Foto: Shutterstock
Atrijalna fibrilacija je nepravilan rad srca koji pogađa sve više ljudi u mlađem životnom dobu u razvijenom svetu. Slaba fizička aktivnost, mnogo masti i šećera i pojačan stres, povećana telesna težina, neki su od faktora, na koje možete da utičete kako biste izbegli bolest.
Atrijalna fibrilacija (AF) nastaje u pretkomorama. Karakteriše se osećajem ubrzanog i nepravilnog rada srca, nekada se javlja i malaksalost, nedostatak daha, dešava se da pacijenti nemaju nikakve tegobe i da se bolest otkrije pri rutinskom pregledu. Ovo stanje, može da dovede i do moždanog udara, srčane insuficijencije.
Američko udruženja za bolesti srca American Heart Association, objavilo je istraživanje u kojem su praćeni pacijenti iz bolničkih centara od 2011. do 2018. godine. Praćeno je stanje pacijenata uzrasta od 35 to 84 godine. Uočeno je da sve više mladih ljudi pati od AF.
U populaciji od 35 do 64 godine otkriveno je za 7,4 odsto više smrtnih slučajeva, dok je u starosnoj dobi od 65 do 84 bilo 3 odsto više pacijenata s fatalnim ishodom.
Dr Ioshihiro Tanaka, vodeći autor studije, ipak tvrdi da ovo istraživanje ne dokazuje da od same AF umire više ljudi, već da je ova bolest samo jedan od činilaca koji može doprineti negativnom ishodu.
Kako dr Tanaka kaže, studija je ograničena mogućim pogrešnim klasifikacijama uzroka smrti i nedostatkom podataka o tome kada je ljudima dijagnostikovana AF, koliko dugo su imali bolest i da li je ona lečena?
-Nalazi su, ipak, zabrinjavajući, jer je posebno rastuća stopa smrtnosti koji se dovodi u vezu sa AF uočena u mlađem starosnom dobu od 35 do 64 godina – rekla je Tanaka, kardiolog i istraživač na Univerzitetu Nortvestern u Čikagu. Ona je apelovala na bolju prevenciju i lečenje bolesti.
Kardiolozi smatraju da je ova studija, ipak stigla u pravo vreme, jer, kako navode pre 10 godina AF je uglavnom bila bolest koja se dovodila u vezu sa starijim životnim dobom. Sada se da uočava sve više ljudi u ranim 30-tim godinama koji imaju dijagnozu bolesti.
Nalazi naglašavaju važnost ranog otkrivanja AF kao i upravljanja bolešću, uzimanjem antikoagulanata za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka; kontrolom brzine otkucaja srca i srčanog ritma lekovima ili medicinskim procedurama. Sve više se naglašava i značaj načina života kao faktor.
Kardiolozi tvrde da je AF u istoj meri i kardiološki problem, ali i problem rđavih životnih navika. Prestanak pušenja, redovna i umerena fizička aktivnost, zdrava hrana, kontrola krvnog pritiska i holesterola i održavanje normalne telesne težine, mogu umnogome uticati na tok bolesti.