Avitaminoza ili nedostatak vitamina je, po mnogo čemu, bolest prošlosti, kada ljudima nisu bile dostupne mnoge životne namirnice, niti suplementi. Međutim, usled nedostatka vitamina može doći do najrazličitijih oboljenja i poremećaja u radu jetre i žuči. Najčešći su pojava rahitisa, celijaklije, uočavaju se i promene na perifernim nervima i mozgu, lupanje srca, česte su anemije, malaksalost, prevremeni porođaji i pobačaji, lako zamaranje, glavobolje i anksiozno- depresivna stanja. Šta je avitaminoza, koji su njeni sipmptomi i kako se može lečiti, za eKlinika portal govore pedijatar dr Vida Milinković iz Mladenovca i doktor opšte medicine Jasmina Jelić Medić iz Novog Sada.
Bez teških slučajeva avitaminoze
Vitamini su složena organska jedinjenja koja služe za regulisanje hemijskih procesa u organizmu. Za pravilno funkcionisanje ljudskog organizma, njihov unos putem hrane je neophodan. Potpuni nedostatak vitamina u organizmu naziva se avitaminoza, dok se smanjena količina vitamina u telu zove hipovitaminoza.
– Avitaminoze, kakva je bila poznata u prošlosti, sada više skoro nema. Susreće se i to retko baš kod siromašnog sveta. Deca su danas dobro zbrinuta, a roditelji vode računa. U prošlosti je bilo manjka vitamina C, pa i teških skorbuta. Veoma je bitan način ishrane, ima malo deficijencije tokom zime, ali kod nas nema tih drastičnih slučajeva avitaminoze – kaže pedijatar dr Vida Milinković.
Pažljivo sa suplementima
To potvrđuje i lekar opšte medicine dr Jasmina Jelić Medić i navodi da na našem podneblju hrane ima u izobilju, te se avitaminoze, ukoliko se hranite raznovrsno i redovno, javljaju veoma retko.
– Ponekada je, ipak, neophodna suplementacija. Pošto upotreba suplemenata nije bezazlena, pre njihove upotrebe, neophodno je posavetovati sa izabranim lekarom – ističe dr Jelić Medić.
Za decu domaća hrana i sunce
Kod dece se najčešće susreće manjak vitamina D, koji se i preventivno daje od rođenja do prve godine, a potom samo tokom jesenjih i zimskih meseci.
– Najčešće malokrvna mama prenese malokrvnost na bebu, ipak – klasične avitaminoze nema. Bitno je da deca jedu sve namirnice meso, mleko, jaja, da jačaju imunitet. Najbolje je, ako može da se nabavi domaća hrana, ono što je kljucalo na nekoj livadi, da se jede paradajz i paprika u sezoni, jer tada ima naviše vitamina. Pre svega ono domaće, što postepeno sazreva ne letnjem suncu – ističe dr Milinković i navodi da je vitamin D blagotvoran za imunitet, i da je poželjno u letnjim mesecima unositi ovaj vitamin putem kože, stoga je bitno da deca borave napolju.
– Nije potrebno mnogo se izlagati suncu. Bolje je dete da bude više u hladu, jer i tako dobija vitamin D. Dovoljno je lako osunčavanje ujutro i u kasnim poslepodnevnim časovima, i nikako ne izlagati decu jakom suncu u periodu od 12 do 14 časova – savetuje dr Milinković.
Deperesija i vitamin D
Namirnice bogate vitaminom D su u riblje ulje, mleko i mlečni proizvodi, meso, riba, jaja, ima ga i u kvascu i gljivama. Ovaj vitamin ima važnu ulogu u održavanju normalne količine kalcijuma, fosfora, magnezijuma i cinka u plazmi. Direktno utiče na zdravlje kostiju i zuba, pluća, kardiovaskularnog sistema, na regulisanje nivoa insulina.
– Nedostatak vitamina D i depresija su usko povezani, jer utiče i na nivo hormona sreće, serotonina. Deficit vitamina D dovodi do smanjene mineralizacije novonastalog matriksa kosti, pa kod dece dovodi do rahitisa, kada kosti postaju mekane, zbog čega mogu nastati deformiteti, naročito kostiju pod opterećenjem. Kod dece je smanjena čvrstina kostiju lobanje, glava postaje četvrtasta usled simetričnog okoštavanja čeone i parijetalne kosti, mogući su deformiteti grudne kosti – udubljenja ili izbočenja (pectus carinatum ili pectus excavatum). Javljaju se deformiteti nogu (O ili X noge), mišići su mlitavi. Može doći i do poremećaja u okoštavanju – precizira dr Jasmina Jelić Medić i ukazuje da u starijem uzrastu, usled nedostatka vitamina D, dolazi do osteomalacije – gubljenja čvrstine i tvrdoće kostiju. Uzroci su vrlo slični kao i kod dečijeg rahitisa, uključuju nedovoljnu izloženost sunčevoj svetlosti i probleme s apsorbovanjem vitamina D.
Avitaminoza i loše navike
Doktorka Jasmina Jelić Medić, koja o sličnim temama piše i na svom instagram profilu „kod_lekara_preko_veze“ napominje da je nedostatak nekih vitamina često i posledica loših životnih navika.
