Različiti vidovi hemoterapije imaju i različit uticaj na tumore i maligne ćelije Foto: Shuttestock
Neoadjuvantna hemoterapija je vid terapije koju lekari prepisuju najčešće pre operativnog lečenja osobe obolele od karcinoma. Njen efekat može da smanji tumore, a u nekim slučajevim da učini tumor operabilnim u inače neoperabilnim regijama. Takođe, može da omogući lekarima da steknu bolji uvid u to kako telo ali i tumor reaguju na lečenje. Efikasnost ove metode zavisi od više faktora, a neki od najvažnijih su vrsta i stadijum karcinoma, kao i individualni odgovor na različite lekove.
Ponekad je pre primarnog lečenja karcinoma potrebno da osoba prođe kroz hemoterapijski tretman sa ciljem da se tumor smanji, utiče na povlačenje metastaze ako postoje, ili da se omogući da operacija bude dostupnija. Onkolozi, takođe, koriste ovu vrstu hemoterapije i kada je tumor preveliki za operaciju, ili ako pritiska druge vitalne organe.
Neoađuvantna hemoterapija je najčešći način lečenja koji lekari praktikuju pre hirurškog uklanjanja karcinoma. I prema navodima Američkog društva za borbu protiv raka (ACS), ovaj vid terapije pomaže u smanjivanju kancerogenih tumora kako bi ih bilo lakše ukloniti. Takođe, može da utiče na ćelije kancera koje još nisu vidljive na nekim dijagnostičkim metodama.
Lekari često koriste neoađuvantnu hemoterapiju kao jedno od merila kako rak reaguje na određeni lek, menjaju ga, ili se odluče da isprobaju neku drugu, delotvorniju kombinaciju.
Studije pokazuju da određene vrste karcinoma posebno dobro reaguju na ovaj vid hemoterapije, a lečenje je ponekad toliko efikasno da smanjuje šanse i za pojavu recidiva.
Jedno istraživanje iz 2017. godine rezultiralo je podacima da je neoađuvantna hemoterapija primenjena kod raka dojke smanjila stopu mastektomije za 7–13 odsto. Ukoliko se dijagnostikuje na vreme, ova vrsta karcinoma inače dobro reaguje na lečenje uz šanse da ne dođe do uklanjanja kompletne dojke.
Autori su takođe dali zapažanje i da je potrebno još istraživanja, kao i da nema definitivne potvrde da ovaj tretman direktno povećava stopu preživljavanja u poređenju sa drugim vidovima terapije.
Načini na koje lekari mogu da primene tj.plasiraju neoađuvantnu hemoterapiju zavise od više faktora, uključujući vrstu i stadijum raka, kao i vrstu lekova koje je propisao onkolog. Najčešće je to intravenski put.
Obično se primenjuje u ciklusima, sa periodima pauze. Recimo, u slučaju karcinoma dojke, ova hemoterapija obično traje ukupno 3–6 meseci.
Međutim, onkolog može na bazi procene preporučiti više ili manje ciklusa, u zavisnosti od progresije karcinoma i reakcije pacijenta. Vremensko trajanje primanja terapije varira, i ono takođe zavisi od prethodno spomenutih faktora (vrste karcinoma, stadijuma, izbora leka ili kombinacije, kao i reakcije obolele osobe).
Onkolozi obično koriste neoađuvantnu hemoterapiju kako bi povećali šanse da primarni tretman, kao što je operacija, bude što efikasniji. Takođe ga koriste i za testiranje i procenu reakcije osobe na različite lekove koji mogu da pomognu. Ađuvantna hemoterapija, sa druge strane, praktično ubija ćelije raka koje mogu ostati u telu nakon primarnog tretmana (hirurške intervencije).
U pogledu primene, oba vida terapije su slična i utiču na smanjenje rizika od recidiva, obično traju od 3 do 6 meseci i mogu se prilagođavati u odnosu na okolnosti i reakciju pacijenta.
Stopa preživljavanja nakon oba tretmana zavisi od vrste i progresije karcinoma osobe, kao i od lekova koje onkolog odabere, ali i ukupnog zdravlja i imunološkog statusa obolele osobe.
Svi vidovi hemoterapije mogu da daju sledeće nus-pojave:
Postoje lekovi koje lekari mogu da prepišu za kontrolu određenih neželjenih efekata kao što je povraćanje, a sve ove pojave nestaju uglavnom odmah nakon završetka hemoterapije.
Međutim, u nekim slučajevima hemoterapija može prouzrokovati i dugotrajnije efekte poput oštećenje nerava ili srca, umanjeno mentalno funkcionisanje, nedostatak energije, a kod nekih lekova postoji i povećani rizik od leukemije.
Hemoterapija može prouzrokovati ranu menopauzu ili probleme sa plodnošću, i zbog toga lekari imaju poseban oprez u smislu preporučivanja lekova određene klase za koje je potvrđeno da mogu da naškode funkciji jajnika.
Rizik od neplodnosti je veći što je neko stariji u momentu kada započne sa hemoterapijom. Međutim, postoje i metode za očuvanje plodnosti pre lečenja, poput zamrzavanja jajnih ćelija. Ukoliko imate u planu da pokušate sa trudnoćom nakon hemoterapije, o tome obavezno obavestite svog onkologa, kao i ginekologa.
Sva ova stanja su kompleksna, pa čak i ako osoba ne planira da zatrudni nakon lečenja, neplodnost i drugi dugoročni efekti lečenja raka mogu da prouzrokovati osećaj stresa, tuge, besa i duboke nesreće zbog ne samo fizički vidljivih promena. Zbog toga je izuzetno važno potražiti stručnu pomoć u prevazilaženju posledica uticaja na mentalno zdravlje.