Naučnici mapirali promene na mozgu od rođenja do 100. godine

Novo istraživanje objedinilo je snimke mozga više od 100.000 osoba kako bi se ustanovile promene na mozgu od rođenja do 100. godine. Tim od 200 istraživača udružio je resurse za razvoj dijagrama koji mapira promene na mozgu tokom celog života. Stručnjaci su nastojali da otkriju i promene koje su posledica Alchajmerove bolesti, šizofrenije, bipolarnog poremećaja.

Dosadašnje studije su bile suviše male

Nauka dugo nastoji da pronikne u strukture mozga koje bi ukazale na to kakve tragove na mozak ostavlja ljudsko ponašanje, ali i bolesti, uključujući i mentalne bolesti. Studija objavljena prošlog meseca u časopisu Nature tvrdi da je većina studija koje koriste snimke magnetne rezonance suviše mala da bi se na osnovu njih mogli izvući zaključci. Jedan od razloga za to jeste i činjenica, da se prilikom ovih istraživanja mora koristiti magnetna rezonanca koja je skupa tehnika.

Proučavani snimci mozga fetusa i osobe stare 100 godina

Zbog toga su istraživači dr Richard Bethlehem i dr Jakob Seidlitz odlučili da pozovu naučnike da podele snimke i da na taj način razviju referentne standarde za mozak. Doktori Bethlehem i Seidlitz počeli su da skupljaju podatke koji su objavljeni u periodu od pre 10 do čak 30 godina. Iscrtavanje naučnih podataka omogućava istraživačima da naprave grafikon različitih tačaka podataka kako bi mogli da vizuelizuju razlike ili druge odnose između varijabli. Kako bi stvorili dijagrame i na taj način mapirali razvoj ljudskog mozga, skupljeno je više od 123.984 snimaka od oko 200 istraživača u više od 100 studija. Proučavani su snimci fetusa starog 16 nedelja do osobe koja je imala 100 godina. Merena je ukupna zapremina sive i bele materije, zapremina subkortikalne sive materije i ukupna zapremina ventrikularne cerebrospinalne tečnosti.

Kada zapremina sive mase doseže vrhunac?

Rezultati istraživanja su zatim upoređeni sa rezultatima osoba istog uzrasta i pola. Podaci su skupljeni kako bi se napravio grafikon veličine, zapremine i sastavnih delova mozga tokom ljudskog životnog veka. Ranije se smatralo da zapremina sive mase dostiže vrhunac u dobi od oko 3 ili 4 godine. Novi grafikoni pokazuju da zapremina sive mase počinje da se povećava dok je plod u majčinom stomaku, oko četvrtog meseca. Taj proces doseže vrhunac od pete do devete godine, pre nego što počne postepeno da opada. Stručnjaci su proučavali autizam, ADHD, Alchajmerovu bolest, bipolarni poremećaj i šizofreniju. Primećene su značajne razlike kada su upoređeni rezultati osoba sa kliničkim poremećajima i kontrolne grupe.

Uticaj šizofrenije

Dr Bethlehem kaže da je poznato da se kod Alchajmerove bolesti javljaju neurodegeneracije usled kojih su mogući gubici tkiva.

– Očekuje se da osobe sa Alchajmerovom bolešću imaju relativno manji volumen sive i bele mase, što su potvrdili i snimci. Pacijenti sa sa Alchajmerovom bolešću imali su slabije rezultate – objašnjava dr Betlehem. Međutim, dr Betlehem bio je iznenađen uticajem šizofrenije na veličinu i sastav mozga.

–Slični obrasci su primećeni i kod šizofrenije, iako to nije polje moje stručnosti, ne bih očekivao u toj meri snažne i velike promene kao kod nekih drugih neurodegenerativnih stanja – kaže Berlehem. Podaci i grafikoni su sada dostupni i oni su otvoreni resurs.