Fibromialgija je stanje koje je praćeno hroničnim bolom mišića i kostiju, umorom, poremećajima pamćenja, sna, raspoloženja. Ovo je stanje, nekada teško shvatljivo i lekarima, simptomi su slični kao i kod mnogih drugih stanja, a ne postoje dijagnostičke metode na osnovu kojih se može precizno reći da je neka tegoba posledica fibromialgije. Usled toga ovo stanje je često neprepoznato, pa se i ne leči.
Fibromialgija je izazov za lečenje
Pacijenti nekada imaju pogrešnu dijagnozu, a u prošlosti su mnogi lekari sumnjali da je fibromialgija uopšte bolest. Stanje se danas mnogo bolje razume. U savremenim razvijenim društvima oko 2 odsto stanovništva pati od fibromialgije, koja je češća kod žena, srednje životne dobi, ali smatra se da stanje može pogoditi i decu. Ovo stanje je ranije pratila stigma, sada je toga manje ali još uvek je veliki izazov kada je u pitanju lečenje. Lekovi, terapija, promena životnih navika mogu da pomognu pri kontroli simptoma i da poboljšaju život pacijenta.
Simptomi fibromialgije
Fibromialgija se ispoljava upornim tupim bolom. Lekar će uzeti u obzir mogućnost fibromialgije ako pacijent oseća bol u četiri od pet regija tela, prema reviziji dijagnostičkih kriterijuma fibromialgije iz 2016. Pored bola i umora, stanje prate i problemi sa spavanjem, pacijenti ne spavaju dovoljno, često se bude tokom noći ili spavaju više od 8 ili 9 sati i ponovo se osećaju umorno.
Česte su i glavobolje, problemi sa koncentracijom, stanje je nekada praćeno i suvim očima, svrabom, osipom, tupim bolom u donjem stomaku, problemima sa bešikom, depresijom, anksioznošću. Stanje nekada može pogubno delovati i na emocije pacijenta koji se žale na „moždanu maglu“, to jest, na slabije pamćenje , imaju problem da održe pažnju. Prema podacima iz literature, ove simtome mnogi pacijenti teže doživljavaju od fizičkog bola.
Fibromialgija lečenje
Za sada nema leka za fibromialgiju. Terapija je usmerena na redukciju simptoma i poboljšanje kvaliteta života, uz pomoć lekova i promena nekih životnih navika. Lekovi za ublažavanje bolova i antidepresivi, mogu ublažiti bol i pomoći pacijentu da bolje spava.
Bol zbog fibromialgije može biti neprijatan i dovoljno uporan da utiče na svakodnevno funkcionisanje. Ukoliko su bolovi blažeg intenziteta, savetuju se lekovi kao što su paracetamol, aspirin ili ibuprofen. Ovi lekovi mogu umanjiti bolove i pomoći pacijentu da bolje spava. Ovi lekovi mogu da smire i upalne procese, koji nisu osnovni simptom fibromialgije. Upale se mogu javiti kod osoba koje uz fibromialgiju pate i od reumatoidnog artritisa.
Lekovi protiv epileptičnih napada i antidepresivi
Pregabalin je jedan od lekova protiv epileptičkih napada koji je američka Uprava za hranu i lekove odobrila kao terapiju usled bolova kod fibromialgije. Pojedini antidepresivi ponekada se koriste za lečenje bolova i otklanjanje umora usled fibromialgije. Ovi lekovi mogu da poboljšaju i kvalitet sna. U toku su istraživanja nekoliko eksperimentalnih tretmana koji bi mogli da pomognu pacijentima koji pate od fibromialgije u budućnosti.
Alternativna sredstva
Ukoliko lekovi nisu u stanju da ublaže simptome savet je da se potraže alternativna sredstva. Nekada se pomoćna lekovita sredstva mogu koristiti uz medicinski tretman. Preporučuje se fizikalna terapija, koja će osnažiti telo, akupunktura nekom olakšava bolove, masaža, meditacija, joga, fizička aktivnost su nekada od koristi. Savetuje se i ishrana zasnovana na izbalansiranoj ishrani bogatoj vitaminima i mineralima. Stručnjaci ipak kažu, da neke alternativne terapije nemaju naučnu potvrdu.
Uzroci fibromialgije
U nauci nije još poznat uzrok fibromialgije. Prema najnovijim istraživanjima, čini se da ima više uzroka stanja, koji uključuju i genetsku predispoziciju, na koju se često naslanjaju neke infekcije, povrede ili stres. Nije poznata ni priroda bola.
Jedna teorija tvrdi da senzacije koje ranije nisu bile bolne vremenom postaju veoma bolne, druga da mozak i nervi mogu pogrešno protumačiti ili preterano reagovati na uobičajne signale bola. Smatra se da zbog toga dolazi zbog hemijske neravnoteže u mozgu ili usled poremećaja ganglije dorzalnog korena.
