Dr Zoran Paunić: Hronična bubrežna insuficijencija je česta bolest i ne može se izlečiti, tako da je prevencija jedino rešenje. Foto: Privatna arhiva, Shutterstock
Bubrezi su u našem telu zaduženi za izdvajanje i eliminaciju štetnih hemijskih sastojaka, viška minerala i vode iz krvi. Od kompletne količine krvi koja izađe iz srca, otprilike jedna četvrtina ide ka bubrezima, a dužnost nefrona, od kojih se bubrezi sastoje je i da zadrže potrebne hemijske sastojke i supstance. Smanjenje ili oštećenje funkcija bubrega dovodi do skupljanja velike količine hemijskog otpada u krvi, neophodne hemijske supstance se luče u mokraću, a tkiva u našem organizmu dobijaju krv i rastvore sa neadekvatnim hemijskim sastavom. Drastičan gubitak funkcije bubrega može da dovede i do fatalnog ishoda, zbog toga je veoma važno preventivno za zdravlje bubrega učiniti ono što je moguće.
Kada se govori o životnim navikama koje su potencijalno najštetnije za rad bubrega, to bi, kaže za eKlinika portal dr sc. med. Zoran Paunić, internista i nefrolog, pre svega bile sledeće:
Dr Zoran Paunić takođe naglašava da ne smemo zaboraviti da su glavne, „tihe ubice“, povišen krvni pritisak i šećerna bolest, a da su bubrezi, uz srce i mozak, ciljni organi koji najviše stradaju zbog ovih bolesti.
– Sa druge strane, bolesti bubrega mogu uzrokovati hipertenziju, pa je neophodno da sve osobe sa hipertenzijom urade i kontrolu funkcije bubrega, pregled urina i ultrazvučni pregled ovih organa. Takođe, svi bolesnici oboleli od dijabetesa trebalo bi da, barem jednom godišnje, urade pomenute analize. Jednostavan način ranog otkrivanja i dijagnoze bolesti bubrega kod zdravih osoba je barem jednom godišnje proveriti krvni pritisak, analizu urina i analizu kreatinina u krvi – savetuje nefrolog dr Paunić.
Gojaznost je povezana i sa hiperetenzijom i dijabetesom, ali i sama po sebi može dovesti do bolesti bubrega.
– Ako vodimo računa o telesnoj težini, zdravom i aktivnom načinu života, smanjenju unosa soli i povećanju unosa vode, umnogome ćemo zaštiti bubrege i njihovu funkciju. Smanjen unos tečnosti, a naročito u kombinaciji sa preterenim unosom soli i mesa, može dovesti i do stvaranja kamena u bubrezima. Unos veće količine obične, negazirane vode (oko 2 do 2,5 litra dnevno) pomaže da se urin razblaži, lakše eliminišu toksini iz organizma i prevenira nastajanje kamena – objašnjava sagovornik eKlinika portala.
Pušenje može da dovede do ateroskleroze (zakrčenja krvnih sudova) što oštećuje i krvne sudove bubrega, a o ulozi lekova kao potencijalno opasnoj za zdravlje bubrega, dr Zoran Paunić kaže:
– Mnogi lekovi, naročito ako se koriste u preteranoj dozi ili predugo, mogu da oštete bubrege. Tu su, na prvom mestu, lekovi protiv bolova iz grupe „nesteroidnih antiinflamatornih lekova“, kao što su ibuprofen, diklofenak, naproksen… kao i neki antibiotici (aminoglikozidi – gentamicin, amikacin), ali i mnogi drugi.
Prevencija bolesti bubrega može se podeliti u dve kategorije: mere prevencije za zdrave osobe i mere prevencije za osobe sa bolešću bubrega. U knjizi „Sačuvajte svoje bubrege“, koju je za područje Srbije dr Zoran Paunić priredio sa još nekim kolegama nefrolozima, ističe se, pored ostalog, da bolesti bubrega mogu napredovati neprimetno i postepeno pogoršavati njihovu funkciju sve do potpunog otkazivanja njihovog rada.
– Kada dođe do te završne faze bubrežne insuficijencije, jedini način da čovek preživi jeste lečenje dijalizom ili transplantacijom. Ovo lečenje je skupo i nije uvek dostupno, pa se dešava, u nekim zemljama u razvoju, da samo 5 do 10 odsto pacijenata sa terminalnom bubrežnom insuficijencijom mogu priuštiti dijalizu ili transplantaciju, dok ostali umiru bez ikakve terapije. Hronična bubrežna insuficijencija je česta bolest i ne može se izlečiti, tako da je prevencija jedino rešenje. Rano otkrivanje bolesti i lečenje mogu usporiti progresiju bubrežne insuficijencije i sprečiti ili odložiti terminalnu fazu bolesti, potrebu da se bolesnik leči dijalizom ili transplantacijom – naglašava dr Zoran Paunić u razgovoru za eKlinika portal.