Skeniranje oka otkriva srčana oboljenja, otkriva novo istraživanje objavljeno u časopisu “Nature Machine Intelligence” i sugeriše da bi skeniranje mrežnjače moglo da identifikuje pacijente sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih problema kasnije u životu. A rana, tačna i jednostavna dijagnoza je važna za skoro svako zdravstveno stanje, a naročito za srčana oboljenja.
Kako skeniranje oka daje ranu dijagnozu srčanih oboljenja
Kada bi se ova metoda dijagnostike razvila, to bi bila velika stvar – ova skeniranja su brza, neinvazivna i pouzdana, a što se ranije može identifikovati rizik od srčanih bolesti, to više lekari i njihovi pacijenti mogu da učine da pomognu do oboljenja i ne dođe. Ključ za novi pristup je algoritam veštačke inteligencije zasnovane na neuronskim mrežama koje daju skupove podataka da bi se uočili specifični obrasci. U ovom slučaju, istraživači su algoritam “obučili” da traži sitne promene na krvnim sudovima u mrežnjači, što je veza o kojoj se već ranije raspravljalo u medicinskoj literaturi. U novom radu koji opisuje njihove rezultate, istraživači kažu da je njihov alat bio u stanju da predvidi rizik od budućih infarkta miokarda sa tačnošću od otprilike 70 procenata.
– Sistem veštačke inteligencije ima potencijal da identifikuje pojedince koji idu na rutinski pregled očiju i koji su u većem budućem riziku od kardiovaskularnih bolesti, pri čemu bi preventivni tretmani mogli započeti ranije kako bi se sprečila preuranjena kardiovaskularna bolest – kaže Kris Gejl, profesor kardiovaskularne medicine na Univerzitetu iz Lidsa u Velikoj Britaniji.
Običan pregled oka prvi korak
Da bi se napravio alat, kompjuterski softver analizirao je skeniranje mrežnjače i srca od 5.663 osobe u bazi podataka UK Biobank, pri čemu je sistem programiran da poveže varijacije u jednom skeniranju sa varijacijama u drugom. Nakon što je prošao kroz proces obuke i naučio obrasce koji su se pojavili, algoritam veštačke inteligecije je tada bio dovoljno „pametan“ da poveže zdravlje srca sa krvnim sudovima u mrežnjači: konkretno, veličinu i efikasnost pumpanja leve komore srca, koja je već bila povezana sa povećanom verovatnoćom srčanih bolesti. Ova procena je kombinovana sa podacima koji pokrivaju starost, pol i osnovne demografske informacije da bi se dobila opšta procena rizika.
– Sistem veštačke inteligencije je odličan alat za otkrivanje složenih obrazaca koji postoje u prirodi, i to je ono što smo otkrili – zamršen obrazac promena na mrežnjači povezanih sa promenama u srcu – kaže Sven Plein, profesor kardiovaskularnih bolesti na Univerzitetu u Lidsu.
Skeniranje oka koje otkriva srčana oboljenja biće dostupno svima
Trenutno, procena leve komore – jedne od četiri komore u srcu – zahteva skupe testove koji se moraju sprovesti u bolnici. Za mnoge ljude širom sveta to znači da su ovi pregledi nedostupni. Skeniranje mrežnjače se, međutim, već rutinski radi u optičarskim radnjama i na svim klinikama, tako da bi analiza koja se radi veštačkom inteligencijom za rizik od srčanih oboljenja mogla da se doda na vrh liste dostupnih načina dijagnostifikovanja. Tako bi oni pacijenti sa visokim rizikom od razvoja kardiovaskularnih problema mogli odmah da se upute na specijalističke preglede.
Sa milionima ljudi koji svake godine umiru od kardiovaskularnih bolesti širom sveta – stopa je jedna osoba svakih 36 sekundi samo u SAD – sistem poput ovog ima šansu da napravi značajnu razliku, iako je potrebno još istraživanja i podataka.
– Kardiovaskularne bolesti, uključujući srčani udar, vodeći su uzrok rane smrti širom sveta i drugi najveći ubica u Velikoj Britaniji – kaže Aleks Frangi, sa Univerzitetu u Lidsu.
