Student medicine Mark Swerdlow napravio jednostavan uređaj za kontrolu dijabetesnog stopala Foto: Mark Swerdlow
Dijabetesno stopalo je jedna od komplikacija do koje može da dovede dijabetes. Nastaje kada se na stopalu obolelog od dijabetesa pojave otvorene rane, koje mogu da se jave i na drugim delovima tela. Najčešće se u početku razviju mali žuljevi ili plikovi koji prokrvare i uzorkuju nastajanje čira. Zbog toga je veoma važno da dijabetičari što češće proveravaju stanje svojih stopala.
Pacijentima sa čirevima na stopalima ili onima koji su u opasnosti da im se stvore zbog visokog nivoa šećera u krvi, savetuje se redovan pregled stopala. Međutim, to u kućnim uslovima mnogima nije jednostavno. Neke osobe su slabije pokretne, neke imaju probleme sa vidom. Oni koji žive sami možda nisu u prilici da zatraže od neke druge osobe da im ona proveri stanje stopala. Pojedini pokušavaju da koriste ručna ogledala, ali ni to nije uvek jednostavno. Takođe, ne mora da znači da će na takav način uspeti da vide realno stanje.
Da bi rešio ovaj problem, student medicine Mark Swerdlow (University of Southern California, Keck School of Medicine), napravio je jednostavan uređaj. Uz korišćenje 3D štampe, pacijentima je omogućeno da snime standardizovane fotografije cele donje površine stopala mobilnim telefonom. To čine dodirujući pod nogama, i koristeći telefonsku aplikaciju sa glasovnim komandama. Način rada ovog uređaja je predstavljen tokom nedavne video konferencije Diabetes Technology Society, a rezultati studije na 15 pacijenata objavljeni su u Journal of Diabetes Science and Technology.
– Najveća prednost je u jednostavnosti je ovaj način može da koristi svako, i to što omogućava da se fotografije pošalju lekaru – rekao je Swerdlow, autor predloga nove metode.
„Stopalo-selfi“, sistem za prevenciju stanja poznatog kao dijabetesno stopalo, sastoji se od platforme za petu, držača za pametni telefon i baze koja ih povezuje preko teleskopskih šipki. Aplikacija za pametne telefone „Foot Selfie“ za iOS i Android sisteme upućuje korisnike da snimaju fotografije uz aktiviranje glasom. Onda ih šalju na zaštićeni server za čuvanje podataka, gde čekaju da ih pregleda lekar. Takođe, aplikacija podseća pacijente da odrade proceduru fotografisanja stopala, ako to nisu uradili u poslednja 24 sata.
Uređaj se nalazi na podu ispred obolelog koji sedi. Osoba sa dijebetesom otvara aplikaciju za telefon na ekranu, i stavlja telefon u držač. Zatim stavlja petu na platformu tako da cela donja strana stopala bude okrenuta ka telefonu. Glasovna komanda pokreće fotografisanje, a aplikacija zatim zvučno obaveštava pacijenta da se prebaci na drugu nogu. Fotografije mogu da se uvećaju, pogledaju, selektuju i zatim otpreme lekaru.
Ispitanici su bili 10 muškaraca i 5 žena, prosečne starosti 57 godina. Svi su bili u trećoj kategoriji rizika za dijabetesno stopalo po skali American Diabetes Association Diabetic Foot Risk. U toj grupi su, inače, oni koji imaju dijabetes sa prethodnom istorijom čira ili amputacije donjih ekstremiteta. Na početku studije, tri pacijenta su imala pet različitih aktivnih rana, a njih devetoro je imalo 13 različitih preulcerativnih lezija.
Učesnicima je naloženo da svakodnevno slikaju svoja stopala i u proseku su praćeni 5 meseci. Vreme koje je bilo potrebno za korišćenje „stopalo -selfi“ sistema je u proseku iznosilo 5 minuta. Istraživači su pregledali fotografije svakodnevno. Identifikovano je 7 novih rana i 26 novih preulcerativnih lezija, a primećeno je i zarastanje 7 rana i poboljšanje kod 20 preulcerativnih lezija. Od pet osoba hospitalizovanih tokom studije, problemi sa ranama na stopalu bili su razlog samo kod jednog pacijenta.
Većina učesnika je izjavila da će nastaviti da fotografiše svoja stopala svakodnevno ili svaki drugi dan, i kada se završi studija. Na skali od 1 do 10, uređaju su dali ocenu 10. Svi su odgovorili potvrdno da pitanje da li je sistem koristan za praćenje stanja stopala. Kao odgovor na pitanje „Koliko vam se ovaj sistem čini korisnim u prevenciji čireva na stopalima?“, srednji rezultat je porastao sa 8 na počecima studije, do 9,5 nakon 6 meseci.
Procenat onih koji su rekli da bi koristili „stopalo-selfi“ sistem u odnosu na svoje prethodne metode skrininga stopala bio je 80 odsto u prvoj nedelji, a i 90 odsto nakon 6 meseci. Sve vreme trajanja studije, ispitanici su imali stav da bi preporučili sistem nekom drugom ko je zabrinut zbog razvoja rana ili čireva na stopalu. Na skali od 1 (uopšte) do 10 (apsolutno) a na pitanje „Da li su prednosti korišćenja sistema veće od nedostataka?“, srednji rezultat je bio 10 tokom čitave studije.
„Stopalo-selfi“ sistem još uvek nije komercijalno dostupan, ali Mark Swerdlow i njegove kolege istražuju načine za masovnu proizvodnju i nameravaju da sprovedu veću studiju. Inače, čirevi dijabetesnog stopala su prilično česta pojava kod obolelih od ove bolesti. Uz to, oni su osnov za najviše hospitalizacija, ako se govori o komplikacijama dijabetesa. U najvećem riziku su oboleli od dijabetesa (oba tipa), osobe starije od 45 godina, gojazni ljudi, višegodišnji pušači, oni koji imaju probleme sa cirkulacijom i krvnim sudovima. Čirevi na dijabetesnom stopalu su jedan od najčešćih uzroka osteomijelitisa ili infekcije kostiju stopala. Nažalost, ova pojava može da dovede čak i do amputacije u cilju sprečavanja širenja infekcije.