Napad najčešće izaziva epilepsija, ali, ova bolest nije jedini uzrok koji može da ga izazove. Svakog minuta, svakog dana, tokom čitavog života, mozak naporno radi. On kontroliše sve – od toga koliko brzo čitamo ovaj članak, do toga koliko puta oko trepne dok čitamo.
Mozak je u stanju da kontroliše sve radnje. I voljne i nevoljne, i to kroz rad nervnih ćelija ili neurona. Prema nekim procenama, mozak se sastoji od 100 milijardi neurona, navodi se u Proceedings of the National Academi of Sciences. Ti neuroni stalno komuniciraju jedni sa drugima putem hemijskih signala zvanih neurotransmiteri, koji pokreću električnu aktivnost u mozgu. Ti neurotransmiteri mogu da učine ćelije aktivnijim ili mogu da priguše aktivnost ćelije, navodi američki National Institute of Neurological Disorders and Stroke (NINDS).
Kada mozak pravilno funkcioniše, neuroni komuniciraju brzo i efikasno. Ali, ponekad neuroni ne rade kako treba. Onda je komunikacija između moždanih ćelija prekinuta. Tada dolazi do napada. Međutim, šta tačno izaziva taj poremećaj u komunikaciji između ćelija? Evo šta sve treba da znati o tome šta izaziva napad, uključujući i zašto bi neko mogao da doživi napad po prvi put, kao već odrasla osoba.
Na najosnovnijem nivou, napad je uzrokovan naletom nekontrolisane, abnormalne električne aktivnosti u mozgu između moždanih ćelija ili neurona, navodi US National Library of Medicine, dok Svetska zdravstvena organizacija ističe da će čak jedna od 10 osoba doživeti napad tokom života. Napadi su najčešće povezani sa epilepsijom. To je poremećaj koji nastaje u mozgu kada osoba ima ponavljane napade tokom vremena. Tehnički gledano, osobi može da bude dijagnostikovana epilepsija ako ima dva neprovocirana napada (ili jedan neprovocirani napad sa verovatnoćom drugog), prema Epilepsy Foundation.
– Epilepsija znači da samo životni usponi i padovi povremeno mogu da dovedu do napada. Kod tih osoba je prag za napade niži – kaže dr Vikram Rao, profesor neurologije na University of California.
Ali nije samo epilepsija ono što može da izazove napade. Postoji dosta stvari koje mogu da izazovu abnormalnu električnu aktivnost. Uglavnom, ovi uzroci su posledica neke vrste povrede ili bolesti koja utiče na mozak. „Svaki mozak može da izazove napad pod određenim uslovima“, kaže dr Rao, a najčešći uzroci napada su:
Neki ljudi takođe mogu da imaju neprovociran napad. Ovaj napad nije uzrokovan osnovnim stanjem ili problemom. On ne prerasta u epilepsiju i tehnički se nazivaju idiopatskim napadima. Obično se javljaju kod dece i mladih odraslih osoba, ali se mogu desiti u bilo kom uzrastu. Prema smernicama objavljenim u časopisu Neurology 2015. godine, odrasli koji imaju neizazvan prvi napad su u najvećem riziku da dožive drugi u prve dve godine nakon početnog napada. Taj rizik nastavlja da se smanjuje kako godine odmiču.
Za ljude koji su imali napade u prošlosti, veća je verovatnoća da će se ti napadi pojaviti u određenim situacijama. Ovi napadi su poznati kao okidači napada, prema Epilepsy Foundation. U okidače spadaju:
Ovi pokretači mogu biti veoma specifični za neke ljude. Stanje je poznato kao „refleksna epilepsija“, prema Epilepsy Foundation. Tada se napadi javljaju dosledno kao reakcija na određeni stimulus (na primer fotosenzitivna epilepsija, kada se napadi pokreću treperenjem svetla).
Ponekad, međutim, teško može da se zna šta je tačno okidač za napade, zbog čega lekari često predlažu vođenje „dnevnika napada“ kako bi se lakše pratili napadi. Epilepsy Foundation preporučuje da se zabeleži vreme napada, da li se napad desio zbog neke posebne situacije i kako se osoba osećala pre i posle napada. Kada se potvrdi sumnjivi okidač, takođe može da se zabeleži u dnevniku – čak i ako nije doveo do napada. Ovo može da pomogne pacijentu i lekaru da se odredi okidač napada, jer nekada ima čak i višestrukih okidača. Tako se poboljšava plan lečenja i smanjuje efekat okidača.