Kreatinin je marker funkcije bubrega, a povišene vrednosti simptom bubrežne insuficijencije, naglašava dr Zoran Paunić

Kreatinin je krajnji produkt metabolizma kreatina, energetskog izvora u mišićima. Kao takav, on se neprestano stvara, cirkuliše u krvi i eliminiše iz organizma preko bubrega. Kada bubrezi funkcionišu normalno, nivo kreatinina u krvi je konstantan i zato je on generalno dobar pokazatelj rada bubrega.

Šta je kreatinin i kako se eliminiše iz bubrega

– Bubrege čine nefroni, kojih u svakom bubregu ima od 500 hiljada do 1 milion. Nefron se sastoji od glomerula i tubula. Prosto rečeno, glomeruli su “rešetke” ili “sita” kroz koju se naša krv čisti od viška vode i raznih otpadnih materija, pa i od kreatinina i tako se stvara takozvani primarni urin. Tubul je duga cevčica koja se nastavlja na glomerul, u koju ulazi taj primarni urin i duž koje se vrši fino podešavanje sastava konačnog urina, koji kasnije ide u bešiku. Kreatinin se uglavnom isfiltrira preko glomerula, a manjim delom (10 do 20 odsto) sekretuje preko tubula bubrega. Zato se on koristi kao parametar glomerulske filtracije bubrega (GFR) – objažnjava  u razgovoru za eKlinika portal dr sc. med. Zoran Paunić, internista i nefrolog.

Zadovoljavajući nivo kreatinina nije za sve isti

Kada bubrezi funkcionišu normalno, nivo kreatinina u krvi je konstantan i zato je on generalno dobar pokazatelj rada bubrega. Dr Zoran Paunić kaže da je nivo kreatinina u krvi mnogo pouzdaniji od vrednosti ureee u krvi.  Nivo uree u krvi, naime, kako objašnjava doktor, zavisi i od funkcije jetre, stanja hidratacije organizma, količine proteina u ishrani…

– Takođe, i pri korišćenju kreatinina kao parametra bubrežne funkcije, treba znati podatke o uzrastu, polu i mišićnoj masi određenog pacijenta. Tako, na primer, mladić od 20 godina, težak 90 kg, koji je fizički aktivan i normalno uhranjen, ali dobre mišične mase i ima kreatinin u krvi 120 umol/L,  ima očuvanu globalnu bubrežnu funkciju. Ta ista vrednost kreatinina, međutim, kod bake od 80 godina, slabije uhranjene i telesne težine 50kg, označava odmaklu bubrežnu insuficijenciju (4. stepena, na skali od 1 (blaga), do 5 (terminalna)) – opisuje dr Paunić.

Šta govori nivo kreatinina iz mokraće, a šta iz krvi

Kada se govori o kreatininu, jedna od nedoumica pacijenata je i koja analiza je, zapravo, merodavnija – ona iz krvi ili iz mokraće, i da li su one uporedive. Dr Zoran Paunić naglašava da je uz nivo kreatinina u krvi bitno znati i podatak da li se radi o pacijentu sa stabilnom mišićnom masom (težinom) ili o nekome ko gubi tu masu (i težinu). Veoma okvirno govoreći, ta vrednost je, navodi dr Paunić, normalna od 60 do 120 mikromola po litru, u zavisnosti od naše mišićne mase, uzrasta  i pola.

– Kod bolesnika obolelih od šećerne bolesti, kao i kod redovno praćenih hroničnih bubrežnih bolesnika, periodično određujemo i nivo kreatinina u uzorku sakupljenog 24-časovnog urina, radi preciznijeg uvida i tačnog određivanja glomerulske filtracije (GFR). To se ne mora stalno raditi, ne na svakoj kontroli. Postoje i neke mane određivanja kreatinina iz 24 h urina, a to je prvenstveno pouzdanost sakupljanja (mora se prikupiti apsolutno sva količina urina inače ćemo dobiti lažno niže vrednosti). S obzirom na to da se kreatinin između 10 do 20 odsto izlučuje preko tubula, može se dobiti lažno povišena vrednost GFR – napominje dr Paunić.

Kreatinin iz urina može da ukaže na početnu dijabetesnu nefropatiju

– Sa druge strane, sakupljanje 24-časovnog urina je neophodno kod sumnje na početnu dijabetesnu nefropatiju. U toj prvoj fazi dolazi do pojačanog rada bubrega, praćenih hiperfiltracijom, pa vrednosti GFR mogu biti i iznad normale. To je bitno uočiti na vreme, jer već tada treba reagovati kako bi se sprečilo napredovanje ove bolesti. Po nekim autorima (naše kolege iz Instituta za endemsku nefropatiju u Lazarevcu), pojačana GFR je i marker rane faze balkanske endemske nefropatije – ističe za eKlinika porta dr Zoran Paunić.

