Stres, izolacija i poremećaj rutine tokom pandemije korona virusa uzeli su danak i ostavili brojne posledice na zdravlje ljudi, što je dovelo do velikog broja povezanih zdravstvenih problema, od povećanja telesne težine do bolova u leđima. Poslednjih godinu i po dana, lekari širom sveta registrovali su značajno uvećanje tri glavna zdravstvena problema – gojaznost, bol u vratu i leđima i poremećaj srčanih stanja.
1. Gojaznost
Čak i pre pandemije, porodični lekar i specijalista medicine gojaznosti, dr Naomi Parrella, primetila je porast broja pacijenata koji traže pomoć zbog zdravstvenih problema povezanih sa težinom. Razlozi, kaže ona, uključuju društvene medije, svest o povezanosti sa hroničnim zdravstvenim stanjima, brigu za kvalitet života i pojavu više mogućnosti lečenja. Pandemija covid 19 takođe je u velikoj meri promenila globalni način na koji su ljudi radili, a koji je podrazumevao prvenstveno rad od kuće, mogućnost bavljenja fizičkom aktivnođću, odnosno vežbanje i generalno – način života većine ljudi. Dr Parrella kaže da su njeni pacijenti doživeli niz promena tokom pandemije:
– Neki od mojih pacijenata rekli su da im je pandemija pomogla da se obavežu i da im je pomogla da postignu uspeh, jer su imali više vremena za san i vežbanje. Drugi pacijenti kažu da je rad od kuće sabotirao njihove prethodne napore, jer imaju lakši pristup hrani i mnogi su se okrenuli hrani jer su u njoj tražili utehu zbog svega što se dešava. Pandemija je takođe navela mnoge ljude da odlože posetu lekaru primarne zdravstvene zaštite, kaže dr Parrella.
– Često se promene u krvnom pritisku, težini, nivou šećera u krvi i drugim laboratorijskim lnalazima možda neće primetiti, sve dok ne posetite lekara. Ove promene mogu signalizirati bolje ili lošije zdravstvene putanje i važno ih je biti svestan. Bez svesti, pojedinci mogu zapostaviti svoje zdravlje – naglasila je dr Parrella. A dugoročno upravljanje težinom može biti komplikovano. Ljudi čiji je gubitak težine poremećen navikama nastalim tokom pandemije mogu se osećati nemotivisano i nisu sigurni kako da se ponovo pokrenu.
2. Bol u leđima i vratu
Bolovi u leđima i vratu su takođe u porastu nakon što je toliko ljudi prešao na sistem rada od kuće. Dr Hong Vu, doktor fizikalne medicine i rehabilitacije, rekla je da nikada nije videla toliko mlađih pacijenata koji traže lečenje zbog bolova u leđima i vratu. Promene u načinu života dovele su do toga da su mnogi ljudi previše vremena sedeli kod kuće, dok su radili i inače, a retko ko ima adekvatno opremljenu kućnu kancelariju, kao što je to slučaj u radnom okruženju.
– Kada razgovaram sa pacijentima o bolovima u leđima i vratu, preporučujem im da poboljšaju ergonomiju njihovog radnog prostora, ako rade od kuće. Dajem im savete o držanju i edukujem ih o tome kako najbolje da sede i postave se tako da podupiru vrat i drže telo u idealnom položaju – napominje dr Vu i kaže da su se i njene strategije lečenja pacijenata promenile. Zbog pandemije obavila je mnoge konsultacije putem telefona i telemedicine. Na početku pandemije većina intervencijskih tretmana bolova (što znači aktivno upravljanje bolom putem injekcija i drugih medicinskih tretmana) bila je stavljena na čekanje, pa se dr Vu zatekla u propisivanju alternativa kao što su lekovi, kućna terapija i vežbe.
Dr Vu takođe nudi savete koji mogu da pomognu kako bismo naše kućno radno okruženje učinili više ergonomskim i boljim za nas:
– Radite vežbe kod kuće kako biste istegnuli telo. Možete raditi vežbe bez bilo kakve opreme
– Istegnite se svaki dan, uključujući i kičmu
– Ojačajte osnovne mišiće. Osiguranje jakih trbušnih, karličnih i leđnih mišića može pomoći u sprečavanju bolova u leđima i drugih problema
– Budite svesni svog držanja, a kada sednete, imajte nešto na stolici da podupre leđa.
– Uvek pokušavajte da držite kolena na istom nivou kao i kukove. Jedan od načina da to učinite je da ispod stola držite kutiju ili jastuk na koji možete staviti noge
– Kada koristite računar, imajte nešto što podržava zglobove i držite ih u neutralnom položaju
– Uverite se da su vam oči na istom nivou kao i računar i da ne gledate gore ili dole.
3. Srčana stanja
Kardiolog dr Daniel Luger, takođe je primetio povećanje sedentarnog ponašanja i povećanje telesne težine među svojim pacijentima. Sada kada se sve više ljudi vakciniše i dobro je poznato da je rizik od prenošenja spolja mali, mnogi pacijenti mogu početi da se vraćaju u normalu. Ali, navike započete tokom pandemije možda neće biti lako prekinuti. A psihološki problemi, poput depresije i anksioznosti, koji su započeli tokom pandemije mogu se nastaviti, posebno s nedavnim porastom novozaraženih slučajeva. Stres je takođe glavni kardiovaskularni faktor rizika koji se nedovoljno rešava, kaže dr Luger.
– Stres ima direktne fiziološke posledice po kardiovaskularni sistem. Posebno tokom pandemije, koja ograničava naše društvene interakcije, stres se može pogoršati, a u kombinaciji sa sedećeim načinom života i nezdravom ishranom, može da poveća rizik od kardiovaskularnih zdravstvenih problema – istakao je kradilog dr Daniel Luger. Iz njegove perspektive, „srčane manifestacije ovih promena ponašanja neće se videti u narednih 10 do 15 godina.“
Dr Luger želi da pacijenti znaju da je sada sjajno vreme da ponovo vežbaju, ako su dugo vremena proveli u kući, i bili neaktivni.
– Dobro je poznato da pacijenti sa dijabetesom i gojaznošću imaju lošije ishode kada obole od covid 19. Ako ste u opasnosti od kardiovaskularnih zdravstvenih problema ili biste mogli biti zabrinuti, sada možete da posetite kardiologa i počnete proaktivno da brinete o svom zdravlju – apeluje dr Luger.