Varenje hrane zahteva više energije nego bilo koja druga funkcija u ljudskom telu. Stoga nije čudo što se osećamo iscrpljeno nakon obilnog ručka, čak i kada konzumiramo ono što volimo. Dobra vest je da ima načina da ovaj proces olakšamo i ubrzamo.
Šta savetuje nutricionista: Kako najlakše ispoštovati pravilo za varenje hrane koje „radi”
Ukoliko ne postoje bolesti koje utiču na organe digestivnog sistema, proces varenja možemo da učinimo bržim i efikasnijim tako što ćemo pronaći najbolji način oslobađanja dodatne energije. Kombinovanje hrane je jedan od nejjednostavnijih trikova za olakšavanje varenja. Iako principi kombinovanja namirnica mogu biti veoma složeni, u zavisnosti od pristupa stručnjaka i lične anamneze, postoje i prosti pristupi, koji „rade” kod većine ljudi. Nutricionista Megane Gilmour savetuje:
– Dovoljno je da izaberete samo jednu hranljivu namirnicu koja će biti baza za svaki obrok, onu koju u tom trenutku najviše želite. Ostatak tanjira popunite svežim ili kuvanim povrćem bez skroba. Lako je, zar ne? Tako pojednostavljujemo pripremu obroka, što olakšava i rad digestivnom sistemu. Nema nikakve potrebe da teramo želudac da obrađuje previše hrane odjednom, čak i ako ima visoku nutritivnu vrednost. Tako ćemo izbeći osećaj nadutosti i umora koji nam može pokvariti ostatak dana.
Studije potvrdile ko najčešće remeti varenje: Koji ljudi se uglavnom prejedaju?
Studije su pokazale da ljudi imaju tendenciju da se prejedaju jesu upravo oni koji na raspolaganju veliki izbor hrane u toku jednog obroka. Paradoks je da do prejedanja često dovodi nekontrolisano unošenje kvalitetnim namirnicama, koje imaju dobar nutritivni sastav i imaju zadovoljavajuću količinu hranljivih sastojaka. Pojednostavljivanjem obroka i dobrim kombinovanjem prirodno ćemo jesti manje, bez potrebe za brojanjem kalorija ili brige o veličini porcija.
Najbolje od svega je, podsećaju stručnjaci, što ne moramo da se odreknemo nijedne grupe namirnica koje volimo. Samo je potrebno da ih ne konzumiramo odjednom.
Kako se hrana deli i na koji način se pravilno kombinuju namirnice
Prema nutricionističkoj tabeli koje se pridržava Megane Gilmour,hrana je podeljena u četiri opšte kategorije:
- sveže voće
- skrob
- proteini životinjskog porekla
- orašasti plodovi/semenke/sušeno voće.
Za pravilno kombinovan obroka, navodi Gilmour, jednostavno treba odabrati jednu kategoriju.
– Jedite samo hranu iz te odabrane kategorije u tom obroku. Namirnice unutar iste kategorije se dobro kombinuju, a možete dodati i bilo šta iz neke druge kolone u umerenoj količini. Sačekajte 3-4 sata između obroka pre nego što pređete na drugu kategoriju – dodaje nutricionista.
Primeri pravilno kombinovanih obroka
1. Primer pravilno kombinovanog skrobnog obroka:
Sendvič od integralnog hleba sa avokadom, senfom, salatom, paradajzom i semenkama, uz salatu od lisnatog povrća i pečeni batat sa puterom. Nakon ovog obroka možete se zasladiti crnom čokoladom.
2. Primer pravilno kombinovanog obroka sa životinjskim proteinima:
Salata od lisnatog zelenog povrća sa čeri paradajzom i kozjim sirom, nakon čega sledi pečena riba sa prilogom od pečenog brokolija i karfiola. Za desert takođe možete izabrati crnu čokoladu.
3. Primer pravilno kombinovanog obroka sa orašastim plodovima, semenkama ili sušenim voćem:
Salata od lisnatog zelenog povrća sa sušenim brusnicama i sirovim orasima, uz humus sa svežim povrćem kao prilog. Za desert možete uzeti parče neke sirove poslastice od sira ili kolačića sa bademovim puterom.
4. Kada jesti sveže voće?
Gilmour kaže da je u odnosu na lične afinitete sveže voće ipak najbolje jesti ujutro, na prazan stomak.
Voće se, prema njenim rečima, obično vari veoma brzo, u roku od 30 minuta nakon jela. Ne preporučuje se nakon obroka jer može izazvati fermentaciju, gasove i nadutost, te doprineti prekomernom rastu bakterija u telu. Voće možete jesti kao popodnevnu užinu ili posle vežbanja, ali uz poštovanje pravila da je prošlo 3-4 sata od poslednjeg pravilno kombinovanog obroka.
