Krvna plazma se bori protiv infekcija i čisti organizam od štetnih materija

Krvna plazma je svetložuta tečnost od koje se većinom sastoji ljudska krv i čini više od polovine (oko 55 odsto) ukupnog sadržaja krvi. Plazma je deo krvi koji se često zaboravlja. Bela krvna zrnca, crvena krvna zrnca i trombociti su važni za funkcionisanje tela. Ali, i plazma igra ključnu ulogu, jer ova tečnost prenosi komponente krvi po celom telu, pre svega vodu, soli i enzime. Od vitalnog je značaja za borbu protiv infekcija, održavanje ispravnih pH nivoa krvi, zgrušavanje krvi i transport i eliminaciju štetnih materija iz organizma. Mnogi ljudi mogu da doniraju krvnu plazmu, koja može da pomogne u lečenju infekcija. Glavna uloga krvne plazme je da raznosi hranljive materije, hormone i proteine u delove tela kojima je to potrebno. S druge strane, ćelije izlučuju otpadne proizvode u plazmu.

Od čega se sastoji krvna plazma?

Glavne komponente krvne plazme su:

• Proteini plazme: U ove proteine, spadaju globulin i albumin
• Koagulansi: Koagulansi pomažu kod zgrušavanja krvi, što je važan proces koji usporava krvarenje. Najčešći koagulant u plazmi je fibrinogen. Ovaj koagulant je primarna komponenta krvnog ugruška.
• Elektroliti: U eltrolite spadaju kalijum, natrijum, kalcijum, hloridi i bikarbonati. Elektroliti u krvnoj plazmi pomažu u regulisanju pH vrednosti krvi.
• Imunoglobulini: Imunoglobulini čine oko 2o procenata ukupnih proteina u krvnoj plazmi. Imuni sistem proizvodi imunoglobuline za borbu protiv parazita, gljivica, virusa i bakterija.

Koji protein je najvažniji u krvnoj plazmi i koja je njena funkcija?

Crvena krvna zrnca u krvnoj plazmi sadrže protein hemoglobin koji se smatra jednim od najvažnijih proteina, jer reguliše nivoe ugljen-dioksida i kiseonika u krvi. Gvožđe unutar hemoglobina se vezuje za kiseonik i to omogućava hemoglobinu da prenosi kiseonik iz pluća do ostatka tela.

Krvna plazma ima mnogo funkcija, a različite komponente krvne plazme igraju različite uloge. Neke od funkcija krvne plazme su:

Prenošenje hranljivih materija – Naše telo sadrži milione ćelija. Dok naše ćelije izvršavaju svoje funkcije, potrebne su im hranljive materije. Krvna plazma može da apsorbuje hranljive materije iz digestivnog sistema i transportuje ih po telu. Ove hranljive materije uključuju masti, aminokiseline, vitamine i glukozu.

Upravljanje štetnim materijama – Krvna plazma može da apsorbuje sve štetne materije i onda ih transportuje do kože ili bubrega na dalju obradu i izlučivanje iz organizma.

Disanje – Crvena krvna zrnca, zajedno sa hemoglobinom u krvnoj plazmi, pomažu u prenošenju kiseonika iz pluća u ćelije tela i ugljen-dioksida iz tih ćelija u pluća.

Transport hormona – Hormoni deluju kao signali koji se šalju iz jednog dela tela u drugi. Hormoni mogu da utiču na mnoge telesne procese, kao što su metabolizam i rast. Krvna plazma može da transportuje hormone po telu.

Kao što je objašnjeno u studiji iz 2021. godine, bubrezi pomažu u filtriranju krvne plazme. Ovaj proces se dešava kada krvna plazma prolazi kroz deo bubrega koji se zove Bowmanova kapsula, koja uklanja višak krvnih zrnaca, trombocita i proteina iz krvne plazme.

Kako su upotrebljava donirana krvna plazma?

Donirana krvna plazma može da bude od velike pomoći medicini. Može da pomogne u lečenju različitih zdravstvenih stanja. Naučnici takođe mogu da koriste doniranu krvnu plazmu u svojim istraživanjima kako bi bolje shvatili kako krvna plazma funkcioniše, ali i kako bi razvili nove vakcine i tretmane.

Krvna plazma pomaže u razvoju novih lekova

Jedna od važnijih upotreba krvne plazme je u lečenju zaraznih bolesti kao što su varičele (ovčije boginje). Na primer, kada neko ima virus varičele, njegovo telo će razviti specifične imunoglobuline za borbu protiv virusa. Ako osoba donira krvnu plazmu, ubrzo nakon što je dobila varičele, njena krvna plazma će sadržati veću koncentraciju tih imunoglobulina, koje naučnici mogu da koristite za razvoj vakcina.

Prema studiji iz 2021. godine, donirana krvna plazma funkcionalna je kod:

• autoimunih stanja, kao što su Guillain-Barre sindrom, mijastenija gravis, multipla skleroza, sistemski eritematozni lupus i Hašimotova bolest
• poremećaja u zgrušavanju krvi
• bolesti jetre, uključujući Wilsonovu bolest i akutno otkazivanje jetre
• neuroloških poremećaja i moždanog udara, uključujući virusne ili bakterijske infekcije mozga i zapaljenje mozga i kičmene moždine.

Kako se donira krvna plazma?

Donacija krvne plazme je jednostavna i sigurna procedura. Jedino važno je da je osoba koja je davalac u tom momentu zdrava. Da bi osoba bila davalac krvne plazme mora da ispuni ove uslove:

• ima normalnu temperaturu
• ispunjava minimalnu starosnu granicu koju je država propisala
• ispunjava zahtev za minimalnu težinu
• ima normalan nivo hemoglobina u krvi
• nema infekcije koje mogu da se prenesu putem krvi
• nisu bili dobrovoljni davaoci krvi u poslednjih 8 nedelja.

Lekari koriste doniranu krvnu plazmu za lečenje pacijenata koji su  imali transplataciju organa (jetra, bubreg ili srce). Donirana krv i krvna plazma se takođe koriste kod osoba koje su se predozirale lekovima, kod trovanja, opekotina i trauma. Univerzalni davaoci krvi i krne plazme su osobe AB krvne grupe. Ovo je naročito bitno u vanrednim situacijama kada je neophodna transfuzija krvi.

Koja su neželjena dejstva doniranja krvne plazme?

Neželjena dejsta doniranja krvne plazme su samo prolazne prirode. Može da se javi:

• vrtoglavica
• osećaj nesvestice
• znojenje
• slabost
• gubitak svesti
• mučnina
• povraćanje.

Efekti neželjenih dejstava mogu da se smanje ako se donor pre davanja krvne plazme dobro odmori, konzumira puno tečnosti i jede kvalitetne, zdrave i sveže namirnice.