Kardiovaskularne bolesti često su posledica loše kontrole dijabetesa. Epidemiološke studije pokazuju da osobe sa dijabetesom, bez obzira na pol, imaju dva puta više mogućnosti da dobiju neko kardiovaskularno oboljenje. Ranije se smatralo da su žene u premenopauzi, usled delovanja estrogena, u nešto manjem riziku od srčanih bolesti, ipak neke novije studije, naglašavaju da ovo pravilo ne važi i za žene sa dijabetesom.
Kardiovaskularne bolesti i dijabetes
Koncentracija glukoze ili šećera u krvi lepi se za crvena krvna zrnca i ometa normalan protok kiseonika u krvi. Ova činjenica je od ključne uloge za razvoj kardiovaskulanih bolesti kod osoba sa dijabetesom. Test hemoglobin A1c (HbA1c), koji se koristi za procenu nivoa glukoze u krvi u prethodna 2 do 3 meseca, može biti od velike pomoći u praćenju terapije dijabetesa.
Hemoglobin je jedan od proteina, koji ima ulogu da putem krvi snabde telo dovoljnim količinama kiseonika. Dijabetes je bolest koja prvo razara velike krvne sudove, kao što su koronarne arterije, i male krvne sudove, kao što su, na primer, arterije koje prenose krv do nervnih završetaka i bubrega. Dijabetes može uticati na kardiovaskularne bolesti na više načina.
Glukoza može da se vezuje za proteine u krvi i remeti distribuciju kiseonika.Izaziva veće nakupljanja plaka u zidovima krvnih sudova, utiče na proizvodnju masnih kiselina koje mogu uništiti proteine u krvnim sudovima. Takođe, ubrzava razvoj ateroskleroze i ima bitnu ulogu kada su u pitanju zapaljenski procesi u krvnim sudovima.
Faktori rizika za nastanak dijabetesa
Nije u potpunosti poznat način nastanka dijabetesa. Ipak, postoji nekoliko faktora koji povećavaju rizik od dobijanja dijabetesa, kao što su genetsko nasleđe, prekomerna telesna težina, nedostatak fizičke aktivnosti. Smatra se i da su osobe starije od 45 godina u većem riziku od nastanka bolesti.
Sindrom policističnih jajnika, ponekad se karakteriše povišenim nivoom insulina. Metabolički sindrom je stanje koje istovremeno može uključivati gojaznost, hipertenziju, visok nivo glukoze u krvi, visoke trigliceride i nizak HDL (dobar holesterol). Glavni činioci metaboličkog sindroma su insulinska rezistencija i visceralna gojaznost u predelu struka. Ovaj sindrom objedinjuje faktore rizika za razvoj kardiovaskularne i šećerne bolesti.
Simptomi dijabetesa
Simptomi i/ili faktori rizika su merljivi oralnim testom tolerancije glukoze. Ovi testovi precizno, u toku nekoliko sati mere nivo šećera u krvi. U zavisnosti od toga kada je dijagnostikovan, dijabetes može imati lakše ili teže simptome, kao što su neočekivan gubitak kilograma, uporna i jaka glad ili žeđ, učestalo mokrenje. Usled dijabetesa javljaju se i gljivične infekcije, a neki pacijenti imaju problema i sa vidom.
Dijabetes deluje na kardiovaskularni sistem tako što oštećuje nerve. Pacijent nije u stanju da izdrži i male fizičke napore. Kod žena posebni je moguć i atipični srčani bol vilice, leđa i/ili vrata. U težim slučajevima dolazi do oticanja udova usled sakupljanja tečnosti u plućima i otkazivanja srca.
Kontrola dijabetesa
Lečenje dijabetesa često uključuje lečenje stanja koje izaziva primarna bolest. Mnoge osobe sa dijabetesom imaju prekomernu telesnu težinu, za njih su od ključne važnosti dobro izbalansirana ishrana i fizička aktivnost.
Smanjenje unosa kalorija, redukcija masnoća, soli i šećera, ali i vežbanje pod kontrolom stručnjaka su veoma bitni za kontrolu visokog krvnog pritiska, povišenih vrednosti šećera, insulina i holesterola. U nekim slučajevima biće potrebna i primena lekova.
Životne navike
Prerađena hrana sa visokim sadržajem šećera, kalorična ishrana, uz velike količine soli je u većini zemalja, izuzetno pristupačna i veoma primamljiva za ljude, koji zbog mnogih obaveza imaju sve manje slobodnog vremena. Stručnjaci kažu da je ipak, potrebo učiniti mali napor i prepoznati svoje potrebe, smanjiti veličinu porcija, povećati količinu svežeg voća i povrća i biti fizički aktivan. Kardiovaskularne bolesti i dijabetes mogu se u znatnoj meri sprečiti samo promenama nekih loših životnih navika.