Genetika
Fibromialgija je zastupljenija u nekim porodicama. Smatra se da bi za to mogla da bude odgovorna genetska mutacija. Do sada je otkriveno nekoliko mogućih gena koji utiču na prenos signala bola između nervnih ćelija.
Infekcije
Neke preležane bolesti mogle bi da budu okidač za nastanak fibromialgije. Grip, upala pluća, Epstein-Barr virus, gastrointestinalne infekcije, uzrokovane bakterijama Salmonella i Shigella, mogu da utiču kako se veruje na nastanak stanja.
Trauma
Osobe koje pretrpe jake fizičke i psihičke traume mogu razviti simptome fibromialgije. Stanje se nekada dovodi u vezu sa posttraumatskim stresnim poremećajem.
Stres
Kao i trauma i stres može da se ispolji nizom dugotrajnih simptoma. Stres se dovodi u vezu i sa hormonskim promenama koje utiču na nastanak fibromialgije.
Bol je karakteristika fibromialgije
Bol je karakterističan simptom fibromialgije. Može varirati od blagog bola do intenzivne i gotovo nepodnošljive nelagodnosti. Bol u grudima, usled fibromialgije, je sličan bolu prilikom srčanog udara. Bol može iz ramena da se širi na ruke. Pacijenti se žale na oštar, probadajući bol, kao da ih nešto jako peče, bore se za vazduh.
Bol u leđima i nogama
Fibromialgija se najčešće ipak ispoljava bolom u leđima, većina osoba oseća bolove u donjem delu leđa. Lekovi koji se primenjuju za ublažavanje drugih simptoma fibromialgije mogu pomoći i kod bolova u leđima. Savetuje se i primena vežbi istezanja i jačanja mišića.
Bolovi u nogama su takođe česti, bol je sličan kao i kod ukočenosti usled artritisa ili kao upala mišića. Tak bol je nekada dubok, pekući ili pulsirajući. Pacijenti nekada kažu da imaju osećaj da im nešto „puzi niz nogu“, često imaju i sindrom nemirnih nogu. Nekada su noge i teške, „kao da je neko stavio tegove na njih“.
Faktori rizika
Fibromialgija se često dovodi u vezu sa autoimunim bolestima. Reumatoidni artritis može povećati rizik od fibromialgije, koja takođe pogađa oko 30 odsto ljudi sa lupusom. Autoimune bolesti i fibromialgija imaju neke simptome koji se preklapaju, kao što su umor i problemi sa koncentracijom, pa je lekarima nekada teško da otkriju o čemu je tačno reč, a nekada se desi da pacijent pati i od autoimune bolesti i fibromialgije.
Studija iz 2021. sa Tajvana ukazala je na vezu između fibromialgije i inflamatorne autoimunog stanja Sjogrenovog sindroma. Osobe koje pate od fibromialgije imale su dva puta više šansi da razviju Sjogrenov sindrom, nego ljudi bez fibromialgije. Potrebno je više dodatnih istraživanja koja bi ovo i dokazala. U slučaju da je fibromialgija autoimuno oboljenje, terapijske metode koje se primenjuju kod autoimunih bolesti mogle bi biti korisne i kod fibromialgije.
Stanje često neotkriveno kod muškaraca
Od fibromialgije uglavnom pate žene. Simptomi fibromialgije su generalno izraženiji kod žena nego kod muškaraca. Žene više pate i od sindroma iritabilnog creva i jutarnjeg umora nego muškarci. Simptomi menopauze mogu pogoršati simptome fibromialgije.
Jedna nemačka studija navodi drugačije podatke, prema kojima ovo stanje pogađa 59,2 odsto žena i 40,8 odsto muškaraca. Smatra se da muškarci koji pate od fibromialgije imaju više izražene bolne simptome. Nešto manji procenat muškaraca se objašnjava i činjenicom da se u mnogim kulturama trpljenje bola, smatra znakom muškosti. Stanje je često zato neotkriveno kod muškaraca.
Lekar može dijagnostikovati fibromialgiju ako bol traje tri meseca i duže u četiri od pet delova tela. Nakon temeljnog pregleda, mora se jasno zaključiti da nijedno drugo stanje ne uzrokuje bolove. Stanje se ne može otkriti snimcima ali moguće je snimanje nekih delova tela ili analiza krvi kako bi se isključila mogućnost postojanja neke druge bolesti.
Ishrana s manje šećera i masnoća
Osobe koje pate od fibromialgije često kažu da im neke vrste hrane posebno prijaju, iako nema istraživanja koja tvrde da neki način ishrane može da utiče na simptome bolesti. Zdrava ishrana sa dosta vitamina i minerala obezbeđuje optimalnu energiju telu i sigurno može da ublaži simptome.
Savet je da se koriste velike količine povrća, žitarice celog zrna, manje masnoća, da se unosi više biljnih vlakana nego mesa, da se pije dosta vode. Preporuka je da se koriste namirnice s manje šećera, da se redovno vežba i održava zdrava telesna težina
Bila,sam zainteresovana za ovu dijagnozu