Hleb može da „zatrpa“ creva: Kako reaguje organizam kada ga izbacimo iz ishrane

Kada hleb izbacimo iz ishrane, i generalno ugljene hidrate, telo može da oseti izvesno olakšanje, ali s druge strane "vreba" nas problem

Odluku da izbacimo hleb iz ishrane obično donosimo u nekoliko slučajeva - neki su zdravstvene prirode, a neki su u stvari samo lična odluka o promeni fizičkog izgleda. Kada hleb izbacimo iz ishrane nutricionisti kažu da to može da dovede do različitih fizioloških i psiholoških efekata, uključujući potencijalni gubitak težine ili promene nivoa šećera u krvi.

Previše hleba i peciva može da "zatrpa creva"

Preporučujemo

Izbacivanje hleba iz ishrane može da izazove različite reakcije u organizmu, u zavisnosti od toga koliko je hleb (generalno ugljeni hidrati) bio zastupljen u prethodnoj ishrani, kao i od opšteg zdravstvenog stanja čoveka. Gastroenterolozi ističu da ljudi koji jedu previše hleba i peciva, posebno od pšeničnog brašna, na neki način "zatrpavaju" creva. A kada izbace hleb iz ishrane mogu da iskuse da se manje nadimaju, kao i poboljšanu probavu, dok drugi mogu da osete umor, glavobolju ili promene raspoloženja. Konkretan uticaj zavisi od individualnih faktora, vrste hleba koji se eliminiše i čime se on kao namirnica zamenjuje.

Već godinama traje i primenjuje se trend ishrane sa niskim unosom ugljenih hidrata, a hleb je odavno "eliminisana" namirnica. A i testenine su precenjene. Dijetetičari naglašavaju da bez obzira da li iz ishrane izbacujete rafinisane, integralne žitarice ili ugljene hidrate uopšte, efekti mogu značajno da variraju.

Kako reaguje telo kada izbacimo hleb iz ishrane?

Kada smanjite unos ugljenih hidrata, prvo što možete da primetite je koliko se lakše osećate, lakše dišete, a i brže gubite kilograme. Međutim, izbacivanjem hleba iz ishrane ne gubite masnoće, već vodu. S druge strane, ugljeni hidrati su, kako stručnjaci podsećaju, glavni izvor energije potrebne mozgu.

- Kada se ugljeni hidrati skladište u telu u obliku glikogena, svaki gram ugljenih hidrata skladišti tri do četiri puta veću težinu u vodi. Dakle, čim smanjite unos ugljenih hidrata i počnete da koristite svoje zalihe glikogena, izgubićete značajnu količinu vode - objašnjava dijetetičar Marie Spano, član Centra za nutricionističke vežbe.

Dakle, gubitak telesne mase, posebno u početnim danima izbacivanja hleba iz ishrane, znači da je telo izbubilo vodu, a ne masnoće jer hleb sadrži ugljene hidrate koji vezuju vodu. Kada smanjimo  unos ugljenih hidrata, telo gubi i zalihe glikogena, a samim tim i zalihe vode koja se vezuje za ugljene hidrate (od 2 do 3 kg u prvim danima).

Zašto se dešava da se čovek oseća kao da ima grip kada izbaci hleb iz ishrane?

- Ugljeni hidrati su glavni izvor energije za mozak. Kada osoba smanji unos ugljenih hidrata, mozak radi na "isparenja", posebno kada se zalihe glikogena smanjuju i iscrpljuju. Na kraju, kada sav taj glikogen nestane, naše telo razgrađuje masti i koristi male fragmente ugljenika koji se nazivaju ketoni. Rezultat tog procesa su loš zadah, suva usta, umor, slabost, vrtoglavica, nesanica, mučnina i magla u mozgu. U osnovi, osećate se kao da imate grip. Na kraju se vaše telo prilagođava radu na ketone, tako da se ne osećate tako loše, ali oni i dalje nisu uobičajen izvor energije za naše telo - objašnjava Spano.

Ako izbacimo hleb iz ishrane treba ga nadoknaditi integralnim žitaricama kako bi sprečili pad nivoa šećera u krvi i želju za hranom

Rafinisani ugljeni hidrati su poznati po tome što naglo podižu nivo šećera u krvi samo da bi se on ponovo spustio. A nedavno istraživanje objavljeno u  American Journal of Clinical Nutrition pokazuje da ova "vožnja rolerkosterom" aktivira centre zavisnosti u mozgu, što dovodi do naknadne želje za hranom.

- Međutim, izbor integralnih žitarica bogatih vlaknima može da spreči pad nivoa šećera u krvi i spreči želju za hranom - ističe nutricionista Alex Caspero, vlasnik kompanije Delicious Knowledge.

Vrsta žitarica koju izbacujemo iz ishrane takođe pravi veliku razliku. Na primer, studija iz 2014. godine objavljena u časopisu PLOS ONE otkrila je da rafinisani ugljeni hidrati povećavaju nivo masne kiseline (palmitoleinske kiseline) u telu, što povećava rizik od srčanih oboljenja i dijabetesa tipa 2. U međuvremenu, prema American Heart Association, integralne žitarice mogu da poboljšaju nivo holesterola u krvi i smanje rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara, gojaznosti i dijabetesa tipa 2. Što izbor čini mnogo jasnijim.

Cela zrna žitarica su odličan izvor gvožđa, magnezijuma i vitamina B, i svi oni su ključni za održavanje nivoa energije, podseća Spano i napominje da mnogi ljudi već imaju manjak magnezijuma.

- Pored toga, budući da su ugljeni hidrati važan izvor goriva za naše telo, sve naše ćelije usporavaju funkciju bez zdrave zalihe - upozorava Caspero.