Najbolji način da se utvrdi nivo LDL holesterola je da se uradi analiza krvi Foto: Shutterstock
LDL holesterol ili „loš“ holesterol se prati jer je on faktor rizika za pojavu srčanih oboljenja. Holesterol je voštana supstanca, nalik masti, koja se nalazi u svim ćelijama tela, jer je neophodan za zdravlje celog tela. Potreban je za stvaranje hormona i varenje masne hrane. Holesterol se u ishrani nalazi u većini namirnica životinjskog porekla – mesu, živini, jajima, morskim plodovima i mlečnim proizvodima.
Holesterol se prenosi kroz krv pomoću dve vrste proteina koji se nazivaju lipoproteini. Ovi lipoproteini su – LDL (lipoprotein niske gustine), koji se ponekad naziva „loš“ holesterol i HDL (lipoprotein visoke gustine), ili ono što se obično naziva „dobar“ holesterol.
Ako je holesterol neophodan za opšte zdravlje, zašto bi jedna vrsta holesterola bila loša? Jednostavno rečeno, ako ima previše LDL holesterola, koji prolazi kroz krvne sudove, on vremenom počinje da se nakuplja na bočnim stranama tih krvnih sudova. Ovo nakupljanje se obično naziva „plak“. Nakupljanje plaka u krvnim sudovima može na kraju da dovede do toga da ti krvni sudovi postanu uži. Što su krvni sudovi uži, to krv teže dolazi do srca i drugih organa. Kada protok krvi postane blokiran, može da se javi bol u grudima (angina), pa čak i srčani udar. HDL holesterol, s druge strane, vraća holesterol u jetru kako bi se eliminisao iz tela.
Generalno, većina odraslih želi da zadrži nivo LDL holesterola u određenom opsegu. Pošto mnogi drugi faktori utiču na ove brojke, važno je da lekar proveri nivo LDL holesterola kako bi napravio preporuke za pacijenta.
poželjna vrednost < 2,6 mmol/L
granična 2,6 – 3,34 mmol/L
visoki rizik 3,35 – 4,89 mmol/L
izuzetno visoki rizik ≥ 4,9 mmol/L
Izuzetno visok nivo LDL holesterola, može da se manifestuje uvidu malih izbočina na koži koje se nazivaju ksantomi. Takođe mogu da se jave i sivo-beli prstenovi oko rožnjače oka koji se nazivaju kornealni arkus.
Pored srčanog udara, postoje i druge ozbiljne komplikacije nelečenja „lošeg“ holesterola. To su:
ateroskleroza, koja predstavlja nakupljanje plaka po celom telu
bolest karotidnih arterija
koronarna bolest srca
bolest perifernih arterija
moždani udar
iznenadni zastoj srca.
Ljudi koji duži vremenski period imaju visok holesterol ili će dobiti terapiju ili će morati na operaciju.
Najbolji način da se utvrdi nivo LDL holesterola je da se uradi analiza krvi. Lekar može da traži analizu i zbog porodične istorije jer je ponekad visok holesterol nasledan. Test koji se radi zove se lipidni panel. Ovaj panel prikazuje LDL, HDL i druge vrste ne-HDL holesterola koji mogu da povećaju rizik od različitih komplikacija.
Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) je objavio istraživanje, koje je rađeno između 2015. i 2016. godine po kome više od 12 procenata odraslih starijih od 20 godina ima visok ukupan nivo holesterola. Iako je poznato da su osobe koje žive sa visokim holesterolom izložene povećanom riziku od razvoja srčanih bolesti, nova istraživanja sugerišu da osobe koje dugo žive sa umereno visokim holesterolom, a takođe imaju i viši krvni pritisak, imaju isti rizik od srčanih bolesti kao oni koji imaju visok holesterol kraći vremenski period.
Svako treba da proverava holesterol, počevši od 20 godine, pogotovu mlade osobe koje imaju rizik za dobijanje holesterola. Ove osobe treba da rade analize na svake 4 godine. Muškarcima od 45 do 65 godina i ženama od 55 do 65 godina se savetuje da proveravaju nivo holesterola na godišnjem nivou.
Rizik od visokog holesterola kod svih ljudi raste sa godinama. Kada smo stariji, našem telu postaje teže da filtrira holesterol. Porodična istorija je takođe faktor za porast holesterola. Iako je nemoguće kontrolisati starenje i porodičnu istoriju, postoje neka ponašanja koja povećavaju rizik od razvoja visokog holesterola koja se mogu promeniti.
Pojedini ljudi, koji su gojazni i imaju dijabetes tipa 2, u većem su riziku od povećanja lošeg holesterola i pada dobrog holesterola. Ove osobe moraju da slušaju savet lekara kako bi smanjile faktore rizika. Preporuke idu od smanjenja kilograma do odgovarajuće ishrane kod osoba sa dijabetesom tipa 2.
Ostala rizična ponašanja su:
Ako je dijagnostikovan visok LDL, dobra vest je da postoje načini da se on smanji. Ako je lekar zabrinut zbog visokog nivoa holestorola može da propiše lekove:
Statini: Statini su najčešće propisani lekovi za visok holesterol. Pokazalo se da smanjuju rizik od srčanog i moždanog udara kod osoba sa visokim LDL
Ezetimibe: Ovi lekovi se ponekad propisuju ako statini nisu efikasni.
Sekvestranti žučne kiseline: Ovi lekovi se propisuju ako pojedinac ne može da uzima statine ili ako nivo holesterola treba da se snizi više nego što to mogu sami statini.
PCSK9 inhibitori: PCSK9 inhibitori se ubrizgavaju u kožu svakih nekoliko nedelja i propisuju se kada je neko pod neuobičajeno visokim rizikom od komplikacija.
Lomitapide i Mipomersen: Ovi lekovi se obično propisuju za osobe koje imaju porodičnu istoriju visokog holesterola.
Lekar će verovatno preporučiti određene promene u načinu života bez obzira na to da li su propisani lekovi.
Ako test lipida pokaže visoke ili granično visoke nivoe LDL holesterola, lekar će najverovatnije preporučiti neke promene u načinu života, koje mogu pozitivno da utiču na nivo holesterol u celini. Redovana fizička aktivnost i zdrava ishranu pomažu u snižavanju holesterola i krvnog pritiska. U ishranu ubacite posno meso, plodove mora, mleko bez masti ili malo masti, sir i jogurt, integralne žitarice, voće i povrće.
Ograničite unos alkohola. Previše alkohola može da poveća trigliceride. Povišeni trigliceridi sa visokim nivoom LDL holesterola, mogu da povećaju rizik od srčanog i moždanog udara. Ograničavanje unosa alkohola ili njegovo potpuno isključivanje može pomoći telu da se oporavi.