Pankreas (gušterača) je velika žlezda koja se nalazi u stomaku, pored tankog creva. Igra suštinsku ulogu u pretvaranju hrane koju jedemo u gorivo za ćelije tela. Pankreas ima dve glavne funkcije – egzokrinu, koja pomaže u varenju, i endokrinu – funkciju koja reguliše šećer u krvi. Upala pankreasa se naziva pankreatitis, i može biti akutna i hronična. Ozbiljnija oštećenja pankreasa mogu da naprave velike zdravstvene komplikacije.
Za šta je pankreas zadužen u našem organizmu
Pankreas reguliše lučenje digestivnih enzima u tanko crevo kako bi se proces varenja hrane odvijao nesmetano. Pored toga, oslobađa insulin i glukagon u naš krvotok. Ovi hormoni pomažu telu da vrši kontrolu i održava balans korišćenja hrane za pretvaranje u energiju. Kada digestivni enzimi počnu da rade pre nego što ih pankreas oslobodi, dolazi do oštećenja pankreasa.
Pankreas i upalna stanja, koje su vrste pankreatitisa?
Dva oblika pankreatitisa (upale pankreasa) su: akutni i hronični. Akutni pankreatitis je iznenadna upala koja obično traje kratko. Može da varira od blage nelagodnosti do teške forme bolesti koja je ponekad opasna po život. Većina ljudi sa akutnim pankreatitisom se potpuno oporavi nakon adekvatnog lečenja. U teškim slučajevima, akutni pankreatitis može da izazove krvarenje, oštećenje tkiva, infekciju i ciste. Težak oblik pankreatitisa može da ošteti i druge vitalne organe kao što su srce, pluća i bubrezi.
Hronični pankreatitis je dugotrajna upala gušterače. Najčešće se dešava nakon neke epizode akutnog pankreatitisa. Drugi glavni uzrok je konzumiranje veće količine alkohola tokom dužeg vremenskog perioda. Oštećenje pankreasa usled prekomerne upotrebe alkohola može da tinja godinama i da ne daje nikakve simptome.
Koji su simptomi akutnog pankreatitisa
To su:
- groznica
- povećan broj otkucaja srca
- mučnina i povraćanje
- otečen ili potpuno opušten stomak
- bol u gornjem delu stomaka koji ide u regiju leđa
- pogoršanje stanja prilikom jela (posebno hrane bogate mastima).
Pankreas i simptomi hroničnog pankreatitisa
Simptomi hronične upale su slični simptomima akutnog pankreatitisa. Uz njih, možete osetiti i neke pridružene simptome kao što su:
- neprekidni bol u gornjem delu stomaka koji se reflektuje ka leđima i koji remeti svakodnevno funkcionisanje
- dijareja i gubitak težine
- sindrom nervoznih creva i povraćanje
Uzroci pojave akutnog pankreatitisa i faktori rizika
Neki od uobičajenih uzroka pojave akutnog pankreatitisa su:
- autoimune bolesti
- konzumiranje velike količine alkohola
- infekcije
- kamen u žuči
- uzimanje nekih lekova
- metabolički poremećaji
- skore hirurške intervencije
- trauma.
Otprilike kod 15 odsto osoba sa akutnim pankreatitisom uzrok je nepoznat.
Uzroci hroničnog pankreatitisa
- cistična fibroza
- porodična istorija poremećaja i bolesti pankreasa
- kamen u žuči
- visoki trigliceridi
- dugotrajna upotreba alkohola
- upotreba lekova
U oko 20 do 30 odsto slučajeva, uzrok hroničnog pankreatitisa je nepoznat, a najčešće oboljevaju muškarci od 30. do 40. godine života.
