Mamografija je jedna od tri dijagnostičke metode za rak dojke i nije štetna, poručuje dr Goran Tomašek

- Nemojte da se plašite mamografije, slobodno idite na taj pregled. Ona ne može da spreči da se sam tumor razvije, ali može da spreči posledice karcinoma dojke - poručuje specijalista radilogije dr Goran Tomašek iz MediGroup 

Mamografija, ultrazvuk i magnetna rezonanca dojke su dijagnostičke metode koje se u medicini smatraju komplementarnim. To znači da nije dovoljno da žena uradi samo ultrazvuk kao kontrolni pregled, posebno ako postoji sumnja na neku promenu, a upravo kombinovanjem mamografije, ultrazvuka i magnetne rezonance dojke postiže se najpreciznija dijagnoza.

Nisu iste dojke žene sa 20 godina, sa 40 i sa 60 godina

Preporučujemo

Specijalista radiologije u MediGroup sistemu doktor Goran Tomašek, kao učesnik panela „Rak dojke ne bira! Biraj prevenciju” koji je organizovao eKlinika portal, objasnio je koja je razlika između ove tri dijagnostičke metode.

- Što se tiče tih dijagnostičkih metoda, treba shvatiti prvo da se i dojke razlikuju sa godištem. Znači, nisu iste dojke sa 20 godina, sa 40 i sa 60 godina. Dojke u sebi sadrže žlezdano tkivo i masno tkivo. I to je jedna od stvari koje će uticati na to šta možemo da vidimo u tkivu i kako možemo da vidimo. Treba upamtiti da su ove metode - ultrazvuk, mamografija i magnetna rezonanca dojke - komplementarne metode. S tim što bi magnet trebalo da bude najstarija metoda koja bi hijerarhijski bila najviša i koja bi trebalo da nam reši dosta toga. Ultrazvuk se obično savetuje kod mlađih osoba, od 20. negde do 45. godine. Zašto? Zato što ima dosta žlezdanog tkiva - naglašava radiolog dr Tomašek i opisuje da je ultrazvuk metoda koja koristi ultrazvučne talase - pregled kada dođete kod lekara, legnete, opustite se, lekar vas namaže gelom, pređe sondom preko grudi...

- Znači, tu se koristi ultrazvuk da bi prepoznali te neke mekotkivne promene koje mogu da se jave u dojkama i uglavnom se to koristi za dojke mlađih žena, koje imaju dosta žlezdanog tkiva. Znači, tu nema nikakvog zračenja. Ultrazvučna metoda je metoda koja koristi ultrazvučne talase. Sastoji se od toga da ultrazvučni talas upravo prodire kroz tkivo dojke, vraća se i onda prvo procenjujemo da li je došlo do slabljenja tog ultrazvučnog talasa ili ne. I u zavisnosti od toga formira se slika i onda možemo da procenimo da li postoji vaskularizacija ili ne. Kod novijih nekih ultrazvučnih aparata možemo da procenimo i sa elastografijom kakvo je samo tkivo, kakva je stišljivost tkiva, kako se to tkivo ponaša i to nam pomaže u samom objašnjenju kakva je promena - pojašnjava detalje ultrazvučnog pregleda dr Goran Tomašek.

Kako se i kada radi mamografija?

Posle 40. odnosno 45. godine trebalo bi raditi mamografiju. Dr Tomašek opisuje praksu u Švedskoj koju je još osamdesetih godina započeo profesor Laslo Tabar a koji je napravio čitavu seriju slučajeva kako izgledaju mamografije, šta se radi, kakvi su patohistološki nalazi i koliki je, ono što svi vole da kažu cost-benefit.

- Cost-benefit znači koliko ćemo sprečiti razvijanje tumora. Znači, mi u stvari ne možemo da sprečimo da se sam tumor razvije, ali možemo da sprečimo posledice nekog tumora. U Švedskoj su to usavršili jer se mamografija radi od 40. godine, a kod nas se radi negde od 45. do 69. godine, i tu se koristi mamograf. Mamograf je aparat koji koristi rendgensko zračenje i za koji je žene umeju da kažu - "Jao, to je onaj pregled što boli. Moram li na taj pregled? To boli. Da li mogu to nekako da izbegnem?" Ne možete. Znači, svaki pregled ima svoje ZAŠTO se radi. Kada uradite mamografiju, pravimo rendgenski snimak dojke. Najneprijatniji deo je kad treba da se namesti dojka. Znači, morate da namestite dojku u određen položaj i tu dođe do stiskanja tkiva i sa jedne i sa druge strane. To je u stvari najneprijatniji deo pregleda. Koriste se male doze rendgenskog zračenja, kao da ste radili par rendgenskih snimaka pluća. Kada uradite taj snimak, procenjujemo kakav je odnos žlezdanog tkiva i masnog tkiva. Što je više žlezdanog tkiva, to je nama veći problem da pronađemo neku promenu u samom tkivu. I zato kažemo da se sa godinama smanjuje količina žlezdanog tkiva u dojkama, povećava se količina masnog tkiva i zato nam je mnogo lakše da pronađemo bilo kakvu promenu u tom žlezdanom tkivu - priča specijalista radiologije dr Goran Tomašek i dodaje:

