Pržena hrana je dobrog ukusa koji nas dovodi u iskušenje da se prejedamo Foto: Shutterstock
Konzumiranje pržene hrane povezano je sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, a rizik se povećava sa svakom dodatnom porcijom nedeljno, otkrila je nedavno završena metaanaliza. Ovakva vrsta istraživanja, koja kombinuje rezultate nekoliko studija koje su se bavile srodnim istraživačkim hipotezama, otkrila je da postoji veza na relaciji pržena hrana-povećani rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih poremećaja, uključujući srčani i moždani udar.
Ova metaanaliza uporedila je rezultate 19 studija, od kojih se 17 odnosilo na glavne kardiovaskularne probleme, a 6 studija istraživalo je sve oblike smrtnosti. Autori su otkrili da rizik raste sa svakom dodatnom nedeljnom porcijom teškom 114 grama i rezulati su objavljeni u međunarodnom kardiološkom časopisu Heart. Generalno, zapadnjačka ishrana sadrži mnogo prerađenog mesa, zasićenih masti, rafiniranih šećera i ugljenih hidrata, a vrlo je siromašna voćem, povrćem, integralnim žitaricama i morskim plodovima. Ovakva vrsta ishrane smatra se faktorom rizika za gojaznost i dijabetes tipa 2. U svojoj metaanalizi naučnici su se posebno osvrnuli na prženu hranu koja je zastupljena u zapadnjačkoj ishrani i na to kako ta hrana utiče na zdravlje kardiovaskularnog sistema.
Pohovana hrana, ona obložena brašnom i pržena u ulju, često sadrži mnogo kalorija. I, kako istraživači ističu, ima dobar ukus koji nas dovodi u iskušenje da se prejedamo. Takođe, pržena hrana, posebno fast food ili „brza hrana“, često sadrži trans masti koje podižu nivo lipoproteina niske gustine ili „loš“ holesterol i smanjuju nivo korisnog lipoproteina visoke gustine ili „dobar“ holesterol. Pored toga, istraživači ističu, da prženje pojačava proizvodnju hemijskih nusproizvoda, što može da utiče na upalni odgovor tela.
Kako bi lekarima olakšali davanje saveta o ishrani svojim pacijentima, autori su objedinili podatke iz 17 studija, koje su uključivale 562.445 učesnika i 36.727 njih sa ozbiljnim kardiovaskularnim problemima, s ciljem procene veze sa rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Prikupili su podatke i iz šest studija, u kojima je učestvovalo 754.873 učesnika i zabeleženo 85.906 smrtnih slučajeva, kako bi se utvrdila povezanost između pržene hrane i smrtnosti. Otkriveno je da su, u poređenju sa ispitanicima koji su slabo konzumirali prženu hranu, oni koji su je jeli najviše imali 28 odsto povećan rizik od većih kardiovaskularnih problema, 22 procenata povećan rizik od koronarne bolesti i 37 odsto povećan rizik od otkazivanje srca.
Metaanaliza je takođe otkrila da je svaka dodatna porcija pržene hrane nedeljno povećavala rizik od srčane insuficijencije za 12 odsto, srčanog i moždanog udara za 3 procenata i srčanih bolesti za 2 odsto. Profesor Riyaz Patel, kardiolog na University College London, ističe da prženje hrane može da pogorša njenu hranljivost, generiše trans masti, za koje se zna da su štetne, kao i da poveća sadržaj kalorija u hrani, što sve zajedno na kraju dovodi do procesa koji mogu da izazovu bolesti srca.
Istraživači upozoravaju da je nekoliko studija obuhvaćenih ovom analizom ispitivalo samo efekte jedne vrste pržene hrane, poput pržene ribe ili krompira, umesto da sa sagleda ukupan unos pržene hrane. Profesor Patel navodi da su se studije takođe oslanjale na pamćenje ispitanika, što je moglo da rezultira potcenjivanjem ili precenjivanjem količine konzumirane pržene hrane.
– Važno je da i drugi faktori koji idu uz unos pržene hrane takođe mogu da doprinesu riziku, poput tendencije da se pije više slatkih pića, dodavanje soli, unošenje druge nezdrave hrane, manjak fizičke aktivnosti, pušenje… – naglašava kardiolog profesor Riyaz Patel.