Rak je teška bolest, koja se može uspešno lečiti pravovremenim medicinskim procedurama. U nekim slučajevima, ipak, sama težina bolesti i prvi šok posle dijagnoze često nateraju, i do juče veoma racionalne osobe, da poveruju u neverovatne metode izlečenja. Pojedini pacijenti, skoro da rasprodaju svu imovinu mešetarima, koji im bez osnova obećavaju ozdravljenje.
U većini slučajeva propagirana ishrana samo može dodatno da odmogne
Stručnjaci naglašavaju da je najveća zabluda da je određena hrana lek za kancer. Dodaju da je pacijentima, svakako, veoma potrebna dobro izbalansirana ishrana, kao pomoćna terapija koja će osnažiti organizam i savladati bolest.
– Neko se opredeli samo za živu hranu ili isključivo za makrobiotiku ili čisto vegansku ishranu. U većini slučajeva to ljudima dodatno odmogne. Dolazi do manjka minerala i vitamina, pothranjenosti, a neke osobe propagiraju štetne načine ishrane koji nisu dobri za ljude bolesne od bilo čega, a kamoli od kancera – kaže za portal eKlinika, specijalista strukovni nutricionista dijetetičar Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava“ u Beogradu Aleksa Rašević.
Pacijent slabi i ne može da izdrži hemioterapiju
Pacijenti su uglavnom u prvo vreme u strahu i bez pravih informacija. Svi su čuli da je nekom nešto pomoglo da obuzda tumor. Rašević, koji sarađuje i sa Udruženjem žena obolelih od raka dojke „Budimo zajedno“, priča da su pacijenti ovakve informacije uglavnom, dobili iz „treće ruke“. Najčešće se čuje kako je neko čuo od nekog poznanika da se njegov poznanik izlečio nekim košticama ili biljkama. Malo je onih, koji će reći: „Moja majka, otac, brat ili sestra su se izlečili praktikujući alternativne principe“.
– U međuvremenu, dolazi do deficita nutrijenata, organizam postaje vremenom toliko oslabljen, da ne može da izdrži hemioterapiju i radioterapiju – upozorava Aleksa Rašević.
Da li šećer hrani rak?
Iako, ne postoje relevantni dokazi koji bi mogli potvrditi delovanje sastojaka pšenične trave na ćelije tumora, kod mnogih pacijentkinja bolesnih od raka dojke bio je jedno vreme „popularan“ sok od pšenične trave . „U trendu“ je bio i brokoli, biljka ježovina, imela, peršun, maslačak, zeleni čaj.
Stručnjaci ističu da ne postoji samo jedna dobra hrana. Jedino prava kombinacija različitih namirnica u ishrani može osnažiti telo i pomoći u borbi s bolešću, kažu dijetolozi.
– Ljudi se često slepo drže samo jednog načina ishrane, na primer, dijete bez ugljenih hidrata, Atkinsove, Keto dijete, koje su veliki problem. Misle da šećer hrani rak, a to je zabluda, jer će taj rak iz organizma da uzima svakako nutrijente i da traži glukozu, amino kiseline. Rak ne zna da li je ta aminokiselina, koja se razgradila iz proteina, potekla iz kozjeg mleka, kravljeg sira ili mesa. Ne zna odakle dolazi, pa da rak kaže: „ Aha, ovo je protein iz kozjeg mleka – njega neću, nego ću da uzmem protein iz kravljeg sira“. Isti je princip i sa ugljenim hidratima i drugim hranjivim sastojcima – objašnjava za čitaoce eKlinika portala dijetetičar Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava“ Aleksa Rašević.
On precizira da hrana deluje sistemski i ne samo na jedan deo organizma. Upozorava da će kancer uzimati svakako nutrijente iz tela.
– Ali, pacijent ne sme praktično da liši svoje telo ni jednog hranjivog sastojka. Potrebna je izbalansirana ishrana koja sadrži sve što je potrebno organizmu – ističe Rašević.
Da zaista deluje – alternativa bi bila zvanična medicina
Način ishrane će uvek zavisiti od opšteg stanja svake osobe. Neće se isti principi primenjivati u aktivnoj fazi lečenja i kod nekog ko želi da prevenira bolest. Principi ishrane se usklađuju sa terapijom. U slučaju da je bolesniku pogođen neki organ, pa ne može da guta ili žvaće, prilagođava se ishrana, u odnosu na to stanje, objašnjavaju stručnjaci. Poseban režim, kada je u pitanju terapija kancera, preporučuje se osobama koje gube na telesnoj masi. Ovi bolesnici ne bi trebalo da prate nikakve nemedicinske procedure koje će ih dodatno oslabiti.
– Kada se govori o hrani, ne postoji, čarobni štapić, jer da postoji, ta „farmaceutska mafija“, koju često neki ljudi pominju, prva bi patentirala taj proizvod i prodavala ga kao lek za velike pare. A šta je sa mafijom alternativne medicine, ljudi koji su spremni za svoje preparate da uzmu ogromne količine novca. Šta je sa nadrilekarima, koji koriste te nefunkcionalne terapije, alternativne metode lečenja, koje bi bile zvanična medicina da zaista funkcionišu – pita se Rašević.
Za portal eKlinika, on priča da nikada u životu nije dobio potvrdu iz prve ruke da je nekog neka posebna namirnica ili preparat izlečio od raka.
– Dešava se da, na primer, neko prima radioterapiju i hemioterapiju i koristi neki način ishrane koji ne škodi zdravlju. Pa posle priča da se izlečio koristeći određene namirnice, a izlečila ih je u stvari klasična medicina – naglašava Aleksa Rašević.