– Bolesti koje nastaju kao posledica deficita vitamina u organizmu, najčešće su uzrokovane dugotrajnim nedostatkom nekog od vitamina neophodnih za funkciju ljudskog metabolizma, zbog smanjenog unosa vitamina ili zbog defekta u metaboličkoj konverziji vitamina. Avitaminoza vitamina B1 najčešća je kod hroničnih alkoholičara, kod pojedinih oboljenja organa za varenje i jetre, ali i u zemljama u kojima se u ishrani često koristi polirani pirinač – kaže dr Jelić Medić.
Vegetarijanci i avitaminoza
Vitamina B 1 ima u skoro svim životinjskim i biljnim tkivima, cerealijama, kupusu, spanaću, soji, mahunarkama, krompiru, patlidžanu, lešnicima, orasima, pomorandžama, džigerici, mesu (svinjskom), ribi, žumancu, iznutricama… Vitamin B12, zajedno sa folnom kiselinom, ima ulogu da spreči nastanak anemije. Nalazi se uglavnom u namirnicama životinjskog porekla, pa se ovakav vid anemije sreće kod vegetarijanaca koji dugo ne konzumiraju jaja, meso i mlečne proizvode.
– Uzrok deficita B12 nije sam nedostatak vitamina u ishrani, već nedovoljno stvaranje unutrašnjeg faktora kojeg normalno luče gastrične žlezde. Ovo je ključni činilac za apsorpciju vitamina B12. Zato nastaje perniciozna anemija, bolest koja je podmukla, napreduje sporo i razvija se postepeno. U početku se manifestuje kao malaksalost, lako zamaranje, lupanje srca, bledilo, a zatim dolazi i do smanjenja apetita, peckanja jezika, nadimanja, javljaju se učestale i retke stolice. Jezik kod obolelih je kao ’’lakiran’’ – gladak, bez papila, a slabi i čulo ukusa. Može se javiti poremećaj pamćenja, trnjenje ekstremiteta, otežan hod – precizira dr Jasmina Jelić Medić.
Redovne kontrole i savetovanje sa lekarom mogu da spreče komplikacije Foto: Shutterstock
Vitamini B i trudnoća
Vitamin B9 ili folna kiselina, uz vitamine B12 i B6 ima veoma bitnu ulogu u prevenciji komplikacija tokom trudnoće – kao što su rani pobačaj, prevremeni porođaj, odlubljivanje posteljice, defekti neuralne cevi i slično.
– Nedostatak B6 vitamina može da uzrokuje retku anemiju, a koncentracija vitamina B6 smanjena je tokom trudnoće i kod žena koje su koristile estrogenske kontraceptivne tablete. Ove posledice mogu da se smanje u ogromnom procentu, ukoliko trudnica unosi u organizam dovoljno folne kiseline. Danas je ovaj vitamin u sklopu obavezne terapije tokom prvih 12 nedelja trudnoće. Folna kiselina se koristi za prevenciju i lečenje anemije, za lečenje ulceroznog kolitisa, kod oboljenja jetre, hroničnog alkoholizma i bubrežnih oboljenja. Bogati izvori folne kiseline su spanać, tamno zeleno lisnato povrće, pasulj, soja, džigerica, pivski kvasac, celo zrno žitarica, pšenične klice, mleko, hleb, testenine, limun- ističe dr Jelić Medić.
Manjak se vidi i na koži
Iako su retki deficiti vitamina B2 (riboflavin) i B3 (niacin) nedostatak ovih vitamina može da izazove vidljive promene. Usled manjka B2 mogu nastati promene na koži glave, upale na sluzokoži usne duplje, na jeziku i promene na rožnjači. A kada nedostaje B3 vitamin, kako kaže dr Jelić Medić, može biti narušen proces disanja, kontrakcija mišića, kao i svi sintetski procesi.
Vitamin B3 deluje protektivno na kardiovaskularni sistem, jer snižava nivo holesterola i triglicerida u krvi. Obnavlja krvne sudove, nerve i kožu. Učestvuje u sintezi polnih hormona, u stvaranju crvenih krvnih zrnaca, u radu digestivnog trakta, stabilizaciji psihičkog zdravlja i neutralisanju toksičnih delovanja nekih lekova i hemijskih supstanci u organizmu.
Karotenom protov noćnog slepila
Vitamin A, retinol, karoten je isto bitan za održavanje normalne funkcije epitela, skeletnih mišića i ćelijske membrane, bitna je komponenta za funkciju fotoosetljivog dela mrežnjače.
– Nedostatak ovog vitamina dovodi do kseroftalmije (suve oči) i noćnog slepila, a javlja se i pojačana sklonost oka ka infekcijama. Takođe nastaju promene na koži, javljaju se ispucali uglovi usana, nastaje opadanje kose, menja se epitel disajnih puteva i bubrega – kaže dr Jelić Medić.
Najjači antioksidans
Većini ljudi prva asocijacija na reč vitamin jeste vitamin C (askorbinska kiselina) koji je najjači antioksidans među vitaminima. Vitamin C je bitan za sintezu kolagena i karnitina i za metabolizam masnih kiselina, a hipovitaminoza je delimičan nedostatak vitamina C, koji se manifestuje gubitkom apetita, umorom, nervozom, bolovima u mišićima i zglobovima, gubitkom telesne težine, suvom kožom i čestim prehladama.
– Usled opšte pothranjenosti nastaje i anemija, jer je vitamin C neophodan za sintezu hemoglobina, za pravilno sazrevanje eritrocita, za metabolizam folne kiseline, kobalta i gvožđa – ukazuje dr Jasmina Jelić Medić.
Odličan sadržaj.