Ako izuzmemo ove primere, kaže drPaunić, za ljude sa normalnom funkcijom bubrega, određivanje kreatinina u 24h urinu i nije neophodno. Dovoljno je, prema njegovim rečima, za “skrining” zdravlja bubrega, proveriti vrednosti uree i kreatinina u krvi, dati uzorak jutarnjeg urina (srednjeg mlaza) na pregled. Obavezno je, sa kvalitativnim određivanjem proteina uraditi i ultrazvučni pregled bubrega, podseća dr Paunić.

Za proveru funkcije bubrega nije dovoljno uraditi samo kreatinin

Kada je kreatinin povišen, bubrezi ne rade dobro, i njegov porast u najvećem broju slučajeva govori o oštećenju bubrežne funkcije. Nažalost, kaže dr Zoran Paunić, on nije baš preterano osetljiv parametar, pa se povišene vrednosti javljaju kad je već preko 50 procenata bubrežne funkcije oštećeno. Pored toga, u retkim situacijama, kreatinin bude povišen, a da nema slabijeg rada bubrega.

– To se, recimo, dešava kada postoji veće oštećenje mišića – rabdomioliza, koje je praćeno i viškom kreatina u cirkulaciji, a samim tim i kreatinina. Pri tome treba imati na umu da masivna rabdomioliza ipak može da izazove i pravo oštećenje rada bubrega. Do toga dolazi preko oslobođenog mioglobina iz mišića i njegovog taloženja u tubulima bubrega. Moguće je takođe blago povišenje kreatinina i nekoliko sati posle konzumiranja barenog mesa (kuvanje pretvara kreatin iz mesa u kreatinin). Takođe, lekovi koji koriste iste mehanizme tubulske sekrecije kao i kreatinin, mogu da povise njegove vrednosti u krvi. To su trimetoprim (u sastavu bactrima), ranalazin (ređe korišćen lek u kardiologiji) i tenofovir (lek za lečenje HIV infekcije) – navodi dr Paunić.

Šta kada je nivo kreatinina nizak

Dr Paunić kaže da se nivo kreatinina u krvi spušta kada se gubi u mišićnoj masi. To su stanja pothranjenosti, recimo, kod odmakle maligne bolesti ili ciroze jetre.

– Druga mogućnost je trudnoća tokom koje fiziološki dolazi do pada kreatinina i uree. To se događa zbog veće količine tečnosti u organizmu, odnosno veće zapremine distribucije ovih parametara. Dakle, ako ni u II ili III tromesečju trudnoće nivo kreatinina ne pada, treba konsultovati i nefrologa. Postoji i retko nasledno oboljenje, Hartnupova bolest. Javlja se jednom na 20.000 rođene dece, a praćena je gubitkom određenih aminokiselina urinom. U nekim varijantama ove bolesti, smanjena je sinteza kreatina, pa i vrednost kreatinina u krvi – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal dr Zoran Paunić.

Ostali simptomi koji mogu da ukažu na bolesti bubrega

Kako je kreatinin marker funkcije bubrega, i simptomi povezani sa povišenim nivoom kreatinina u stvari predstavljaju simptome bubrežne insuficijencije. Oni su, navodi dr Zoran Paunić, često nespecifični i skoro neprimetni, dok ne dođe do odmakle faze. To su: noćno mokrenje, grčevi u mišićima u miru, a kasnije i  malaksalost, svrab, mučnina, gubitak apetita. Zbog toga su, naglašava dr Paunić, važne redovne periodične kontrole kod lekara opšte prakse, odnosno, ukoliko je kreatinin povišen ili postoji proteinurija (pozitivan test na proteine u urinu), kod nefrologa.

Veza između dijabetesa i visokog kreatinina, dijabetesna nefropatija

Ukoliko je kod ljudi obolelih od dijabetesa konstatovan i povišen nivo kreatinina, to znači da već postoji ozbiljna hronična bubrežna insuficijencija i da preti velika opasnost od daljeg napredovanja dijabetesne nefropatije. Prema rečima dr Paunića, 30 do 40 odsto bolesnika je na lečenju hemodijalizama upravo zbog ovog oboljenja.

– Zbog svega navedenog je važno prepoznati ovo oboljenje pre porasta kreatinina u krvi. Posebno su važne redovne kontrole običnog urina, provera odnosa albumina i kreatinina u jutarnjem urinu, pregled očnog dna (mrežnjače) i uobičajene osnovne analize u okviru standardnog sistematskog pregleda – kaže za eKlinika portal dr sci. med. Zoran Paunić, internista nefrolog.