Hrana sredstvo za jačanje i prevenciju
Stručnjaci tvrde da je zdrava raznovrsna ishrana, uz zdrave životne navike, redovnu fizičku aktivnost i očuvanje mentalnog zdravlja, u stvari samo dobra prevencija od bolesti.
– Ako se bolest, ipak, dogodi, ishranom pomažemo terapiji da telo ne dođe u stanje deficita, da se bolest ne pogorša. To je, pre svega, uloga hrane da zadovolji sve potrebe tela i da mu pomogne da se izbori sa bolešću – objašnjava Rašević.
Šta posle terapije kancera?
Mnogi pacijenti, koji se leče od tumora, nađu se u nedoumici šta da koriste od ishrane posle dobro završene terapije.
– Ne treba se lišavati ničega, slatkiše i grickalice, naravno da treba izbegavati, ali ne i potpuno izbaciti. Bitno je da se osoba ne opterećuje, jer moramo biti i psihički zdravi. Na nekim veseljima, slavama može se pojesti kolač, parče torte, samo je bitno da se ne stvara navika. Ukoliko imamo dobro regulisanu ishranu 95 odsto vremena, možemo da priuštimo i 5 odsto vremena kako bi se opustili – savetuje Aleksa Rašević.
Da li postoji zdrava i organska hrana?
Poenta je da pacijenti u recidivu budu regulisani i disciplinovani. S druge strane, sve češće se vode polemike i o tome, šta je to zdrava hrana i da li je uopšte ima? Pojedini pacijenti s tumorima vide rešenje u organskoj ishrani, koja je nekoliko puta skuplja od običnih namirnica.
– Nisam ni za, niti protiv organske hrane, ali problem je kada ljudi kažu da neće da jedu paradajz zato što je plastičan, a jedu u pekari. Izduvni gasovi automobila mogu da nam načine mnogo više štete, nego prskani paradajz – kaže Rašević i podseća da se pod organskom podrazumeva ona hrana koja je uzgajana bez upotrebe pesticida, veštačkog đubriva ili hormona.
Kakva je korist od jabuka koje koštaju 400 dinara?
Postavlja se pitanje koliko može ova hrana da se zaštiti od uticaja okruženja?
– Nedozvoljenih materija ima u vazduhu, voda je često neispravna. Većina ljudi živi u gradovima gde je izložena stalnom zagađenju. Poenta je da se jede povrće, voće, mlečni proizvodi, meso, masti, ulja, jaja… odnosno svih sedam grupa namirnica. U slučaju da imamo priliku, naravno da ćemo pre birati neki domaći proizvod, ali ako neko ima ograničen budžet i ne može da priušti jabuku koja, na primer košta 400 dinara za kilogram, neka kupi obične jabuke. Sam benefit u razlici između namirnica neće biti veliki ili će biti neznačajan, ili nikakav, poenta je da sve grupe namirnica budu zastupljene u ishrani – objašnjava Rašević.
Kinoa ili pšenica?
Kada je u pitanju ishrana i zdravih i bolesnih ljudi dosta se priča i o konceptu hrane lokalnog podneblja, čiji je zagovornik i dijetetičar Aleksa Rašević.
– Dobro je jesti hranu na koju smo navikli a koja je iz našeg okruženja, ali ne bi trebalo tome pridavati toliki značaj, pa jesti samo lokalne namirnice. Krompir je stigao sa nekog drugog područja, paradajz isto. Kada se pojavio brokoli on je bio „zakon“, heljda takođe, sada su u trendu čija semenke, kinoa. Ali, ako želite na primer integralnu namirnicu, možete da skuvate žito, pšenicu. Ne postoji ništa integralnije od pšenice, nećete ništa više u zdravstvenom smislu dobiti od kinoe, u odnosu na pšenicu – precizira Rašević.
Ima li koristi od suplemenata?
Na tržištu je u isto vreme i na hiljadu različitih suplemenata. Stručnjaci naglašavaju da bi suplementi morali da se koriste, samo ako postoji dokazan manjak nekog minerala ili vitamina.
– Nemoguće je ući u trag svakom suplementu, jer ih je zaista mnogo. Zdrav čovek kroz hranu dobija potrebne količine svih nutrijenata. Suplementacija je nekada korisna, ako nemamo dovoljno gvožđa ili gubimo usled dijareje velike količine elektrolita. S druge strane, ne treba pribegavati suplementaciji, koja obećava poboljšanje i izlečenje, jer da to zaista funkcioniše, suplement ne bi bio suplement, nego lek – kaže Rašević.
Suplementacija samo kada je neophodna
Sagovornik eKlinika portala dijetetičar Aleksa Rašević objašnjava da suplementi, mogu biti opasni u kombinaciji s nekim lekovima.
– Problem je što nije moguće ispitati na hiljade suplemenata i njihove interakcije s velikim brojem lekova. Sada imate ogromne količine ekstrakata biljaka za koje i ne znamo kako mogu delovati na organizam. U pozitivnom smislu ne utiču nikako, nema pozitivnih dejstava, a da li ima negativnih – nije poznato. Ali, viđao sam velike probleme kod ljudi koji su koristili nekontrolisano suplemente. Nekada je moguća interakcija s lekovima i pogoršanje stanja pacijenta – upozorava Rašević i tome moraju da vode računa hronični i teški bolesnici, i da kako dodaje Aleksa Rašević, suplementaciju koriste samo ako je neophodna i pod nadzorom lekara.
Ja Sam odusevljena tekstom I tumacenjem kakva treba da bude ishrana.Sve cestitke doktoru.