Moguće komplikacije
Pankreatitis može da razvije i ozbiljne komplikacije, kakve su:
- dijabetes (ako postoji oštećenje ćelija koje proizvode insulin)
- infekcija pankreasa
- insuficijencija bubrega
- neuhranjenost (ako telo ne može da dobije dovoljno hranljivih materija iz hrane zbog nedostatka probavnih enzima)
- karcinom pankreasa
- nekroza pankreasa (tkiva odumiru jer pankreas ne dobija dovoljno krvi)
- problemi sa disanjem
- pseudociste (kada se tečnost skuplja u džepovima na pankreasu, mogu da puknu i izazovu infekciju)
Kako se dijagnostikuje pankreatitis
Najpe fizičkim pregledom, pri čemu lekar proverava dodirom osetljivost stomaka. Uz to, proverava se i da li je nizak krvni pritisak, kolika je temperaturu i da li je ubrzan puls. Da bi se dijagnostikovao hronični pankreatitis, rade se rendgenski snimci ili CT skener, po potrebi i magnetna rezonanca (MRI). Složenije dijagnostičke metode će pokazati da li je pankreas kalcifikovan. Iz uzorka stolice se proverava količina masti, što može biti znak je da pankreas više ne proizvodi dovoljno enzima za obradu masti. Test funkcije pankreasa pokazuje koliko dobro pankreas oslobađa digestivne enzime. Takođe, možete biti podvrgnuti i testovima u vezi sa dijabetesom.
Ostali testovi i analize
U dijagnostici akutnog pankreatitisa, iz testa krvi se proveravaju nivoi dva digestivna enzima: amilaza i lipaza. Visok nivo ova dva enzima znači da verovatno imate akutni pankreatitis. Rade se i testovi iz krvi iz kojih lekar proverava nivoe belih krvnih zrnaca, šećera u krvi, kalcijuma, kao i funkciju jetre. Ultrazvuk, CT skeniranje i MRI pokazaće, uz stepen upale, ima li problema sa žučnim kanalima, kamenjem u žuči ili cistama. Endoskopija je metoda prilikom koje se koristi cev sa kamericom za pregled pankreasa i žučnih kanala. Biopsija je takođe dijagnostički metod, prilikom koga se uzima deo tkiva pankreasa i šalje na dalju analizu. Moguće je još uraditi i analizu stolice na krvarenje, kao i test tolerancije na glukozu.
Lečenje akutnog pankreatitisa
Ako imate napad akutnog pankreatitisa, moguće je da će vam biti potrebni lekovi protiv bolova. Ako napad potraje, dobićete hranu, tečnost i hranljive materije kroz infuziju. Moguća terapija:
- antibiotici (ako se sumnja na infekciju)
- intravenska terapija
- dijeta sa malo masti ili post, u težim slučajevima hrana će se neko vreme unositi putem infuzije
- lekovi protiv bolova
Ako se radi o težem obliku, jedna od opcija je endoskopska retrogradna holangiopankreatografija (ERCP). Radi se o proceduri koja podrazumeva umetanje cevi niz grlo u želudac i gornji deo creva. Vadi se žučni kamenac ako blokira žučne kanale ili kanale pankreasa. Mali rez se pravi da bi se uklonili kamenci u žučnom kanalu, ili se plastična cev koja se zove stent ubacuje u kanale da bi se ublažila opstrukcija. Kod nekih je potrebna operacija žučne kese ako su uzrok pankreatitisa kamenčići u žuči. U nekim slučajevima, vrši se i operacija samog pankreasa u cilju čišćenja nakupljenje tečnosti, bolesnog ili mrtvog tkiva.
Kako se leči hronični pankreatitis
Najvažniji cilj je napre eliminacija bola, uz pažljivo doziranje terapije za ublažavanje bole kako ne bi došlo do zavisnosti ili reakcija na lekove. Takođe, treba pratiti proces varenja. Moguće je i da će lekar predložiti zamenu enzima pankreasa u cilju obnavljanja sposobnosti digestivnog trakta da svari hranljive materije. To obično smanjuje učestalost novih napada. Kod nekih pacijenata uključuje se insulin, rade se drenaže, a opcija je i hirurška intervencija. O tome, uz saglasnost pacijenta, odlučuje lekarski tim. Injekcije anestetika u nerve u blizini kičme (blokade) mogu da olakšaju bol. Oštećeno tkivo pankreasa može se hirurški ukloniti, ali je to obično poslednja opcija lečenja.
Da li pankreas može da se sačuva i spreči pankreatitis
Budući da su mnogi slučajevi pankreatitisa izazvani prekomernom ili dugotrajnom upotrebom alkohola, prevencija se često fokusira upravo na to. Ako imate problem sa konzumiranjem alkohola, obratite se stručnom licu. Prestanite da pušite, pratite savete lekara i dijetetičara o balansiranoj ishrani i uzimajte redovnu terapiju, ako je imate. Budite fizički aktivni, praktikujte svakodnevnu šetnju ili jogu.
