Bol u zadnjici i donjem delu leđa često je posledica išijasa, ali on ipak nije uvek razlog za pojavu ovih neprijatnih bolova. Stanje je praćeno utrnulošću, peckanjem, slabošću i uzrokovano je uklještenjem nerva u zadnjici. Išijas se u medicini određuje kao skup tegoba i ne smatra se posebnom bolešću. Nastaje zbog pritiska išijadičnog nerva.
Čest uzrok bola u zadnjici i donjem delu leđa je diskus hernija, koja je posledica pomeranja diskusa iz međupršljenskog prostora u slabinskom delu kičme, usled čega dolazi do uklještenja nervnog korena. Kada želatinozno jezgro međupršljenskog diska probije spoljašnost diska dolazi do iritacije nerava i pojave bola. Starost je faktor rizika, usled starenja je sve manje želatinozne mase, pa diskusi nisu elastični kao u mlađem životnom dobu.
Lumbalna spinalna stenoza je suženje kičmenog kanala donjeg dela kičme i faktor rizika za nastanak lumboišijalgije. Spinalna stenoza može zahvatiti bilo koji deo kičme, ali češće je u donjem delu leđa. Na nastanak lumbalne spinalne stenoze može uticati mnogo činilaca, ali smatra se da je stanje najčešće posledica osteoartritisa.
Piriformis sindrom je bolno stanje uzrokovano iritacijom isijalgičnog nerva, pri njegovom prolasku kroz ili u neposrednoj blizini mišića, koji se zove piriformis. Ovo je tkođe stanje koje utiče na pojavu bola u zadnjici i donjem delu leđa. Javlja se bol i utrnulost u predelu kuka, a često se širi duž cele noge.
Spondilolisteza je stanje kada jedan od pršljenova klizi napred ili nazad, u odnosu na drugi pršljen, i često je jedan od uzroka bolova u zadnjici i donjem delu leđa. Napuknuće jednog od pršljenova uslovljava iskliznuće iz položaja u kičmi. Nekada može da pritisne išijatični nerv i izazove vrlo neprijatan bol.
Sindrom mrtve zadnjice nastaje kada gluteus medius, jedan od mišića zadnjice, prestane da funkcioniše, posle čega usled nedostatka aktivnosti, dolazi do pritiska na druge mišiće zglobova i nerva. Zbog svega se javlja bol i utrnulost. Stanje je najčešće posledica dugotrajnog sedenja.
Pacijenti često nisu u stanju sa sigurnošću da kažu da li bol koji osećaju u zadnjici potiče iz kuka ili donjeg dela leđa. Usled uklještenja nerva u kuku, bolovi se mogu javiti u preponama ili u nozi. Uzrok bola najbolje može odrediti stručnjak pregledom i snimanjem bolnog mesta, na primer, magnetnom rezonancom.
Bol koji je posledica išijasa svako doživljava na različite načine. Neko će osećati peckanje, pacijenti često kažu da osećaju da ih neko „bode iglicama“, dok će se drugi žaliti na utrnulost noge i zadnjice. Bolovi se često pogoršavaju usled dugotrajnog sedenja. Hodanje ili neke vežbe mogu intenzivirati bolove.
Bolovi se mogu ublažiti nekada toplim nekada hladnim oblogama. Led se primenjuje kod otoka i upale, tako da može biti efikasniji kada je bol oštar. Kada bol malo popusti, moguće je primeniti i tople obloge koje mogu opustiti mišiće i umanjiti pritisak na nerv.
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi, sredstva protiv bolova, kao što su ibuprofen i aspirin, mogu da ublaže umereni bol. Od pomoći je i fizikalna terapija koja se često primenjuje kod išijasa. Određene vežbe mogu smanjuju pritisak na nerv i tako umanjiti bol. Ukoliko ništa od navedene terapije ne pomogne moguća je primena injekcija kortikosteroida ili lekova protiv bolova, koji se mogu ubrizgati u područje oko kičmene moždine. Posle nekoliko dana počeće delovanje. Injekcija je invazivnija terapija u odnosu na oralne lekove, ali i injekcije se smatraju bezbednim i efikasnim, s tim da su neželjeni efekti prilično retki, kažu doktori.
Ukoliko su bolovi veoma jaki, a konzervativno lečenje ne daje rezultate moguća je i hirurška intervencija. Hirurgija uključuje mikrodiscektomiju, koja je minimalno invazivna hirurška procedura s ciljem da se ukloni pritisak sa nerva i smanje bolovi. Moguća hirurška opcija je i laminektomija, kada hirurg uklanja delove kosti, koštane izrasline ili ligamente u leđima i ublažava pritisak na nerv.
Dopunske terapije kao, na primer joga su uvek dobro rešenje. Poza deteta može ublažiti bolove, studija iz 2017. tvrdi da joga i fizikalna terapija mogu biti od velike pomoći kada je pitanje hroničan bol u leđima. Moguća opcija je i akupunktura koja može dati dobre rezultate u kombinaciji s vežbama istezanja. Nekim osobama pomaže i masaža kojom se deluje na unutrašnje i spoljne mišiće. Neka istraživanja tvrde da masaža može ublažiti bolove u leđima. Posebno je korisna za osobe koje su posle primene lekova imale neželjene reakcije.
Bol je signal da nešto nije u redu. Savet stručnjaka jeste da ne ignorišemo bolove u zadnjici. Osobe kod kojih su bolovi sve jači i praćeni ograničenim pokretima trebalo bi obavezno da potraže stručnu pomoć. Išijas je veoma čest uzrok bola u zadnjici, a postoje i drugi potencijalni uzroci, ali šta je tačno okidač za pojavu bola može da otkrije samo stručnjak.