Mamografija se u većini zemalja radi od 50. do 69. godine, na svake dve godine. Foto: Shutterstock
Mamografija je neinvazivna dijagnostička metoda koja se preporučuje kao najbolja prevencija oboljenja dojki. Stručnjaci naglašavaju da je ona ‚‚zlatni standard“ i rendgenska metoda koja pravovremeno otkriva tumor i promene u dojci. Upozoravaju da ne čekamo da napipamo ili vidimo neku promenu, nego da se na vreme javimo na pregled koji može spasiti nečiji život.
Svetska zdravstvena organizacija zvanično je odredila mamografiju kao jedinu trenutno postojeću metodu koja može detektovati rak dojke na vreme. Mamografijom se mogu otkriti mali karcinomi koji se ne mogu napipati, ali i „in situ“ karcinomi kada je velika mogućnost izlečenja.
– Mamografija je jedini način da se vidi rani karcinom dojke, koji se najčešće manifestuje kalcifikacijama. Čak u 90 odsto slučajeva mogu da se zapaze kalcifikacije kada se one ne mogu videti ni ultrazvukom, niti magnetnom rezonancom, nego jedino mamografijom koja može odrediti i tip kalcifikacije – kaže za portal eKlinka radiolog prim. dr sci. med. Magdalena Radović.
Srbija je u odnosnu na broj obolelih od raka dojke na sredini evropske lestvice, ali jedna je od vodećih zemalja u Evropi kada je u pitanju smrtnost od raka dojke. Dr Radović navodi da je veliki problem i činjenica da se rak dojke u nekim sredinama još doživljava kao stigma. Žene se kasno javljaju na preglede, dodaje dr Radović i iznosi podatak da je u zemljama sa organizovanim skriningom stopa smrtnosti od raka dojke umanjena za 43 odsto.
– Kada se otkrije karcinom dojke manji od 1 centimetra stopa preživljavanja u prvih 5 godina je veća od 95 odsto. U slučaju da je tumor veći od 2 centimetra, veće su i šanse da se proširio na regionalne limfne čvorove, onda je stopa preživljavanja u prvih 5 godina 60 odsto. Ukoliko su se sumnjive ćelije rasejale po organizmu, te šanse iznose 27 odsto – objašnjava dr Radović.
Doktorka Magdalena Radović navodi da nije ideja da se dođe na pregled kada se opipa neka promena u dojci.
– Mamografija se u većini zemalja radi od 50. do 69. godine, na svake dve godine. U Sjedinjenim Američkim Državama sa mamografskim pregledima počinje se u 40. godini i do 49. godine taj pregled se radi jednom godišnje. Sistemi su različiti, ali većina dijagnostičara zastupa stav da je s mamografskim pregledima potrebno početi u 40 godini života – kaže dr Radović.
Doktorka Magdalena Radović navodi da je samopregled dojki koristan, ali da se na njega ne treba previše oslanjati. Savremene preporuke upućuju da se prva mamografija uradi između 40. i 45. godine, pa potom na svake dve godine. Ne savetuje se ženama mlađim od 40. godine jer je u tom periodu života tkivo dojke još gusto, pa je ultrazvuk od veće koristi.
– Većina stručnjaka smatra da baznu mamografiju treba uraditi od 40 godine, a da li je potreban ultrazvuk ili magnetna rezonanca određuje radiolog – objašnjava dr Radović.
Radiolozi naglašavaju da je bitno da mamografiju na dobrim mašinama radi dobar stručnjak. Doze zračenja kojima se izlaže pacijent su minimalne i mogu se izjednačiti sa, kako tvrde doktori, kosmičkim zračenjem kojem smo svakodnevno izloženi.
– To je nivo zračenja na nivou jednog prekookeanskog leta i nije štetan. Mamografija je način da se sumnjive promene otkriju na vreme i spase nečiji život. Mamografija se sada radi na sve kvalitetnijim mašinama. Imperativ je da se radi na digitalnom mamografu, ali postoje i digitalni mamografi sa tomosintezom, koji su još bolji i oni su iskorak u tehnologiji. Kvalitetna mamografija pruža više mogućnosti da se otkrije mali invazivni karcinom i smanjuje potrebu za dodatnom dijagnostikom – objašnjava dr Magdalena Radović.
Savremeni mamografi obezbeđuju komforniji pregled, kraće vreme skeniranja. Zračenje ne dovodi do dodatnih komplikacija, ali stručnjaci skreću pažnju da mamografija ne daje uvek tačne i pouzdane rezultate, jer ovom metodom nije moguće otkriti sve tipove karcinoma dojke.
Na osnovu faktora rizika, kliničkih, ultrazvučnih i mamografskog nalaza i drugih bitnih parametara iskusan radiolog preporučuje preglede i njihovu dinamiku.
– Karcinom nastaje tako što se nakupljaju mutacije i dolazi do umnožavanja ćelija koje su kancerogene. Ne znamo zašto karcinom nastaje, ali zna se da žene koje imaju više faktora rizika u zbiru, imaju veću šansu da se razbole. Zato su važni preventivni pregledi, jer više od 80 odsto žena nema ni jedan od poznatih faktora rizika – objašnjava dr Radović.
Doktorka naglašava da žene koje imaju slučajeve raka dojke u bližoj porodici treba češće da se pregledaju. Dosta toga je individualno, ali kako objašnjava dr Radović, kod ovih pacijentkinja se radi i kombinacija ultrazvuka i magnetne rezonance.
Faktori rizika za nastanak raka dojke su skoro istovetni kao i faktori rizika za pojavu drugih karcinoma. Kada se radi o raku dojke bitan faktor je i dugoročna i pojačana izloženost delovanju hormona estrogena
– Dokazano je da neki oblici kontracepcije, estrogeni i hormonska supstitucija povećavaju rizik od karcinoma dojke. Smatra se da se s prestankom primene ove terapije, posle nekoliko godina organizam vraća u prvobitno stanje. Faktori rizika su i nerađanje, nedojenje gojaznost, pušenje, upotreba alkohola, slaba fizička aktivnost – navodi dr Radović.
Stručnjaci savetuju da se mamografski pregled ne radi za vreme menstrualnog krvarenja. Na sam dan pregleda ispod pazuha ne treba stavljati dezodorans, talk, losion, mleko za telo ili bilo koje kozmetičko sredstvo. U slučaju da pacijentkinja misli da je trudna ili je trudna, trebalo bi to da saopšti radiologu.