Dojke su žlezde na vrhu grudnog koša, smeštene preko prsnih mišića. Imaju ih i muškarci i žene, s tim da su kod žena razvijenije. Zbog mogućih pojava bolesti doktori neprestano podsećaju da je neophodno svakog meseca pregledati dojke. Jednoglasne su ocene, da svaka nepravilnost na dojkama nije alarm za zloćudni tumor, ali naglašava se i da je izlečenje efikasnije, ako se problem pravovremeno otkrije. Poznavanje anatomije dojki svakako nam može pomoći i ponuditi smernice kada je u pitanju samopregled, koji je, kako naglašavaju stručnjaci, najbolji preventivni lek.
Funkcije dojke
Svaka dojka sadrži monoštvo žlezda koje im omogućavaju različite funkcije. Primarna biološka funkcija dojke je proizvodnja mleka za ishranu dece. Tokom trudnoće hormon prolaktin stimuliše proizvodnju mleka, dok oksitocin oslobađa mleko iz žlezda. Dojke imaju i seksualnu funkciju, stimulacija grudi ili bradavica može povećati zadovoljstvo i kod žena i kod muškaraca. I muškarci imaju dojke, s tim da su kod žena one izraženije usled delovanja hormona. U pubertetu, dojke se razvijaju kod žena pod uticajem estrogena i drugih hormona. Dolazi do razvoja žlezda i masnog tkiva koje ženskim grudima daje oblik polukugle.
Šta je ginekomastija?
Struktura muških dojki je skoro identična ženskim, s tim što im nedostaju specijalizovane strukture koje omogućavaju ženskim grudima da proizvode mleko. U nekim slučajevima i muškarci mogu imati razvijene dojke, ovo stanje je poznato kao ginekomastija, usled čega se žlezde povećavaju i počinju da liče na ženske grudi.
Struktura dojki
Zid grudnog koša uključuje kosti, kožu, masnoću, mišiće i druga tkiva s ciljem zaštite organa između vrata i abdomena. Kosti koje čine grudni zid uključuju rebra, grudnu kost i kičmu. Svi ovi organi pomažu proces disanja i pokrete nadlaktica i ramena.
Prsni mišići su prisutni ispod dojki i pružaju podršku telu. Uključuju musculus pectoralis major, veliki prsni mišić lepezastog oblika koji čini veći deo gornjeg prednjeg dela trupa, musculus pectoralis minor mali prsni mišić na prednjoj strani trupa, koji pomaže proces disanja, serratus anterior ili prednji nazubljeni mišić, subclavius ili potključni mišić i lobules, lobuse žlezde u obliku grozda gde se mleko proizvodi i skladišti u odgovoru na hormonske signale.
U masnom tkivu dojki oko bradavica se nalazi između 15 do 20 režnjeva lobusa. Pojedini tumori nastaju u lobusima, koje muškarci nemaju. Kanali su cevi koje prenose mleko od lobusa do bradavice. Lobula zajedno sa kanalom čine terminalnu duktalnu lobularnu jedinicu. U dojci je prisutno mnogo ovih jedinica u kojem nastaju karcinomi poznati kao najčešći duktalni karcinomi dojki.
Mlečne žlezde
Mlečne žlezde su pomoćne žlezde u grudima sa specijalizovanim funkcijama, od kojih je glavna da luči mleko. Mlečne žlezde se nalaze u grudnom delu grudnog koša, s tim da se deo mlečne žlezde, poznat kao aksilarni rep, proteže do aksile regije ispod pazuha.
Masno tkivo
Zajedno sa vlaknastim, masno tkivo je vezivni deo koji drži sve strukture unutar dojki na mestu. Ispunjava prostor između žlezdanog tkiva i vlaknastog tkiva ili ligamenta. Masno tkivo je odgovornu za veličinu ženskih dojki. Tokom puberteta, estrogen stimuliše nakupljanje masnog i žlezdanog tkiva što povećava veličinu ženskih dojki.
Limfni čvorovi
Ovo su mali organi koji su prisutni u celom telu. Limfni čvorovi proizvode limfu koja sadrži limfocite, imunološke ćelije koje se bore protiv infekcija i bolesti. Limfni sudovi prebacuju filtriranu limfnu tečnost iz dojke u limfne čvorove. Aksilarna grupa limfnih čvorova je zadužena za ovaj proces. Ovi limfni čvorovi su prisutni u pazuhu.
Areola
Areola je tamnije, pigmentirano, okruglo područje oko bradavice. Ima male izbočine na površini, a to su lojne žlezde koje oslobađaju masne sekrete koji sprečavaju pucanje areole i bradavice.
Bradavica
Bradavica je odignuta izbočina u sredini areole. Ona je izlaz za mleko tokom dojenja. Sadrži glatke mišiće koji je čine uspravno postavljenom.
Pregledajte redovno dojke
Kancer dojki je, nažalost, sve zastupljenije oboljenje. Javlja se kada ćelije u dojci rastu nekontrolisano i ubrzano. Ovaj proces može biti posledica mutacija ili promena u genima koji kontrolišu rast ćelija dojke. Putem limfe ili krvi rak dojke se može proširiti i na druge delove tela. I muškarci mogu, mada dosta ređe, oboleti od raka dojke.
Prema podacima Američkog društva za borbu protiv raka, rak dojke je drugi vodeći uzrok smrti od raka kod žena nakon raka pluća. Karcinom dojke je najčešći zloćudni tumor kod žena u Srbiji. Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ od ovog tumora svake godine se razboli oko 4.600 žena, a 1.600 umre od ove bolesti. Izgledi za izlečenje su mnogo veći, ako se kancer otkrije u ranoj fazi. Zato, je kako naglašavaju stručnjaci, veoma bitno i redovnim samopregledom, na vreme otkriti neku nepravilnost na dojci.
Kako pregledati dojke?
Dojke bi trebalo da pregledaju i muškarci jer su ove zloćudne promene nekada primetne i kod njih. Dojke se pregledaju pred ogledalom, sa rukama spuštenim na kukove. Proverava se da se da li su njihova veličina i oblik uobičajeni, ispituje se da li ima promene u boji?
Treba potražiti moguća udubljenja, nakupljanja ili ispupčenja kože, promene u položaju bradavice ili ako je bradavica povučena unutra. Ukoliko imate ove promene, uz mogući osip, crvenilo, otok, ili osećate bol obavezno posetite lekara.
Dojke se pregledaju i uz uzdignute ruke, proverite da nema tečnosti iz bradavica. Pregled se obavlja i u ležećem položaju, kružnim pokretima ruku. Potrebno je pregledati tkivo grudi i pazuha, uz neophodan pritisak, u slučaju da osetite neko ispupčenje odmah se posavetujte s doktorom. Imajte na umu i da svaka nepravilnost ili promena na dojci nije zloćudni tumor.
