Pacijenti sa gastroenteorološkim problemima, posebno onkološki, spadaju u zonu visokog rizika jer su već "načeti" a to im otežava borbu sa bilo kojim virusom
Dr Dino Tarabar upozorava na posledice pandemije covid 19 i za bolesnike sa problemima digestivnog trakta Foto: Privatna arhiva, Shuttrstock
U debelom crevu postoji 4 puta više ACE 2 receptora za koje se vezuje korona virus nego u plućima, ali je put ulaska virusa SARS-CoV-2 više inhalacioni (kapljični) nego kroz proces gutanja (fekalno – oralni). Već su objavljena brojna relevantna istraživanja da put prenošenja i širenja virusa može biti i takav, a kroz iskustvo u prošlim talasima i naši stručnjaci su se uverili da se bolest može manifestovati ne isključivo respiratornim, već i ozbiljnim digestivnim simptomima.
– Na osnovu dosadašnjeg iskustva sa covid 19 čak mogu da kažem da smo u KBC „Dragiša Mišović“, koji je od samog početka pandemije bio crvena zona, imali „pola-pola“ situaciju – oko 50 odsto pacijenata sa respiratornim, i 50 sa kombinovanim respiratorno-crevnim tegobama i pripadajućom simptomatologijom. Oni su istovremeno sa temperaturom, kašljem i gušenjem imali i prolive, uz bolove u trbuhu, tako da to odavno za nas nije nikakvo iznenađenje. Naravno, mnogo zavisi i od toga koju količinu virusa pacijent dobije i za koji sistem se dominantno veže (respiratorni ili digestivni), zatim od godina pacijenta i jačine njegovog imunog sistema – kaže u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Dino Tarabar, gastroenterolog i onkolog.
Profesor Tarabar podseća da se imuni sistem brani od ovog virusa, kao i od svakog drugog, svojim nespecifičnim i specifičnim imunitetom, i da se nakon te prve, klasične odbrane od svakog virusa, budi naš humoralni imunitet.
– Humoralni imunitet prenosi informaciju na T – limfocite koji luče citotoksične hormone (imunocitokine i interleukine), koji onda pokreću antizapaljensku reakciju kroz pokušaj organizma da ograniči bolest, pa odmah počinje i lučenje antiinflamatornih citokina. Kada je taj sistem u funkciji, posebno kod mlađih osoba, u većini slučajeva, srećom, to se tako i završi, i to za 7 do 10 dana se organizam izbori bez nekih većih posledica. Međutim, kod starijih ljudi, taj sistem više ne funkcioniše tako stabilno, kontakt virusa sa domaćinom traje predugo i imuni sistem nastavlja da slabi, a prodor virusa je sve agresivniji – opisuje profesor dr Tarabar.
Tada počinju veće komplikacije. One su češće kod ljudi koji imaju više loših bakterija u crevima, a u tako povećanim stresnim okolnostima i sa invazijom virusa, dolazi i do veće propustljivosti crevne barijere.
– Loše bakterije prave translokaciju iz creva u krvne sudove, a odatle u pluća, što dovodi do ozbiljnih septičnih situacija koje se završavaju ili teškim pneumonijama, neizvesnim, ili letalnim ishodom. Tako se dešavalo da uspemo da „izvučemo“ naizgled beznadežne slučajeve starijih ili čak i gojaznih osoba, koje su svakako bile neke od najrizičnijih, a da od sepse izgubimo mlade ljude, koji pre toga nisu imali nikakve komorbiditete, jer nijedna terapija nije uspevala da izazove adekvatan odgovor organizma – za eKlinika portal navodi detalje iz crvene zone dr Dino Tarabar.
Profesor dr Tarabar kaže da su veliki broj malignih bolesti digestivnog trakta okolnosti pandemije samo pojačale, i da se nakon prošlog velikog talasa korone svakodnevno susretao sa neverovatnim brojem karcinoma jednjaka, pankreasa i debelog creva.
– Jednostavno, ljudi koji su imali bilo kakve, pa i ozbiljne digestivne tegobe, nisu zbog kovid režima mogli da dođu do lekara. Ista situacija je i sa, ako tako možemo da kažemo, banalnijim stvarima poput helikobakterije ili pankreatitisa. Viđao sam i neke slučajeve karcinoma koji se ne sreću tako često, toliko narasle i u tako odmaklim stadijumima, da sam obavezno zvao studente da to pogledaju – priča profesor dr Dino Tarabar.
Naglašavajući da je jedan broj pacijenata imao simptome i ranije, ali nije reagovao, a tumori su rasli, profesor Tarabar je izrazio bojazan da nas svakako čeka jedan težak period sa uznapredovalim digestivnim malignim bolestima.
– Dogodi li se ponovo da virus podivlja i da sve bolnice pređu u kovid režim, jasno je šta to za lečenje i za onkološke pacijente znači – uznapredovali ili ne, karcinomi neće moći da se leče, a nama će ruke biti vezane – priznaje dr Tarabar. To se, nažalost, pokazalo i kao proročki, budući da je njegova bolnica, KBC „Dragiša Mišović“, ponovo u kovid režimu.
U prethodnom periodu i svakodnevnoj praksi, u radu sa onkološko-gastroenteorološkim pacijentima, kao i sa onima koje već dugi niz godina uspešno leči od zapaljenskih bolesti creva, profesor dr Tarabar se susretao i sa onima koji su, bez obzira na rizik, odlučili da se ne vakcinišu. Niko od njih mu, priča nam, nije dao nijedan jasan argument niti suvislo objašnjenje zbog čega tačno ne želi da primi covid 19 vakcinu.
– Često kažu samo „Ne znam“, a informišu se putem medija i mreža gledajući emisije i klipove sa antivakcinašima. Stvari poput „Strah me je“, „Sačekaću još malo da vidim…“ ne komentarišem, već pokušavam da im kažem koliko rizikuju. Ovi pacijenti spadaju u zonu visokog rizika sa svojim ozbiljnim hroničnim bolestima i drugim komorbiditetima, oni su već „načeti“ i svakako im je teže da se od virusa, pa i komplikacija odbrane. Propustili smo sa 4 dostupne vakcine da najveći deo posla završimo još u februaru, i ne treba ni spominjati koliko bi samo života bilo sačuvano, a čitav zdravstveni sistem ne bi bio ovoliko ugrožen – razočaran je profesor dr Dino Tarabar.
Zbog toga što, ne samo gastroenterološki problemi sve više pogađaju mlađe generacije, naš profesor Tarabar predviđa da će i od korone više stradati, upravo mladi.
– Stariji su nekako ipak više ispoštovali naše apele, bili disciplinovani i imunizovali se. Sa druge strane, i u prošlim talasima smo, kao što sam napomenuo, gubili neke mlade ljude, pa bi bilo dobro da se opamete, vakcinišu i smanje rizike – poručuje profesor Tarabar, načelnik Odeljenja za zapaljenske bolesti creva u KBC „Dr Dragiša Mišović“.