- Ali, duktalni karcinomi, recimo, imaju odliku da prave te takozvane mikrokalcifikacije. Mikrokalcifikacije je vrlo teško naći na ultrazvuku, ali na mamografiji se fantastično vide. I ako imate staru mamografiju i novu mamografiju na kojoj su se pojavile mikrokalcifikacije, vi odmah znate da tu nešto nije u redu i da morate dalje da radite dijagnostiku, da idete dalje kod onkohirurga, kod onkologa, da idete na ceo konzilijum i da vidite šta je u pitanju - naglašava dr Goran Tomašek.

Magnetna rezonanca može da obezbedi najviše informacija

Treća dijagnostička metoda je magnetna rezonanca ili takozvani magnet. Magnet se, kako kaže dr Tomašek, ne koristi u svakodnevnoj upotrebi. Prvo, zato što nije toliko dostupan, drugo, to je metoda koja više košta, treće - koristi se kontrast i četvrto, pregled traje recimo negde oko 45 do 50 minuta, u ležećem položaju, što je malo neprijatno, klaustrofobično.

- Sa magnetom može da se dobije mnogo više informacija, imamo podatke o tome kakva je celularnost, da li postoji ta takozvana restrikcija difuzije, kako se ponaša sama promena, da li je prokrvljena ili nije. Mi tu gledamo određene tipove prokrvljenosti, da li je to tip jedan, tip dva, tip tri, to nam sve govori kako je, kakva je promena. Onda pored toga možemo da vidimo da li je jedan tumor ili je pitanju multifokalni tumor ili multicentrični tumor i da

procenimo kakve su stanične žlezde - ističe dr Tomašek i podseća da zračenje jedino ima mamografija, ultrazvuk koristi ultrazvučne talase, a magnetna rezonanca magnetno polje.

Da li i žene od 35 godina treba da urade mamografiju i u kojim slučajevima?

- Ako posumnjam da mlada žena ima mikrokalcifikacije na ultrazvuku bez pogovora će obavezno da ide na mamografiju. Znači, hoćemo da potvrdimo ili negiramo promenu na mamografiji. I sledeći stepen bi bio da se uradi magnet. Recimo, postoje promene koje su nepalpabilne, koje ne mogu da se opipaju rukom, a koje možete da vidite na mamografiji, vidite da postoje mikrokalcifikacije. U tom slučaju, recimo, ne možete da uradite klasičnu kor-biopsiju, koju biste normalno radili da vidite promenu pod ultrazvukom. U tom slučaju obično se radi obeležavanje žičicom pod mamografijom i onda se sa tom žičicom šalje hirurgu da hirurg uradi obradu - pojašnjava dr Goran Tomašek i ženama koje odbijaju da urade mamografiju, uz izgovor da je to štetan pregled pokušava da objasni da moraju da urade taj skrining pregled.

- U vašem je interesu da uradite mamografiju. Neka samo jedna od 100 žena bude pozitivna na mamografiji pa smo opet uradili svoj posao. A nažalost, incidenca je veća od toga. A trebalo bi da bude još veća, ali nažalost, kod nas još nije mamografija i svest o samim preventivnim pregledima toliko zaživela koliko bi trebalo da zaživi. Količina zračenja koja se dobije tokom jedne mamografije je, kao što sam već pomenuo, negde otprilike kao tri rendgenska snimka. To je 0.4 Sv, ako se dobro sećam. E sada, godišnja količina zračenja koju svi mi dobijemo iz prirodnih izvora zračenja je negde oko 2.5 do 3 Sv. Što znači, mi sami tokom cele godine dobijemo mnogo veću količinu zračenja nego što bi dobili tokom mamografije. Tako da nemojte se plašiti mamografije, slobodno idite na taj pregled - poručuje specijalista radiologije dr Goran Tomašek iz MediGroup sistema.