Izgleda da vegetarijanci imaju zdraviji biomarkerski profil od osoba koje jedu meso bilo koje starosne dobi i težine, i ne utiče na pušenje i konzumaciju alkohola, otkriva nova studija rađena na više od 166. 000 odraslih u Velikoj Britaniji, a koja je predstavljena prošle nedelje na Evropskom kongresu o gojaznosti (ECO).
Biomarkeri za procenu uticaja hrane na zdravlje
Biomarkeri mogu da imaju loše i dobre zdravstvene efekte, promovišući ili sprečavajući nastanak raka, kardiovaskularnih i starosnih bolesti i druga hronična stanja, a široko se koriste za procenu uticaja ishrane na zdravlje. Međutim, dokazi o metaboličkim prednostima koje imaju veze sa vegetarijanstvom, načinom ishrane, nisu jasni.
Da bi razumeli da li izbor ishrane može da utiče na nivo markera bolesti u krvi i urinu, istraživači sa University of Glasgow uradili su studiju analizirajući podatke 177.723 zdravih učesnika (starosti od 37 do 73 godine) koji nisu prijavili veće promene u ishrani tokom poslednjih 5 godina.
Od 19 biomarkera vegetarijanci dobri u 13
Učesnici su kategorisani ili kao vegetarijanci (ne jedu crveno meso, živinu ili ribu, njih 4.111 ) ili na osobe koje jedu meso (166.516 učesnika) prema ishrani koju su sami prijavili. Istraživači su ispitali povezanost sa 19 biomarkera krvi i urina koji se odnose na dijabetes, kardiovaskularne bolesti, rak, zdravlje jetre, kostiju i zglobova i funkciju bubrega. Čak i nakon što su uzeli u obzir potencijalno faktore koji mogu da imaju uticaj, kao što su starost, pol, obrazovanje, etnička pripadnost, gojaznost, pušenje i unos alkohola, analiza je pokazala da su vegetarijanci u poređenju sa onima koji jedu meso, imali znatno niže nivoe 13 biomarkera. Među njima su ukupan holesterol, lipoprotein male gustine (LDL) holesterol, takozvani „loši holesterol“, apolipoprotein A (povezan sa kardiovaskularnim bolestima), apolipoprotein B (povezan sa kardiovaskularnim bolestima), gama-glutamil transferaza (GGT) i alanin aminotransferaza (AST) – markeri funkcije jetre koji ukazuju na zapaljenje ili oštećenje ćelija, faktor rasta sličan insulinu (IGF-1; hormon koji podstiče rast i proliferaciju ćelija karcinoma), urate, ukupni protein, i kreatinin (marker pogoršanja funkcije bubrega).
Niži nivo korisnih biomarkera
Međutim, vegetarijanci su takođe imali niže nivoe korisnih biomarkera, uključujući lipoprotein visoke gustine „dobar“ (HDL) holesterol i vitamin D i kalcijum (povezani sa zdravljem kostiju i zglobova). Pored toga, imali su znatno viši nivo masti (triglicerida) u krvi i cistatin-C (što ukazuje na lošije stanje bubrega). Nije pronađena veza za nivo šećera u krvi (HbA1c), sistolni krvni pritisak, aspartat aminotransferaza (AST; marker oštećenja ćelija jetre) ili C-reaktivni protein (CRP, inflamatorni marker).
Nutritivne razlike otkrivaju zašto su vegetarijanci u prednosti
– Naša otkrića nude pravu „hranu za razmišljanje“. Pored toga što ne jedu crveno i prerađeno meso, koje je povezano sa bolestima srca i nekim karcinomima, ljudi koji slede vegetarijansku ishranu imaju tendenciju da konzumiraju više povrća, voća i orašastih plodova, koji sadrže više hranljivih sastojaka, vlakana i drugih potencijalno korisnih jedinjenja. Ove nutritivne razlike mogu vam objasniti zašto izgleda da vegetarijanci imaju niži nivo biomarkera bolesti koji mogu dovesti do oštećenja ćelija i hroničnih bolesti – objašnjava dr Carlos Celis-Morales sa University of Glasgow u Velikoj Britaniji, koji je vodio istraživanje.
