Svaka hrana koju unesemo u naš organizam utiče na njega, kao i na neke organe posebno. Uticaj varira u odnosu na stanje i senzibilnost organa, ali i vrstu hrane, odnosno sastojke koje sadrži. Interakcija koju hrana pravi sa našim organima može biti neprimetna, ali i burna, što je takođe individualno. Ljuta hrana svakako spada u onu koja često izaziva reakcije, ali i polemike oko toga da li je za naše zdravlje korisna ili mu šteti. Definitivno – oni koji u njoj uživaju tvrde da je za njih sigurno blagotvorna, ali je takođe neosporna činjenica i da neke grupe bolesnika nikako ne smeju da je konzumiraju. Takođe, ključ je u umerenosti.
Ljuta hrana može da pomogne da živite duže
Prema opsežnoj populacionoj studiji objavljenoj u medicinskom časopisu The BMJ 2015. godine, navodi se da su u poređenju sa onima koji su jeli zaljućenu i ljutu hranu, manje od jednom nedeljno, oni koji su je konzumirali 6 ili 7 dana nedeljno, pokazali smanjenje ukupnog mortaliteta za 14 odsto. Zanimljivo je takođe da je veza između konzumiranja ljute hrane i ukupnog mortaliteta bila jača, a brojke više, čak i od onih koji nisu konzumirali alkohol.
Može li ljuto da izazove čir?
Neki doktori, poput gastroenteorologa dr Edwina K. Mc Donalda iz Čikaga, ne samo da tvrde da začinjena hrana ne izaziva čireve, već i da može da pomogne.
– Često dijagnostikujem čir kod ljudi, a oni onda obično za to okrive ljutu hranu. Uz to, ujedno ignorišu činjenicu da lekove poput ibuprofena uzimaju stalno, ili da možda imaju Helicobacter Pilory, bakteriju koja je jedan od najčešćih uzroka pojave čira – kaže dr Mc Donald.
Suprotno opštem mišljenju, više studija je pokazalo da kapsaicin, aktivni sastojak iz ljute paprike, zapravo podstiče proizvodnju kiseline u želucu, i praktično bi mogao da se smatra i lekom za sprečavanje razvoja čira kod ljudi koji uzimaju nesteroidne antiinflamatorne lekove.
Iako je potrebno više istraživanja, neka su potvrdila efekte kod karcinoma
Američka asocijacija za istraživanje raka objavila je rezultate istraživanja u kojima se ističe da kapsaicin može da uništi ćelije raka prostate, izazivajući ćelijsku smrt (apoptoza). Takođe se došlo do podataka da su se ljudski tumori prostate, tretirani kapsaicinom smanjili za petinu, u odnosu na kontrolne. Istraživanja Notingemskog Univerziteta ponudila su dokaze da kapsaicin može da izazove i smrt humanih ćelija raka pluća, a neka istaživanja sprovedena u Kini i Japanu navode da kapsaicin deluje kao inhibitor rasta ćelija koje su razlog nastanka leukemije.
Trovanje kapsaicinom može biti smrtno opasno
Kada kapsaicin dođe u kontakt sa kožom, a posebno sa očima, reakcija je izuzetno burna jer izaziva jače lučenja suza, bol, pa čak i pojavu konjuktivitisa, a ako ga udahnete u većoj količini, može da pravi smetnje u disanju. Zbog toga i jeste sastavni deo suzavca. Treba biti oprezan jer je u ogromnim količinama kapsaicin potencijalno smrtan, uz fizičke manifestacije poput otežanog disanja, promena na koži koja poplavi, i konvulzija. Naravno, reč je o ogromnim količinama kojima čovek nikada nije izložen.
Ljutina ne izaziva i ne pogoršava hemoroide, ali može da nadraži analne pukotine
U studiji objavljenoj u časopisu Bolesti debelog creva i rektuma, istraživači su nasumično pratili osobe sa hemoroidima od kojih su neke uzimale placebo, a neke kapsulu čilija u prahu. Otkriveno je da ljute kapsule nemaju efekta na simptome hemoroida. Međutim, ovo ne važi za osobe koje imaju analne fisure (oštećenja ili pukotine u sluzokoži analnog kanala ili na samom izlazu anusa). One su izuzetno bolne i takođe zahtevaju terapiju, a istraživanja su pokazala da ljuta hrana može da ih dodatno iziritira.
Ljuta hrana kao sredstvo za mršavljenje
Prema meta-analizi 90 različitih studija, koje su razmatrale ulogu kapsaicina u kontroli i regulaciji telesne težine, ljuta hrana smanjuje apetit i povećava potrošnju energije. Zbog toga je korisno konzumirati je ako ste na nekom reudukcionom režimu ishrane, ali u umerenim količinama.
U kojim slučajevima može da izazove bol i probleme
Kod nekih osoba, konzumiranje ljute hrane može izazvati bol u trbuhu, a rezultat brojnih studija je činjenica da može da izazove probleme kod osoba sa dispepsijom (otežanima varenjem). Isti slučaj je i sa osobama koje pate od sindroma iritabilnog creva (IBS). Druga studija je pokazala da oni koji konzumiraju ljutu hranu neumereno, ili do 10 puta nedeljno, imaju 92 odsto veće šanse da dobiju IBS, u poređenju sa onima koji je nikada nisu konzumirali, i to je slučaj i kod žena i kod muškaraca. Osobe sa inflamatornim bolestima creva (Kronova bolest ili ulcerozni kolitis) ovu hranu takođe treba da izbegavaju.
