoma iscrpljujuće, ali se ne sprovodi mnogo mikrobioloških istraživanja u ovoj oblasti - objašnjava prof. Spero.

Izazovi u lečenju hroničnih infekcija rana

Promene u protoku krvi, velika potražnja za kiseonikom inflamatornih ćelija i prisustvo bakterija na mestu hronične rane ograničavaju koliko kiseonika dospeva do tkiva, sprečavajući zarastanje. Ti uslovi sa niskim sadržajem kiseonika su takođe upravo problem koji otežava borbu protiv bakterijskih infekcija i to otkriva otpornost i toleranciju na antibiotike. Kada mesto rane postane ograničeno kiseonikom, bakterije prelaze na disanje nitrata za energiju, poznato kao disanje nitratima. Njihov rast se usporava bez kiseonika, ali one i dalje preživljavaju i nastavljaju da se šire.

– Rezultujući spor rast bakterija, posebno P. aeruginosa, čini ih poznato tolerantnim na konvencionalne antibiotike. To je zato što se mnogi lekovi ocenjuju na osnovu toga koliko dobro ubijaju brzorastuće bakterije. Ali, ako bakterije sporo rastu, ti antibiotici, koji se takođe često testiraju samo u uslovima bogatim kiseonikom, na kraju se ispostavljaju neefikasnim - navodi Spero.

Kombinacija dva leka je način da se izvuče veća korist od trenutnih antibiotika

Kada se antibiotici kombinuju sa malim molekulom koji se zove hlorat, to „stresira bakterijsku ćeliju na način koji je čini izuzetno osetljivom na antibiotike“, kaže Spero koja je ranije otkrila da hlorat - jednostavno jedinjenje bezopasno za sisare i ljude u niskim dozama, koje su korišćene u njenim studijama, pretvara antibiotike od mlakih u moćne ubice bakterija u ćelijskim kulturama i kod laboratorijskih miševa.

Najnovija studija profesorke Spero pokazuje da hlorat deluje tako što sve vrste antibiotika čini efikasnijim u ubijanju P. aeruginosa i može da smanji dozu antibiotika potrebnu za borbu protiv patogena. Sa malom količinom hlorata u smeši, njen tim bi mogao da koristi 1 odsto standardne doze antibiotika širokog spektra ceftazidima, pokazalo je istraživanje.

- U slučaju hroničnih infekcija, ljudi često uzimaju antibiotike tokom dužeg vremenskog perioda, a to može da izazove pustoš u telu. Lekovi sa visokom toksičnošću mogu da poremete crevne mikrobe i imaju ozbiljne neželjene efekte. Šta god da uradimo da skratimo vreme koje će osoba biti na antibioticima i smanjimo dozu - to bolje - naglašava profesorka Spero.